Midžor

2/12/2014



Najviši vrh Srbije /2169m/, čekao nas je uspavan pod snegom, da ga osvojimo.

Putem preko Kalne i pored Trgoviškog Timoka, dodjosmo do Babinog Zuba, odakle smo polako krenuli na uspon.
Presekli smo skijašku stazu, gledajući skijaše kako jure nis padinu.

Polako smo napredovali, bez nekog velikog zamora.

Belina i šuma koja izranja iz beline, a nebo prekriveno prelepim oblacima.

Negde na pola puta presekao nas je jak vetar, koji je otežavao kretanje. Nos mi se smrzao, a u borbi sa vetrom štapovi su mi mnogo pomogli.
 

Sneg je zavejao, ali vetar je na pojedinim mestima ogolio teren, pa je otuda virila suva trava i crvene peščarske stene.
Blizu vrha je vidljivo granično kamenje, koje označava granicu izmedju Srbije i Bugarske.
Na vrhu vetar i stud, ali sad je bilo lakše. Nizbrdo, do planinarskog doma i toplog čaja.

 
  
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 

You Might Also Like

0 коментара

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Instagram