Moja davnašnja želja konačno je ispunjena. Ja sam u Sevilji, u gradu gde flamenko odzvanja ulicama i danju i noću,mesto gde su izmaštani likovi poput Don Žuana, Figara i Karmen.
Od kako smo se smestili, ja pokušavam da čujem zvuke vatrene španske muzike, žudim da probam tapas i neko njihovo vino, ali i pored toga što je na
ulicama uveče sve bilo živo, ipak je radni dan. Klubovi ,u kojima se svira flamenko,
ne rade.
Odlučismo da malo šetamo pored reke. Noć je bila divna, a mi
željni novih utisaka.
Usput su mi pažnju privlačili enterijeri kafića.
Ulaz jednog od luksuznih hotela . Primetićete da se kao dekoracija puno koriste keramičke pločice. To je tradicija zaostala od Maura, koju su kasnije razvijali i negovali.
Intarzija na vratima
Veseli, strastveni i ljubazni, to je ono što karakteriše stanovnike Sevilje. Po temperamentu nam prilično odgovaraju. Mural od pločica
Sevilja je, kao i cela Španija, poznata po koridi. Odatle bik kao simbol zemlje na svakom koraku.
Naravno, tu su I čuvene španske lepeze. S obzirom da su zimi prosečne temperature oko 12 stepeni, a leti iznad 40, one su svakako neophodne i danju i noću. Zavisno od kvaliteta izrade i upotrebljenih materjala ove lepeze koštaju i po vise stotina eura.
Sevilja se nalazi na obali reke Gvadalkir na oko 8km od njenog ušća u Atlanski okean i glavni je grad Autonomne pokrajine Andaluzije. Španska ležernost ogleda se i u njihovom druženju danju i noću na keju reke, uz nešto piva i nezaobilaznu gitaru.
Hostel i moj krevet na visini. S obzirom da sam celo putovanje prespavala na drugom spratu, ovo je bilo na ubedljivo najvećoj visini.
Enterijer našeg hostela, sa crnim zidovima koji služe kao tabla i mrežom u podu, te nije preporučljivo nositi suknju , s obzirom da je prostor smešten iznad recepcije.
Jutro je, vreme za obilazak. Spremne smo u prugicama,uklopljene u ovu špansku razigranost i opčinjenost bojama.
Koliko Španci vole šareno..čak si im i saksije vesele.
-foto M. Perić-
Najveći pečat na arhitekturu Sevilje ostavili su Muslimani. U 7. I 8. veku postala je centar marokanskog carstva Almohada. Od tog trenutka, pa u narednih 400.g, ona je bila tačka spajanja Istoka i Zapada. To je i period kada nastaju najznačajniji spomenici arhitekture, koji privlače milione turista u grad. Dostigla je vrhunac u 15. i 17. veku, zahvaljujući monopolu na saobraćaj sa Indijom.
-foto M. Perić-
Ovaj grad je mesto rodjenja Velaskeza, Murila i drugih umetnika. I baš u ovom gradu Magelan je dobio svoje brodove za put oko sveta.
Spomenici posvećeni Koridi, flamenko igračima, i svemu onome što karakteriše špansku kulturu i mentalitet su na svakom koraku.
Gotovo da glavu nisam mogla da spustim promatrajući zgrade. Zato sam u više navrata jedva izbegla pad.
A tu si nezaobilani komadi odeće i obuće u tipičnom španskom stilu. Možda je ovde sve podredjeno turistima, ali ne možemo li se malo ugledati na njih? Naša tradicija i običaji tek su ponegde vidljivi, u kojoj suvenirnici, ili na vašaru.
nastavak:Sevilja II