Slikasmo se pored kule Torre do Oro /Zlatna kula/.
Nekada je ova kula služila kao osmatračnica, skladište baruta, čak i zatvor. Za nju je bio pričvršćen lanac koji je bio povezan sa suprotnom obalom reke, i, podignut, sprečavao brodove da plove dalje. A zašto zlatna? Bila je oblepljena zlatnim pločicama, možda da bi bila vidljiva brodovima iz daljine, a možda i da bi pokazala svu raskoš, bogatstvo i moć Muslimana,koji su je izgradili u 12.veku. Zamislite da je danas takva, koliko bi privlačila pažnju turista! A koliko li su pričali o njoj u periodu kada je nastala! Menjala je namenu i vlasnike, dogradjen joj je u 18. veku i vrh-toranj, ali je uvek zadržala svoj značaj u gradu. Danas je ovde smešten Pomorski muzej (Museo Naútico), te i dalje privlači horde ljudi.
Trčeći prema Plaza da Espana, prošli smo pored nekadašnje fabrike duvana Real Fábrica de Tabacos, koja je danas sedište rektorata, kao i predivnog hotela Alfonso XIII sa 5*.
Trg je ogroman, sav u šarenoj keramici,iskorišćen je kao scenografija za
film u Ratovima zvezda, Lorensu od Arabije, i novijem Diktatoru. Izgrađen je za
Ibero-Američku izložbu 1929. i u dnu polukružne glavne građevine, predstavljeno
je u keramičkim nišama ponaosob 50 španskih provincija.
Moguće je iznajmiti čamce i uživati u pogledu na trg plutajući vodom.
Nekada je ova kula služila kao osmatračnica, skladište baruta, čak i zatvor. Za nju je bio pričvršćen lanac koji je bio povezan sa suprotnom obalom reke, i, podignut, sprečavao brodove da plove dalje. A zašto zlatna? Bila je oblepljena zlatnim pločicama, možda da bi bila vidljiva brodovima iz daljine, a možda i da bi pokazala svu raskoš, bogatstvo i moć Muslimana,koji su je izgradili u 12.veku. Zamislite da je danas takva, koliko bi privlačila pažnju turista! A koliko li su pričali o njoj u periodu kada je nastala! Menjala je namenu i vlasnike, dogradjen joj je u 18. veku i vrh-toranj, ali je uvek zadržala svoj značaj u gradu. Danas je ovde smešten Pomorski muzej (Museo Naútico), te i dalje privlači horde ljudi.
Trčeći prema Plaza da Espana, prošli smo pored nekadašnje fabrike duvana Real Fábrica de Tabacos, koja je danas sedište rektorata, kao i predivnog hotela Alfonso XIII sa 5*.
Plaza da
Espana-zaostavština Latinske Amerika na EXPO-u 1929.
Stigli smo zadihani na ovaj prelepi trg i imali strašno malo vremena, ali i pored toga uživanje je bilo neizmerno.
S obzirom da smo dnevno obilazili dva do tri grada, jedino je bilo moguće u trku videti ono što nas interesuje. Dakle, dobra obuća, puno vode i brze noge-način da se obidje sve što želiš. A Sevilja je toliko lepa, da smo zaista mnogo morali da trčimo :-)
Moguće je iznajmiti čamce i uživati u pogledu na trg plutajući vodom.
Ovo je položaj fotografa koji se ne štedi dok pokušava da uhvati lepote trga :-)
Neizmerna lepota bacila me je u zanos. Šta pre slikati, gde pre otrčati.
Predivna šarena keramika-Španci i Portugalci su ovu umetnost preuzeli od Maura, dodavali joj svoje znanje i usavršili je tako da je postala odlika njihove nacionalne arhitekture.
Jedna od niša u kojoj sam uspela da se slikam.
Neobičan restoran koji slikah u povratku prema hostelu. U Španiji je sve šareno-pravo uživanje za mene. Ali ne kičasto i ružno, ili uznemirujuće šareno, tamo je taj spektar boja melem za dušu i oči.
Vraćajući se prema hostelu, uspela sam da izbegnem pad. Pretile su mi dobre rane, da se na vreme nisam zaustavila. Ne treba ni da pominjem da tokom obilasaka Sevilje nisam uopšte hodala.Kao što gore napomenuh, obilazak grada sam obavila trčeći :) . Jedna fontana meni i saputnicima pružila je prijatno rashladjenje. Napravljena na principu prskalica gotovo kao da je stvorena za umorne turiste da se povrate i spreme za dalje pohode. Smeh i uživanje na kraju obilaska prelepe Sevilje.