Sevilja II
12/02/2013
Mnogo kočija na trgu Triumfo , čekaju turiste željne razgledanja. Čak i one dodaju jednu notu romantičnog Sevilji.
Jedan od najvažnijih delova istorijske Sevilje je trio koji
formiraju Katedrala, Indijski arhiv i Alkazar, proglašen za UNESCO-vo blago
1987.god-baš na ovom trgu-trgu Triumfo.
Katedrala je napravljena po principu-svi koji je vide
misliće za nas da smo ludi. Gotovo da mogu da zamislim reakciju današnje javnosti kada bi jedan arhitekta izneo viziju nastanka svoje građevine: pa moja je želja bila da pomislite da nisam normalan dok sam projektovao ovako nešto :) . Ipak, na sličan način nastale su najveće i najlepše građevine sveta. Ljudi koji su ih pravili nisu se obazirali na norme, na uvrežena mišljenja, oni su stvarali budućnost.
Nastala je rekonstrukcijom džamije koju su u 7.veku izgradili Almohadi, tako što je sačuvano njeno dvorište i kula koja se zove Hiralda. Svoj sjaj i veličinu duguje hrišćanskim vladarima koji su imali sluha za lepotu arapske arhitekture, i napravili čudesan spoj. Danas je Hiralda simbol Sevilje, a nekad je ona bila minaret, koji je identičan minaretu na jednoj od džamija u Maroku. Unutar tornja je rampa, koja je tako dizajnirana, da se konj može popeti po njoj do vrha minareta. Figura na vrhu reprezentuje Trijumf vere.
Nastala je rekonstrukcijom džamije koju su u 7.veku izgradili Almohadi, tako što je sačuvano njeno dvorište i kula koja se zove Hiralda. Svoj sjaj i veličinu duguje hrišćanskim vladarima koji su imali sluha za lepotu arapske arhitekture, i napravili čudesan spoj. Danas je Hiralda simbol Sevilje, a nekad je ona bila minaret, koji je identičan minaretu na jednoj od džamija u Maroku. Unutar tornja je rampa, koja je tako dizajnirana, da se konj može popeti po njoj do vrha minareta. Figura na vrhu reprezentuje Trijumf vere.
U centralnom delu katedrale sačuvano je dvorište pomorandži.
Hiralda-Danas su na vrhu tornja zvona koja se često oglašavaju. Turistima je omogućen prilaz do terase sa odličnim pogledom na ceo grad.
Cena ulaznice je 8€. Katedrala je ogromna i potrebno je barem dva sata za razgledanje 80 kapela, oltara i mnogobrojnih umetničkih dela. U velikom sarkofagu se nalazi deo posmrtnih ostataka Kristofera Kolumba dok je deo i dalje na Karibima.
Čovek lako može da se prevari i pomisli da su palatu podigi Mauri, jer
neke sobe i dvorišta podsećaju na one iz Alhambre. Najveći deo je, šezdesetih
godina XIV veka, sagradio kralj Pedro
Okrutni od Kastilje, koji je, zajedno sa svojom ljubavnicom Marijom de Padilom,
živeo i vladao iz Alkazara. Pedro se prihvatio rekonstrukcije cele palate,
zaposlivši radnike iz Granade i koristeći materijal sa ranijih maurskih
građevina iz Sevilje, Kordove i Valensije.
Međutim, kasniji vladari su ostavili prevelikog traga iza sebe, usled brojnih dodavanja – najinteresantnije su kuhinje koje je dogradio general Franko, koji je odsedao u kraljevskim odajama kad god bi bio u poseti Sevilji.
Palata kraljeva Sevilje ima najveću baštu iz kasnog srednjeg veka u Evropi. Mauri su vladali Seviljom od 711. do 1248. godine. Nakon što su je hrišćani vratili u svoj posed, njihov je uticaj, i njihovo zanatstvo stvorio ono što danas nazivamo mudežarskim stilom (izraz na arapskom znači ‘’dozvoljen je ostanak’’). Petar I je vladao u XIV veku. Bašta njegovog Alkazara (tvrđave) je bila uređena na maurskim ostacima. Imala je dvorišta karakteristična za istočne zemlje, koja su bila povezana arkadama i odvojena visokim zidovima. Najstariji delovi se nalaze u i oko palate. Mala dvorišta su ukrašena bazenima, fontanama i skrovitim mestima za sedenje. Baš kao i u Egiptu, pružaju zaklon od okrutnog sveta koji se nalazi napolju.
Dekorativne rešetke doprinose njihovoj raskošnosti, a tu je i ribnjak.
izložba pločica
prodajni predmeti inspirisani palatom
nastavak: Sevilja III
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.