Sopoćani

9/13/2016

Krenula sam da objavljujem seriju tekstova sa Pribaltika. I dok se tekstovi nižu, u međuvremenu je iskrslo jedno novo putovanje, put stare Raške. I da priče ne bi čekale na red, odlučih da naizmenično objavljujem tekst o Srbiji, pa tekst sa Pribaltika.
Dakle, ova priča posvećena je Sopoćanima, domu Svete Trojice, koji je podigao kralj Stefan Uroš I, nedaleko od izvora reke Raške (o kojem će takođe biti reči).

Manastir ćete naći kada od Novog Pazara krenete putem ka Tutinu, na 17km. Nema mnogo tabli sa obeležjem, ali pitajte. Pazarci su zaista ljubazni i potrudiće se da vam do detalja objasne kako da stignete do manastira, čak će vam reći i da usporite zbog policijskih patrola, da upalite svetla, i vežete pojaseve!
Sa leve strane će vam ostati izletište Pazarište (o njemu kasnije), a sa desne Hidrocentrala.
 natpis ispred Sopoćana
Sopoćani su posvećeni sv. Trojici
Manastir je podigao Kralj Stefan Uroš I, sin Stefana Prvovenčanog i Ane Dandolo, unuke mletačkog kralja. On je otac kraljeva Dragutina i Milutina, koji su prikazani sa njim u različitim fazama svog života na freskama u samoj crkvi.
Naziv manastira vodi poreklo od slovenske reči sopot, što znači izvor, i vezano je za položaj manastira sagrađenog pored izvora reke Raške.

ulaz u Sopoćane

manastirska crkva


kompleks Sopoćani

U naosu manastira nalazi se freska kralja Stefana sa crkvom, zadužbinom u ruci. Iz nje se jasno vidi da sam Stefan nije zidao i egzonarteks(ulazni deo), on je sa zvonikom kasnije dodat, sagradio ju je car Dušan.
Objekat ima odlike raške arhitektonske škole, sa spojem vizantijske i zapadnjačke umetnosti. Građen je od tesane sige, na romanički način, pa vas može podsetiti na crkve iz Primorja. Nekad je bio omalterisan, obojen u oker, belu i karmin boju pa je izdaleka delovalo da je obložen mermerom, sada mu boju daje kamen.
Manastir je zamišljen kao porodična grobnica. Podignut je veliki sarkofag od crvenog mermera, u koji je sahranjen kralj Stefan Uroš. Preko puta njega sahranjen je arhiepiskop Joanikije a i majka kralja Uroša takođe je sahranjena ovde.
Freske unutar crkve su jedne od najlepših primera srednjovekovnog freskoslikarstva. Freska uspenja Bogorodice, prednjači po svojoj lepoti. Takođe, ovde su prikazane i dve ktitorske kompozicije. Freske su nekad bile prekrivene zlatnim listićima, koji su otpali prilikom razaranja manastira, prvo od strane Turaka u XVII veku, a potom je stradao i u II svetkom ratu. Kažu da je pravo čudo kako su i pored svih oštećenja freske uspele da opstanu do današnjih dana. 
razrušeni manastir Sopoćani

U manastiru se nalaze delovi kostiju svetaca Kozma i Damjana i ruka Stefana Uroša.
najpoznatija freska Sopoćana-uspenje Bogorodice

rekonstrukcija fresaka u delu egzonarteksa, gde su ostali prikazi Cara Dušana i njegove žene

kraljevski grb Nemanjića

fragmenti fresaka


prikaz smrti Ane Dandolo

Nemanjići-Nemanja, Stefan Prvovenčani, Stefan Uroš i Dragutin i Milutin kao mladi momci




Stefan Uroš sa sinom Dragutinom, kao dečakom

Manastir pripada zaostavštini dinastije Nemanjića, oslikava najraniji centar civilizacije drevne srpske države, svedočeći o nastanku i razvoju umetničke i duhovne aktivnosti naših srednjovekovnih vladara. Dakle, obilazak manastira je jedna od obaveznih stvari za one koji žele da sagledaju srpsku istoriju.
Još fresaka iz Sopoćana možete pogledati u postu ovde.

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email