Zašto smo posetili Takovo? Zato što smo hteli da obnovimo ono što smo učili nekada davno iz istorije, i da vidimo mesto gde je izbio II srpski ustanak.
Takovo se nalazi u blizini Gornjeg Milanovca, a kako smo bili smešteni u Klatičevu, zapravo nam je bilo jako blizu.
Na cveti, 1815.godine, Miloš Obrenović je uz dogovor sa viđenijim Srbima podigao II srpski ustanak.
Njegova strategija bila je suprotna Karđorđevoj. Više okrenut diplomatiji, Miloš je poveo kratke borbe, koje su trajale oko četiri meseca. Potom se okrenuo pregovaranju, pa je za Srbiju izdejstvovao:
-slobodu veroispovesti,
-izbor starešina,
-nezavisnu unutrašnju upravu,
-povratak šest nahija koje je Karađorđe oslobodio tokom Prvog srpskog ustanka,
-slobodu trgovine,
-podizanje škola, bolnica i štamparija,
-zabranu naseljavanja Turaka u Srbiju i pravo na iseljavanje Turaka iz Srbije, osim u gradovima sa utvrđenjima.
Porez koji je Srbija dva puta godišnje isporučivala Porti, sakupljan je od strane srpske vlasti.
Njegov naslednik Milan Obrenović(pravo nasleđivanja takođe je Miloš izdejstvovao kod sultana), izborio se za konačno oslobođenje Srbije na Berlinskom kongresu.
Šta treba videti u Takovu:
1.Crkvu brvnaru, u kojoj su se pričestili ustanici
Mi smo obilazak krenuli od stare drvene crkve podignute u 18. veku u kojoj su se pričestili ustanici pre nego su krenuli da dižu ustanak.
Mala crkva, posvećena sv. Đorđu u čijoj su obnovi učestvovali i Karađorđevići.
Sam skup oko crkve i kamen na kojem je Miloš stajao, predstavljeni su na slici Paje Jovanović u Muzeju II srpskog ustanka.
2.Muzej II srpskog ustanka
Njegova zgrada je odmah ispod crkve,na glavnom putu kroz Takovo.
U muzeju možete videti i kopiju dolame koju je nosio knez Miloš Obrenović, njegove portete u mladosti i starosti, i deo ,,takovskog grma", kojeg je pogodio grom. Takovski grm je zapravo hrast, oko kojeg su ustanici doneli važne odluke za ustanak.
Još jedna zanimljivost koju smo ovde videli je porodično stablo Obrenovića. Miloša su na vlasti nasledili sin Milan koji je vladao samo tri nedelje (preminio je,pa ga je na vlasti nasledio brat) i Mihajlo Obrenović, jedan od naših najobrazovanijih vladara.
Ostali naslednici (Milan i Aleksandar) ne vode direktno poreklo od Miloša, već od njegovog polubrata Jevrema.
Da je Miloš bio veliki ženskaroš govori i to da je u Miloševem naslednom stablu i devetoro dece koje je Miloš dobio sa različitim ženama (ni jedno nema istu majku).
3.Istorijski kompleks posvećen II srpskom ustanku
Ovaj kompleks je nikao u blizini legendarnog Takovskog grma. Zapravo, dugo vremena ovde se nije imalo šta videti. Dok su Obrenovići bili na vlasti, podignut je spomenik, a kasnije i Takovski dvorac. Kada su dinastije smenjene, oblast je zaboravljena. Tek u vreme devedestih, kada je probuđena nacionalna svest kod Srba, donešen je spomenik koji je čamio u nekom skladištu devedeset godina, otvoren muzej i obeležen 175 godina od II srpskog ustanka.
Tu je i spomenik Drugom srpskom ustanku,podigli su ga Obrenovići 1887. godine. Na spomeniku , pored ostalog, piše :
“ Ovaj grm će vreme da osuši,
i kameni stub će da poruši,
al’ Srbija večito stajaće
i Miloša ime pominjaće „ ;
Sam grm, ili hrast ne postoji više. Udario ga je i spalio grom, ali se njegovi ostaci čuvaju u muzeju. I ovaj koji obitava u okviru kompleksa, zasađen je kasnije, ali se devedesetih godina osušio.Sada samo služi kao ambijentalna skulptura.
U blizini je nekada bio smešten i Takovski dvorac, koji je nažalost spaljen 1917, a da je oduzimao bi dah i današnjim posetiocima.
Kažu da su ga spalili radnici koji su bez prekida kulučili danju i noću, ne bi li dvorac sagradili. Predat je na korišćenje Dragi i Aleksandru 1901, a oni nisu ni zanoćili u njemu.
Trospratna građevina "švajcarske spoljašnjosti i šumadijske unutrašnjosti", vrlo brzo je zapuštena . Kralj i kraljica nikad više nisu posetili ovaj dvorac, a nije prošlo mnogo do 29. maja 1903. godine kada su ubijeni.
Posle toga, celokupno pokućstvo je razgrabljeno,a dvorac zapaljen.
Priča se da će se dvorac obnoviti, a da li će se to desiti, procenite po stanju kulturnih dobara koja već postoje u Srbiji.
Skulptura “ Takovski ustanak „ delo Petra Ubavkića, prvog srpskog akademskog vajara, stoji poviše mesta gde je grm,ni na uzvisini ni u dolini. Ali i pored toga, dominira ambijentom. Urađena je za potrebe svetske izložbe u Parizu 1900, ali je čamila u nekom skladištu sve do 1990. godine. Predstavlja knjaza Miloša zajedno sa arhimandritom Milentijem Pavlovićem u trenutku zakletve, a na njoj piše: ,,Evo mene, a eto i vas, a evo vam i rata sa Turcima". Po priči, baš ovako se Miloš obratio ustanicima vodeći ih u pobunu protiv Turaka.
Ulaz u kompleks se ne plaća, ali se plaća ulaz u muzej i košta 150din.
Takovo se nalazi u blizini Gornjeg Milanovca, a kako smo bili smešteni u Klatičevu, zapravo nam je bilo jako blizu.
Na cveti, 1815.godine, Miloš Obrenović je uz dogovor sa viđenijim Srbima podigao II srpski ustanak.
Njegova strategija bila je suprotna Karđorđevoj. Više okrenut diplomatiji, Miloš je poveo kratke borbe, koje su trajale oko četiri meseca. Potom se okrenuo pregovaranju, pa je za Srbiju izdejstvovao:
-slobodu veroispovesti,
-izbor starešina,
-nezavisnu unutrašnju upravu,
-povratak šest nahija koje je Karađorđe oslobodio tokom Prvog srpskog ustanka,
-slobodu trgovine,
-podizanje škola, bolnica i štamparija,
-zabranu naseljavanja Turaka u Srbiju i pravo na iseljavanje Turaka iz Srbije, osim u gradovima sa utvrđenjima.
Porez koji je Srbija dva puta godišnje isporučivala Porti, sakupljan je od strane srpske vlasti.
Njegov naslednik Milan Obrenović(pravo nasleđivanja takođe je Miloš izdejstvovao kod sultana), izborio se za konačno oslobođenje Srbije na Berlinskom kongresu.
Šta treba videti u Takovu:
1.Crkvu brvnaru, u kojoj su se pričestili ustanici
Mi smo obilazak krenuli od stare drvene crkve podignute u 18. veku u kojoj su se pričestili ustanici pre nego su krenuli da dižu ustanak.
Mala crkva, posvećena sv. Đorđu u čijoj su obnovi učestvovali i Karađorđevići.
Ispred crkve se nalazi velika lipa, veću od ove do sada nisam videla. Možda ona pamti ustanike koji su se ovde okupljali , kojući zavere protiv Turaka, a možda i ne. Tek, vredi je zapaziti i pomenuti.
2.Muzej II srpskog ustanka
Njegova zgrada je odmah ispod crkve,na glavnom putu kroz Takovo.
U muzeju možete videti i kopiju dolame koju je nosio knez Miloš Obrenović, njegove portete u mladosti i starosti, i deo ,,takovskog grma", kojeg je pogodio grom. Takovski grm je zapravo hrast, oko kojeg su ustanici doneli važne odluke za ustanak.
Još jedna zanimljivost koju smo ovde videli je porodično stablo Obrenovića. Miloša su na vlasti nasledili sin Milan koji je vladao samo tri nedelje (preminio je,pa ga je na vlasti nasledio brat) i Mihajlo Obrenović, jedan od naših najobrazovanijih vladara.
Ostali naslednici (Milan i Aleksandar) ne vode direktno poreklo od Miloša, već od njegovog polubrata Jevrema.
Da je Miloš bio veliki ženskaroš govori i to da je u Miloševem naslednom stablu i devetoro dece koje je Miloš dobio sa različitim ženama (ni jedno nema istu majku).
3.Istorijski kompleks posvećen II srpskom ustanku
Ovaj kompleks je nikao u blizini legendarnog Takovskog grma. Zapravo, dugo vremena ovde se nije imalo šta videti. Dok su Obrenovići bili na vlasti, podignut je spomenik, a kasnije i Takovski dvorac. Kada su dinastije smenjene, oblast je zaboravljena. Tek u vreme devedestih, kada je probuđena nacionalna svest kod Srba, donešen je spomenik koji je čamio u nekom skladištu devedeset godina, otvoren muzej i obeležen 175 godina od II srpskog ustanka.
Tu je i spomenik Drugom srpskom ustanku,podigli su ga Obrenovići 1887. godine. Na spomeniku , pored ostalog, piše :
“ Ovaj grm će vreme da osuši,
i kameni stub će da poruši,
al’ Srbija večito stajaće
i Miloša ime pominjaće „ ;
Sam grm, ili hrast ne postoji više. Udario ga je i spalio grom, ali se njegovi ostaci čuvaju u muzeju. I ovaj koji obitava u okviru kompleksa, zasađen je kasnije, ali se devedesetih godina osušio.Sada samo služi kao ambijentalna skulptura.
U blizini je nekada bio smešten i Takovski dvorac, koji je nažalost spaljen 1917, a da je oduzimao bi dah i današnjim posetiocima.
Kažu da su ga spalili radnici koji su bez prekida kulučili danju i noću, ne bi li dvorac sagradili. Predat je na korišćenje Dragi i Aleksandru 1901, a oni nisu ni zanoćili u njemu.
Trospratna građevina "švajcarske spoljašnjosti i šumadijske unutrašnjosti", vrlo brzo je zapuštena . Kralj i kraljica nikad više nisu posetili ovaj dvorac, a nije prošlo mnogo do 29. maja 1903. godine kada su ubijeni.
Posle toga, celokupno pokućstvo je razgrabljeno,a dvorac zapaljen.
Priča se da će se dvorac obnoviti, a da li će se to desiti, procenite po stanju kulturnih dobara koja već postoje u Srbiji.