Napulj

1/08/2014

 
Napulj je glavni grad italijanske pokrajine Kampanije, smešten je na obali Tirenskoga mora...živ grad, pun svega i svačega..miris pizze meša se sa mirisom mora...lepe vile u zaledju suprostavljene starom gradskom jezgru pod zaštitom UNESCO-a, italijanski jezik i napolitanski jezik....napuljska mafija Camorra, svega tu ima.
Sinonim koji se koristi za Napolitance je Partenopejci, a ovaj naziv vezan je za legendu o sireni Partenopi, koja je jedina preživela Odisejev bes i zamku. Ostala je da luta na otvorenom moru dok se nije nasukala u napuljskom zalivu, i, gledano iz profila, zaliv zaista ima oblik ženskog tela.


Prvi dodir sa ovim gradom je dvorac podignut pored mora. Živopisno nebo čije su se boje utakale u more, zajedno sa samim zamkom stvarale su pitoresknu sliku kao da je izašla sa platna nekog impresioniste.Dvorac dell'Ovo je po legendi nastao tako što je pesnik Vergilije u temelj ovog zamka stavio magično jaje. Kada bi se kojim slučajem jaje slomilo, i dvorac bi nestao u moru. Ulaz je besplatan, ali nažalost ne stigosmo da se prošetamo medju njegovim zidinama.
 Dvorac dell'Novo je bliži starom gradskom jezgru. Njegova strateška pozicija zadužila ga je za čuvara Napulja, a kroz prošlost su njime upravljale velikaške porodice Anžujaca i Aragonca, čak i Burboni, te je bio korišćen i kao utvrdjenje i kao kraljevska rezidencija. Svaka od tih velikaških loza nastojala je da ovaj dvorac učini još veličanstvenijim; po uzoru na njihove lične interese i osvajačke uspehe. Dvorac je bio čak i rasadnik kulture te su u njemu odsedali poznati umjetnici, doktori i pisci: Giotto, Petrarca ili Boccaccio, a danas se u njemu nalazi muzej.
Najveći napuljski trg je Piazza del Plebiscito, koji se nalazi blizu obale mora. Sa jedne strane trga je crkva San Franćesko di Paola, a sa druge Kraljevska palata, nekadašnja rezidencija Burbonskog kralja. Nedaleko odatle nalaze se pozorište i najstarija opera u Italiji - Teatro San Karlo, gde su nastupali najveći operski umetnici 20. veka i današnjice. Ovom umetničkom miljeu pridružuje se i velika galerija iz 19. veka “Umberto I”, koja je napravljena po uzoru na čuvenu galeriju “Vitorio Emanuele II” u Milanu. Galerija i sam trg jos uvek su pod novogodišnjim ukrasima koji podsećaju na velike kristalne kugle za jelku.


Staro jezgro grada puno je života, uske ulice obiluju štandovima na kojima se prodaje sve, od suvenira, preko hrane do poznatih napuljskih figurina. Kuće i crkve lepe se jedna uz drugu, oronulih,zapuštenih fasada, veš se suši na žicama iznad glava, a djubre se u gomilama širi po ulicama.




Šetajuci tamo i amo ulicama starog grada nabasasmo na stari akvadukt iznad koga su gradjani Napulja napravili stanove. Pa dalje naidjosmo na ljude maskirane u Pucinellu sa dajrama u rukama, a zatim nadjosmo i spomenik ovom liku. I Pinokio i Pulcinella potiču iz Napulja.
Napulj je poznat i po izradi jaslica, s likovima koji se miču, potočićem koji žubori i vodenicom koja se okreće.

Usput udjosmo i u par crkava. Fasada crkve Gesu Nuovo sasatavljena je od piramidalnih elemenata.

Sledeća crkva imala je mnoštvo lobanja na fasadi i u unutrašnjosti. Pročitasmo o čudnom verovanju sledbenika ove crkve. Svaki je usvajao po jednu lobanju verujući da tako dobija andjela čuvara, zaštitnika, vlasnika te lobanje.
Neverovatna kapela San Severo, ispunjena mermernim statuama tako realističnim da je teško poverovati da su nastale iz kamena. Nastala kao deo zaveštanja Raimondo di Sangro, princa od San Severa, pripadnika italijanskih masona, ali i plodnog pronalazača i preduzimljivog zaštitnika. Kreativna intreakcija izmedju princa i umetnika koji su stvarali njegovu kapelu, realizacija kojoj je princ posvetio najveći deo svog života i svoje imovine. Skulpture poredjane u kapeli prikaz su vrlina, a najlepša od svih mermernih statua je skulptura Hrista prekrivenog velom. Ceo dan smo se vrteli po starom gradu u pokušaju da nadjemo kapelu. Tek sutra ujutru i uspesmo. Ulaz se plaća, a kapela predstavlja muzej. Malo je skrivena od pogleda, i nalazi se iza katedrale San Domeniko Maggore.Verujte mi, vredi je posetiti. Napomena: unutrašnjost crkve ne može da se fotografiše, slike su skinute sa neta, da bi vam dočarale lepotu statua.

Napulj je mesto „rođenja” pice. Naime, 1889. u restoranu nedaleko od Kraljevske palate, picu je prvi put napravio jedan mladi kuvar, i to u čast posete kraljice Margerite od Savoje. Na testo za koje sigurno nije ni sanjao da će jednog dana osvojiti svet, stavio je paradajz, bosiljak i mocarelu, boje koje predstavljaju italijansku zastavu, a svoje kulinarsko delo nazvao je Pica Margerita. Danas je na zidu vrlo posećenog restorana “Brandi” postavljena tabla kojom je obeležena 100. godišnjica ovog najpopularnijeg italijanskog kulinarskog brenda.
Najpoznatija picerija u gradu je “Da Mikele”, vlasništvo stare napuljske porodice, gde se služe samo dve vrste pica - Marinare i Margerita. Dodatnu popularnost poslednjih godina ova picerija je stekla zahvaljujući knjizi „Jedi, moli, voli”, a još više istoimenom hit filmu u kome glavna junakninja, koju igra Džulija Roberts, dolazi tu da jede picu. Danas, ispred picerije u centru Napulja često strpljivo stoji i po pedesetak ljudi koji čekaju red za mesto.Uzmeš broj i čekas. Naravno, mi smo bili suvise gladni za to, pa smo svratili kod suseda Di Angela i nismo bili razočarani.Inače, vodič nam je objasnio da dobru piceriju prepoznajemo po oznaci, Vera Piza. Tu su peći na drva, i pekari se pridržavaju recepta za pravljenje pica.


Napuljski državni arheološki muzej nalazi se iznad starog grada. Utrčasmo u muzej u poslednjem trenutku, taman da možemo da obidjemo izložene eksponate. Skulpture iz rimskih vila ostavile su me bez daha. Toliko monumentalnosti u njima. Pa onda Afrodita na više skulptura, sa tipično grčkim profilom, ravnim nosem koji bi danas smatrali velikim.


Na mezaninu muzeja kolekcija mozaika iz Pompeje i Herkulanuma, i opet moje ogromno oduševljenje. Prosto je neverovatno kakve su umetnosti bogataši Pompeje imali na zidu, i kakvi su umetnici živeli u tom periodu.


E onda, tu je i tajna soba, sa erotskim slikama iz Pompeje i Herkulanuma.
A u podrumu nešto iz kolekcije starog Egipta. Jedna mumija deteta i glava ženske mumije.
Sve ove impresivne zbirke antičkih dobara smestile su se u palatu iz 17. veka i postavka je promenljiva te se uvek može otkriti nešto novo.
Nažalost kafu sa ukusom lešnika nismo stigli da probamo ali sfegliatelle, pecivo karakteristično baš za Napulj, lisnato testo u obliku školjke, punjeno rikotom sa ukusom pomorandže.....mmmm, divno, topi se u ustima i kao i svi italijanski specijaliteti, ostavlja sladak ukus opijenosti....














 
 

You Might Also Like

0 коментара

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Instagram