Midžor
2/12/2014
Najviši vrh Srbije /2169m/, čekao nas je uspavan pod
snegom, da ga osvojimo.
Putem
preko Kalne i pored Trgoviškog Timoka, dodjosmo do Babinog Zuba, odakle smo
polako krenuli na uspon.
Presekli
smo skijašku stazu, gledajući skijaše kako jure nis padinu.
Polako
smo napredovali, bez nekog velikog zamora.
Belina
i šuma koja izranja iz beline, a nebo prekriveno prelepim oblacima.
Negde
na pola puta presekao nas je jak vetar, koji je otežavao kretanje. Nos mi se
smrzao, a u borbi sa vetrom štapovi su mi mnogo pomogli.
Sneg
je zavejao, ali vetar je na pojedinim mestima ogolio teren, pa je otuda
virila suva trava i crvene peščarske stene.
Blizu vrha je vidljivo granično kamenje, koje označava granicu izmedju Srbije i Bugarske.
Na
vrhu vetar i stud, ali sad je bilo lakše. Nizbrdo, do planinarskog doma i
toplog čaja.Blizu vrha je vidljivo granično kamenje, koje označava granicu izmedju Srbije i Bugarske.
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.