Kako do Plovdiva:
Mi smo krenuli iz Niša. Imate liniju koja u 5.30h ujutru kreće iz
Niša ka Sofiji, i oko 9.00h naći ćete se u Sofiji (naravno, ako se zadržite na
granci vreme dolaska se pomera)
Od Sofije ka Plovdivu sa glavne autobuske vozi prevoznik Karataš
koji ima polaske na svakih sat vremena u prepodnevnim satima i karta u jednom
pravcu je 9,50 leva.
Ako u popodnevnim satima želite u Plovdiv, imate drugog prevoznika
za Plovdiv, koji takođe ima polaske na svakih sat vremena.
Povratak:
Ako se u prepodnevnim satima vraćate iz Plovdiva, nećete moći da
dođete sa istom kompanijom (Karataš), pošto su njihovi polasci iz Plovdiva tek
od 13.00h, na svakih sat vremena.
Vodite računa da u Plovdivu postoje dve autobuske stanice,
centralna i južna. Kada dolazite, autobus će vas ostaviti na centralnoj, a ako
krećete prepodne odavde, karte kupujete na južnoj. Udaljenost ove dve stanice
je pet minuta hoda.
Kako po Plovdivu: autobuske linije odlično funkcionišu. Karte se
kupuju u autobusu, i koštaju 1lev, a do centra grada i početka starog grada
vozi linija 26.
Šta videti u gradu:
Za obilazak Plovdiva vam treba više od jednog dana, mislim da je
dva minimalno, a neće vam biti dosadno ako ostanete i duže, jer ovaj grad ima
puno lepota.
stari grad Plovdiv |
1. Za početak, tu je stari grad.
Stari grad smo obilazili ceo dan.Ovo magično mesto izgleda kao da ste ušetali u istoriju.Kaldrmisane ulice, kuće u starom balkanskom stilu gradnje, ulica gde zanatlije još uvek prave ručno sve što prodaju.
U 19 veku, Plovdiv je bio grad u razvoju. Bogati trgovci dižu kuće
koje predstavljaju simbol njihovog bogatstva i moći, nadmećući se u veličinama
objekata i njihovoj lepoti. Iako je grad pod vlašću Turaka, on cveta.
Stari grad je iznikao na tri
uzvišenja, Bunardžiku, Sahat Tepe i Nebet Tepe, po kojima grad nosi još jedan
naziv – Trimontium ili Trobrdac, Trobrđe. Zbog toga obilazak ove lokacije,
zahteva kondiciju i udobnu obuću. Videćete da pešačenje po kaldrmi uz stalan
uspon i spuštanje nisu lak poduhvat.
Najlepša kuća u starom gradu je ona gde je sada smešten Etnografski
muzej. To je Kujumdžijeva kuća.
Nalazi se pored Hisar-kapije u Starom delu gradu. Sazidana je u XIX
veku i nosi ime po svom vlasniku – bogatom
plovdivskom trgovcu Kujumdžiogluu.
On je bio istaknuti član abadžijskog esnafa (majstori koji su proizvodili
sukna) i suvlasnik trgovačke firme u
Beču. Zbog veličine Kujumdžijeva kuća postala je poznata i kao „Carska kuća“.
Kujumdžijiva kuća |
Kuća ima barokno zatalasano pročelje, ukrašeno floranim motivima.
Zadnja fasada se razlikuje od prednje, i nikad ne bih rekla da pripadaju istom
objektu. Spoj drvenih kapaka i neobične fasade deluje jako efektno. U dvorištu
je šadrvan a zgrada je opasana visokim zidovima. Šimšir krasi baštu, a u uglu dvorišta
nalazi se – mali osmatrački erker ili „tračara”. Sve ovo je,
prepozanjete, istočnjački, turski uticaj.
Građevina se prostire na površini od oko 570m² i sastoji se iz dva
dela – centralnog stambenog i nadogradnje. Oko centralne dvorane nalaze se
četiri prostorije – po jedna u svakom uglu. Sobe su umetnički ukrašene, a vrata
i dolapi su pokriveni duborezačkim radovima.
Bugarska ima razvijenu drvodeljačku školu i svi drvorezi nastali su
upravo u Bugarskoj.
Istorija zgrade se menjala. Prelazila je iz ruke u ruku. 30-tih
godina dvadesetog veka bila je čak skladište za duvan.
Osam godina kasnije država konfiskuje svu njegovu imovinu zbog
neplaćenih poreza i daje je Opštini. Zahvaljujući gradonačelniku Božidaru
Zdravkovu, ona je 1938. proglašena za
kuću-eksponat i 1939. je renovirana da bi bila pretvorena u Gradski
etnografski muzej.
Danas je ovo jedan od posećeniji muzeja u Plovdivu gde možete
saznati puno etnografskom nasleđu Bugarske.
Balabanova kuća ima fasadu koja u odnosu na
ostale objekte nije toliko upečatljiva. Danas je to kuća umetnosti, gde se
održavaju koncerti i izlažu slikarska dela.
Balabanova kuća |
Ne mogu vam opisati kako smo se osećali kad smo ušetali unutar nje,
krijući se od jakog Sunca,a dočekali su nas zvuci klavira i flaute sa sprata
kuće, baš sa mesta gde su se nekad održavali prijemi i balovi. Dvoje muzičara
spemalo je svoj nastup za to veče, a nama su pružili mogućnost da utonemo u
neko drugo vreme.
Kuću je sagradio početkom 19. veka Hadži Panaiot Lampsha, bugarski
državljanin, rođen u Plovdivu. Bio je bogat trgovac i lider, član
kaftandzijskog ceha.Kuća je imala tri vlasnika. Danas nosi ime svog poslednjeg vlasnika, Luke Balabanova. Dimenzije kuća su
impresivne, ima 546 m² izgrađene površine. Velika kapija sa ulice i široka
vrata u dvorište nasuprot nje vode u dugu verandu sa visokim plafonom.
Prostorija je popločana kamenim pločama.
Odavde se ulazi u prostorije prizemlja gde su se obavljale dnevne
aktivnosti vezane za domaćinstvo.
Danas se ovde izlažu različita umetnička dela.
Da biste došli do gornjeg sprata, morate se popeti unutrašnjim
drvenim stepeništem, koja posetioca vodi u veliki salon. Njegov prednji deo je
najimpozantniji zbog bogato ukrašenog plafona urađenog u drvetu. Oko salona
nalaze se 4 sobe . Opremljeni su restauriranim starinskim nameštajem i
tkaninama.
Ova kuća je nažalost srušena 30-ih godina 20. veka. ali je arh.
Hristo Peev, najistaknutiji istraživač renesansnih kuća u Plovdu, uspeo da je
rekonstruiše 70-ih godina, na osnovu fotografskog materijala i šema, i pod
vođstvom renomiranih plovdivskih arhitekata.
U podrumu su dve dvorane koje služe za organizovanje privremenih umetničkih izložbi.
-------------------------------------------------------------------------------kuća Stepana Hindlijana |
Čomkov huse |
muzej-kuću Stamboljan |
jedan od restorana-enterijer hola |
jedan od restorana-enterer ulaznog dela |
spomenik Canku Lavrenovu, slikaru |
Crkva Svetih Konstantina i Elene-naos |
Crkva Svetih Konstantina i Elene-naos |
Hajduti |
Džumaja džamija |
Park je za mene bio pravo otkrovenje. Na jednom mestu mnogo lepota. Bazen za zlatnim ribicama, puno vode, mnogo cveća.
Nisam očekivala da pored lepota starog grada, Plovdiv ima još nešto da ponudi. Očigledno, da nije uzalud proglašen gradom kulture 2019.godine.
Šaljivdžija Milja |
Park cara Simeona |
Mnogo manjih kafića nude i lep obrok, zaista možete naći hranu za svačiji ukus, po povoljnim cenama.
Smeštaj je lako naći. Ovo je turistički grad.
Mi smo iznajmili jednu od soba blizu Kapane, u hostelu. Nismo bili naročito oduševljeni smeštajem,naročito jer se ispostavilo da je kupatilo zajedničko, ali je položaj bio odličan (Guest Room Contact). Zavisi od doba godine kada dolazite, ali je neka prosečna cena prenoćišta oko 10E po osobi.
Nadam se da sam vam približila lepotu Plovdiva, i da ćete poželeti da ga posetite.
Do sledećeg putopisa,
Vaš Putoljub