Plovdiv-sveobuhvatni vodič za obilazak

5/11/2020

Kako do Plovdiva:

Mi smo krenuli iz Niša. Imate liniju koja u 5.30h ujutru kreće iz Niša ka Sofiji, i oko 9.00h naći ćete se u Sofiji (naravno, ako se zadržite na granci vreme dolaska se pomera)

Od Sofije ka Plovdivu sa glavne autobuske vozi prevoznik Karataš koji ima polaske na svakih sat vremena u prepodnevnim satima i karta u jednom pravcu je 9,50 leva.

Ako u popodnevnim satima želite u Plovdiv, imate drugog prevoznika za Plovdiv, koji takođe ima polaske na svakih sat vremena.

Povratak:

Ako se u prepodnevnim satima vraćate iz Plovdiva, nećete moći da dođete sa istom kompanijom (Karataš), pošto su njihovi polasci iz Plovdiva tek od 13.00h, na svakih sat vremena. 

Vodite računa da u Plovdivu postoje dve autobuske stanice, centralna i južna. Kada dolazite, autobus će vas ostaviti na centralnoj, a ako krećete prepodne odavde, karte kupujete na južnoj. Udaljenost ove dve stanice je pet minuta hoda.

Kako po Plovdivu: autobuske linije odlično funkcionišu. Karte se kupuju u autobusu, i koštaju 1lev, a do centra grada i početka starog grada vozi linija 26.




Šta videti u gradu:

Za obilazak Plovdiva vam treba više od jednog dana, mislim da je dva minimalno, a neće vam biti dosadno ako ostanete i duže, jer ovaj grad ima puno lepota.


stari grad Plovdiv

Ja se unapred izvinjavam čitaocu ako je tekst previše dugačak, ali Plovdiv je toliko lep, da zaslužuje da se svaka njegova znamenitost podrobno opiše.

1. Za početak, tu je stari grad.

Stari grad smo obilazili ceo dan.Ovo magično mesto izgleda kao da ste ušetali u istoriju.Kaldrmisane ulice, kuće u starom balkanskom stilu gradnje, ulica gde zanatlije još uvek prave ručno sve što prodaju.

 Ako ste ljubitelji muzeja i galerija, ovo je pravo mesto za vas. Ako volite da fotografišete, ili da se fotografišete, bićete oduševljeni.

U 19 veku, Plovdiv je bio grad u razvoju. Bogati trgovci dižu kuće koje predstavljaju simbol njihovog bogatstva i moći, nadmećući se u veličinama objekata i njihovoj lepoti. Iako je grad pod vlašću Turaka, on cveta.

Stari grad je iznikao  na tri uzvišenja, Bunardžiku, Sahat Tepe i Nebet Tepe, po kojima grad nosi još jedan naziv – Trimontium ili Trobrdac, Trobrđe. Zbog toga obilazak ove lokacije, zahteva kondiciju i udobnu obuću. Videćete da pešačenje po kaldrmi uz stalan uspon i spuštanje nisu lak poduhvat.


Najlepša kuća u starom gradu je ona gde je sada smešten Etnografski muzej. To je Kujumdžijeva kuća.

Nalazi se pored Hisar-kapije u Starom delu gradu. Sazidana je u XIX veku i nosi ime po svom vlasniku – bogatom plovdivskom trgovcu  Kujumdžiogluu. On je bio istaknuti član abadžijskog esnafa (majstori koji su proizvodili sukna)  i suvlasnik trgovačke firme u Beču. Zbog veličine Kujumdžijeva kuća postala je poznata i kao „Carska kuća“.


Kujumdžijiva kuća

Kuća ima barokno zatalasano pročelje, ukrašeno floranim motivima. Zadnja fasada se razlikuje od prednje, i nikad ne bih rekla da pripadaju istom objektu. Spoj drvenih kapaka i neobične fasade deluje jako efektno. U dvorištu je šadrvan a zgrada je opasana visokim zidovima. Šimšir krasi baštu, a u uglu dvorišta nalazi se  – mali osmatrački erker ili „tračara”. Sve ovo je, prepozanjete, istočnjački, turski uticaj.

Građevina se prostire na površini od oko 570m² i sastoji se iz dva dela – centralnog stambenog i nadogradnje. Oko centralne dvorane nalaze se četiri prostorije – po jedna u svakom uglu. Sobe su umetnički ukrašene, a vrata i dolapi su pokriveni duborezačkim radovima.

Bugarska ima razvijenu drvodeljačku školu i svi drvorezi nastali su upravo u Bugarskoj.

Istorija zgrade se menjala. Prelazila je iz ruke u ruku. 30-tih godina dvadesetog veka bila je čak skladište za duvan.

 

Osam godina kasnije država konfiskuje svu njegovu imovinu zbog neplaćenih poreza i daje je Opštini. Zahvaljujući gradonačelniku Božidaru Zdravkovu, ona je 1938. proglašena za kuću-eksponat i 1939. je renovirana da bi bila pretvorena u Gradski etnografski muzej.

Danas je ovo jedan od posećeniji muzeja u Plovdivu gde možete saznati puno etnografskom nasleđu Bugarske.

------------------------------------------------------------------------------- -----------------------------------------------------------------------------------------------------

Balabanova kuća ima fasadu koja u odnosu na ostale objekte nije toliko upečatljiva. Danas je to kuća umetnosti, gde se održavaju koncerti i izlažu slikarska dela. 


Balabanova kuća

Ne mogu vam opisati kako smo se osećali kad smo ušetali unutar nje, krijući se od jakog Sunca,a dočekali su nas zvuci klavira i flaute sa sprata kuće, baš sa mesta gde su se nekad održavali prijemi i balovi. Dvoje muzičara spemalo je svoj nastup za to veče, a nama su pružili mogućnost da utonemo u neko drugo vreme.

 

Kuću je sagradio početkom 19. veka Hadži Panaiot Lampsha, bugarski državljanin, rođen u Plovdivu. Bio je bogat trgovac i lider, član kaftandzijskog ceha.Kuća je imala tri vlasnika. Danas  nosi ime svog poslednjeg vlasnika,  Luke Balabanova. Dimenzije kuća su impresivne, ima 546 m² izgrađene površine. Velika kapija sa ulice i široka vrata u dvorište nasuprot nje vode u dugu verandu sa visokim plafonom. Prostorija je popločana kamenim pločama.

Odavde se ulazi u prostorije prizemlja gde su se obavljale dnevne aktivnosti vezane za domaćinstvo.

Danas se ovde izlažu različita umetnička dela.

Da biste došli do gornjeg sprata, morate se popeti unutrašnjim drvenim stepeništem, koja posetioca vodi u veliki salon. Njegov prednji deo je najimpozantniji zbog bogato ukrašenog plafona urađenog u drvetu. Oko salona nalaze se 4 sobe . Opremljeni su restauriranim starinskim nameštajem i tkaninama.

Ova kuća je nažalost srušena 30-ih godina 20. veka. ali je arh. Hristo Peev, najistaknutiji istraživač renesansnih kuća u Plovdu, uspeo da je rekonstruiše 70-ih godina, na osnovu fotografskog materijala i šema, i pod vođstvom renomiranih plovdivskih arhitekata.

 U podrumu su dve dvorane koje služe za organizovanje privremenih umetničkih izložbi.

-------------------------------------------------------------------------------
Neposredno za ovu kuću, lepi se kuća Stepana Hindlijana sagrađena 1834-35, koja predstavlja jednu od retkih kuća u Plovdivu, koje su sačuvale svoj originalni simetrični dizajn i izgled enterijera.
kuća Stepana Hindlijana

Vlasnik kuće bio je jedan od najbogatijih trgovaca svog vremena. Bio je jermenskog porekla, trgovao je svilom i začinima sa Indijom.
Kuća je spolja kafene boje, ali fasada u dvorišu ofarbana je u morsko plavu boju sa cvetnim detaljima, koji su joj istakli lepotu.
Centralni trem je - za razliku od uobičajene prakse - ugrađen unutra. Kupatilo je izgrađeno po orijentalnom modelu, sa kupolama, svodovima, nišama, mermernim podom, malim umivaonikom i podnim grejanjem toplim vazduhom.
Ni današnjim ljudim skoro ništa ne bi nedostajalo u ovoj kući. Mogu samo da zamislim kako se osećao seljak koji je živeo u kakvoj udžerici, ako je kojim slučajem ušetao unutar kuće.
Neke od zidnih slika su preživele netaknute tokom godina. Majstori-graditelji Moko i Mavrudi iz Čirpana više od šest meseci radili su na slikanju svih prostorija spolja i iznutra pilastrima, vencima sa cvetnim i geometrijskim ukrasima, vinjetama i pejzažnim kompozicijama. Ovde je prvi put korišćen papirni šablon za slikanje standardnih motiva na prvom spratu kuće. Svi zidovi gore, uključujući francuske modne niše, obojeni su ručno, a plafoni prekriveni bojom kako bi se poklapali sa zidovima. Zidovi su obojeni naivističkim pejzažima iz Carigrada, Venecije, Aleksandrije, Stokholma i drugih gradova.
Penjemo se na sprat, a negde se čuje žubor vode. Nisamo ni slutila da se u glavnoj prijemnoj sobi nalazi zidna fontana.

Svaki kutak kuće pažljivo je osmišljen i isplaniran. Boje tepiha, nameštaja i zidova su savršeno uklopljene.
-----------------------------------------------------------------------------
Doktor Stojan Čomakov bio je jedan od najaktivnijih boraca za autonomnu bugarsku crkvu pre oslobođenja od osmanske dominacije 1878. godine. Čomakov huse, sagrađen 1862.-1865., Njegova je materijalna zaostavština. budućim generacijama Plovdiva. Nalazi se blizu centralnog dela Starog grada i malo se razlikuje od okolne arhitekture, s obzirom da je izgrađena u neoklasičnom stilu.

Možda najelegantniji deo kuće je dvokrako stepenište koje vodi na sprat. Ispred njega bogato ukrašeni drveni plafoni sa motivom sunca, tako često upotrebljivanim na plafonima.
Nakon oslobođenja, naslednici dr. Čomakova ponudili su kuću kao rezidenciju cara Ferdinanda .
Od 1984. godine u ovoj kući nalazi se najveća kolekcija od 72 slike poznatog bugarskog umetnika Zlatiu Boiadzhiev (1903-1976), koje su reprezentativne za dva različita perioda u njegovom profesionalnom životu. Posle teškog udara 1951, umetnik je počeo da slika levom rukom. Zlatiu Boiadzhiev je voleo svoju rodnu zemlju i svoj narod.
Platna nalikuju naivnim slikarima, iz njih se vidi umetnikova ljubav prema rodnoj zemlji, seoskom životu i prirodi. Najimpresivnije su mi slike čobana i zanatlija, naslikane sa puno detalja.
Zapravo su ljudi centralni u njegovoj umetnosti. Zlatiuov je svet bajkovit, pun je simetrije, ravnoteže i sklada. 
Čomkov huse
---------------------------------------------------------------------------------
Obišli smo još jednu kuću koja je sada takođe muzej-kuću Stamboljan. Toliko sam lepih stvari videla na ovim mestima, da ne bih mogla ni jednu posebno da izaberem.
Ova kuća, recimo, ostaće mi u sećanju po divnom enterijeru koji je u vreme komunista veoma stradao, s obzirom da su u ovakvu kuću useljene porodice koje lepotu nisu znale da prepoznaju i cene.
Kustos muzeja se svojski potrudio da nam opiše lepotu kuće i dela koju su ovde bila izložena.
muzej-kuću Stamboljan

Na kraju obilaska, već umorni i žedni, odlučismo da potražimo mesto za ručak.
Naš kustos, čikica, sačaka nas na izlazu sa korpom smokava. Izvolite deco, i uživajte u Plovdivu.
Slično smo čuli i od kustosa iz Hindlijanove kuće.
-Obećajte nam da ćete doći ponovo, kad vam se već Plovdiv toliko svideo.
-Nadamo se, mada ima toliko mesta za obilazak.
-Ali Plovdiv je nešto specijalno, vredi ga obići opet.
Ne znam jesmo li mi odisali tolikim divljenjem prema ovom gradu, ili su ljudi odavde inače ljubazni. Nigde nisam srela toliko nasmejanih lica, toliko ljudi spremnih da upute i pomognu, kao ovde.
--------------------------------------------------------------------------------
Zapravo kupili smo kartu koja omogućava ulazak u pet, od ponuđenih devet mesta. Sami birate mesta za obilazak, a karta se poništava pet puta. Da smo duže ostali, sigurna sam da bi sva mesta obišli.
jedan od restorana-enterijer hola
jedan od restorana-enterer ulaznog dela

Ukoliko se umorite, ima dosta restorana, pa možete izabrati neki od njih za odmor i osveženje. Oni su nešto skuplji nego u novom delu grada, ali svakako je poseban doživljaj sedeti u ovakvim prostorima. Mi smo se odlučili da u prolazu iznad Turističkog biroa, u samom centru Starog grada popijemo kafu. Spolja su dva umetnika virtuozno pleli na gitarama melodije poznatih pesama, a melodija se stapala sa posebnom atmosferom kojom stari grad odiše. Okružena cvećem i ručno pravljenim suvenirima, teško da bih u ovom trenutku poželela da se nađem na boljem mestu.
spomenik Canku Lavrenovu, slikaru
------------------------------------------------------------------------------

U okviru starog dela postoji i par crkava, najznačajnija je svakako Crkva Svetih Konstantina i Elene.Smatra se da je jedna od najstarijih crkava u gradu. Sagrađena je 337. godine na mestu drevnog poganskog hrama. Tokom godina, zgrada je uništavana i više puta obnavljana. Sadašnja građevina izgrađena je 1832. godine uz pomoć lokalnih rodoljuba. Najlepše su freske  koje su slikali majstori jedne od najpoznatijih bugarskih ikografskih škola. Neke ikone i slika crkve izradio je poznati bugarski slikar nacionalnog preporoda Zahari Zograf koji je živeo i radio u Plovdivu između 1836. i 1840.
Crkva Svetih Konstantina i Elene-naos

Crkva Svetih Konstantina i Elene-naos

--------------------------------------------------------------------------------
Ovo nije sve. Ako imate energije, ovde ima još mnogo stvari za obilazak.

Za promenu, prošetali smo ulicom starih zanata. Malo čudno izgleda kada bez najave upadnete u nečije dvorište, ali to tako ovde funkcioniše. Možete pričati sa zanatlijama, posmatrati kako rade ili kupiti nešto od njihovih tvorevina.

Najviše smo se zadržali u kući majstora terzije-krojača. On izrađuje mušku nošnju na starinski način, ručno, bez ikakve mašine. Zatekli smo ga kako vunene gajtane ušiva na sukneni ogrtač.

Bilo je teško zamisliti bilo kog muškarca u takvoj odeći danas.
-Imate li kupaca, pitam.
-Itekako, imam i porudžbine za sledeću godinu.
Vidi se da uživa u onome što radi. Na zidu preko puta njega visi kalendar. Čovek obučen u skladu sa tradicijom devetnaestog veka, sa uvijenim zašiljenim brkovima specifičnog izgleda i sa tri kubure za pojasom, deluje kao naš trenutni domaćin.
-Jeste ovo vi, pitam?
-Jesam, imamo posebno društvo, Hajduti se zove. Kako su se kod vas zvali borci protiv Turaka, ali oni odmetnici?
Mi odgovaramo, hajduci.
- E, to, vidiš ista reč i kod nas i kod vas. Sličan smo mi narod, greškom su nas uvukli u zavade.
Pokazuje nam čime se njihovo društvo bavi. Oživljavaju period borbe protiv Turaka, sakupljaju staro oružje i nošnju, snimaju amaterske filmove i šire priče o hrabrim precima.
-Mi nemamo tako nešto u Srbiji. Naš osećaj za tradiciju sporo se razvija. Sad je nešto bolje nego što je bilo ranije. Kod nas bi sve ovo što ste vi sačuvali, bilo uništeno.
- I kod nas bi tako bilo. Ali došao je britanski ambasador i rekao nam, znate li vi ljudi šta imate,kakvo bogatstvo su ove kuće, i otvorio nam oči. Zahvaljujući tome ovde nisu nikle jednolične stambene zgrade, već su stare kuće obnovljene.
-Hvala Bogu da vam je neko otvorio oči, inače ne bi znali da je ova lepota nekada postojala.
Ovakvu priču čula sam u više zemalja. Izgleda da starosedeoci ne mogu da shvate kakvu lepotu imaju ispred nosa-potrebno je da im stranac na nju skrene pažnju, inače propade lepota, ode u nepovrat....
Na poklon dobih kalendar sa hajdutima. Fotografisani pod punom opremom, a iza njih prizori moćnih bugarskih planina. 
Hajduti

-----------------------------------------------------------------------------
Rimski amfiteatar

2. Rimski amfiteatar  je slučajno otkriven. Danas se u njemu održavaju svetski poznati koncerti, i još jedna je od fotogeničnih znamenitosti Plovdiva.
Teatar iz Filipopolisa, smešten je između brežuljaka Taksim i Džambaz,i važi za jedan od najbolje očuvanih rimskih amfiteatara u svetu. Sagrađen je u 1. veku za vreme vladavine cara Trajana, sa 28 koncentričnih redova kamenih sedišta, a služio je za predstave, gladijatorske i lovačke igre. Korišćen je do 5.veka kada je stradao u napadima Atile Hunskog. Otkriven je slučajno, prilikom arheoloških iskopavanja 1968 godine,i potom je detaljno rekonstruisan.
Zapravo, on je jedno od najslikanijih znamenitosti Plovdiva.
Danas služi za održavanje raznih kulturnih manifestacija, i možete ga posetiti u okviru grupne ulaznice ili kupiti ulaznicu samo za ovu znamenitost.
Rimski amfiteatar

3.Arheološki kompleks ,,Nebet tepe"nismo stigli da obiđemo.
Na vrhu Starog grada Plovdiva nalazi se Nebet Tepe – kažu da je ovde zapravo nastalo prvo naselje a jedno je od sedam gradskih brda. Ovde se lokalci okupljaju, a kažu da je posebno lep zalazak sunca,sa pogledom na ostatak grada.Tu su ostaci zidova tvrđave, kula i drevnih građevina od pre više od 6000 godina, koje i danas možete videti!
  
4. Ako se umorite od starog grada, tu je Kapana, četvrt grada gde možete šetati, jesti ili uživati u kafi ili kakvom piću....
Na ulazu u jednu od ulica Kapane stoji natpis-osvetljenje ove ulice povezano je sa porodilištem. Svaki put kad se u bolnici rodi dete, svetla u ulici zatrepere, do proslave nov život.

A tu je i noviji deo grada.


5. Nekako smo spontano napipali žilu kucavicu ovog dela grada-ulica Rajko Daskalov je glavna šetališna zona i mesto gde se sigurno nećete dosađivati. Ako volite kupovinu, pravo mesto za vas. Ako volite da jedete, opet pravo mesto za vas. Puno restorana, prodavnica brze hrane, mesta gde možete oprobati nešto novo.
S obzirom da ima dosta Turaka, njihovi specijaliteti su vodeći. Tako smo probali neke vrste njihovih pita uz koje nezaobilazno ide ajran, tursko piće nalik jogurtu.
Što se mene tiče, potpuno nepitko, kao da su posolili jogurt pa mi ponudili da pijem, ali moj momak nije delio moje mišljenje.
Dok smo se tako gostili, sedeći na jednoj od klupa na šetalištu, ispred nas se skupilo jato vrapčića i golubova. Veoma su pitomi, i maltene ća vam iz ruke uzeti zalogaj, ako ih ponudite.

Na šetalištu je još par mesta koje bih vam preporučila da ne zaobilazite:
6. Džumaja džamija je sagrađena na obodu brežuljka Taksim Tepe. Inače je Plovdiv grad na sedam brežuljaka i svi odreda nose turske nazive: Džendem tepe, Bunardžik tepe, Sahat tepe, Nebet tepe, Džambaz tepe, Taksim tepe i Markovo tepe, od kojih je posljednji kasnije porušen.
Džamija je jedna od dve preostale u gradu (nekada ih je bilo više od četrnaest. Toliko minareta prebrojah na jednoj od starih slika Plovdiva).
Džamija je još uvek u funkciji, skoro je rekonstruisana i mislim da je jedna od najlepših u kojima sam dosada bila. Ima prelepe floralne motive, iscrtane na beloj i crvenoj podlozi zidova.
Džumaja džamija

7. Pored džamije je poslastičara koja nosi isto ime kao i džamija. Ovde služe domaću (tursku)kafu običnu i u varijetetima. Tako sam ja pila kafu sa cimetom. Služe je sa sokom od zove koji se odlično kombinuje sa gorčinom kafe.
Sve ovo ne bi bilo pravo uživanje bez baklave, ovog puta sa pistaćima, i velikog sočnog parčeta Istambulske torte.
Da su me kojim slučajem doveli svezanih očiju u ovaj ambijent, rekla bih da sam zasigurno u Turskoj, nikako u Bugarskoj.
Enterijer ukrašen prelomljenim lukovima uz šarene jastučiće i mnogo detalja koji asociraju na Tursku (lampe, vaze, Derviši). Čak su i ljudi oko nas bili nalik (ili zaista jesu bili) Turcima.
Ne znam iz kog razloga, ali za mene ovakav ambijent automatski znači opuštanje svih čula. Isključiš se od svih adeta i abera ovog sveta i ništa te ne zanima sem da se nađeš u nekoj ružičastoj zoni komfora, kada je sve oko tebe lepo, a u telu nema ni trunke napetosti....

8. Pored džamije su ostaci rimskog stadiona,sagrađenog u II veku, za vreme vladavine cara Adrijana. Samo je jedan njegov deo vidljiv (severni). Ostatak je ispod glavne šetališne zone, zatrpan, čeka bolja vremena i neke izdašne investicije. 
Nekada je ovde bilo smešteno i do 30000 gledalaca.Sedišta su izrađena od belog mermera, a neka su ukrašena stilizovanom lavljom šapom.
Stadion se danas koristi za različite vrste svečanosti i aktivnosti u gradu. Recimo venčanja....mi  mo bili svedoci jednog...dok su zvanice sedele na mermernim sedištima, na nekadašnjoj stazi se odvijala ceremonija venčanja sa deverušama u ružičastim haljinama i mladom koja je dvadesetak godina bila mlađa od mladoženje.
Za one koji vole da putuju kroz vreme, postoji 3D bioskop sa rekonstruisanim igrama na stadionu.




9. Sahat tepe je brdu u okviru centra grada, ali je i zaštićeno prirodno dobro od posebnog značaja. Nije preterano sređeno za razliku od ostatka grada, ali je odličan vidikovac odakle možete sagledati ostala brda. Na vrhu je veliki sat.
Odavde je uočljivo Bunardžik brdo na kojem je veliki simbol kumunističkih vremena, spomenik Aljoša, sovjetskim vojnicima stradalim u II svetskom ratu.
Glavnom ulicom Rajko Daskalov sagledaćete mnoge lepote novog dela Plovdiva: Gradsku kuću sa fontanom ispred nje, puno lepih kuća iz nešto novije istorije Plovdiva, gradsku maskotu Plovdiva, šaljivdžiju Milju i na kraju stižete do parka cara Simeona u kojem se nalazi ogromno veštačko jezero i muzička fontana.
Park je za mene bio pravo otkrovenje. Na jednom mestu mnogo lepota. Bazen za zlatnim ribicama, puno vode, mnogo cveća.
Nisam očekivala da pored lepota starog grada, Plovdiv ima još nešto da ponudi. Očigledno, da nije uzalud proglašen gradom kulture 2019.godine.
Šaljivdžija  Milja

Park cara Simeona


Park cara Simeona

Imaret džamija
 Ovu džamiju je izgradio u 15. vijeku vladar Rumelije, Šahbedin paša, čiji je otac Lala Šahin paša bio osmanski osvajač Trakije. Džamija je svojim izgledom slična Džumaji, a krasi je cik-cak fasada u boji cigle. 

Videsmo i reku Maricu. Ovo je najduža reka u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva.Izvire na planini Rila u Bugarskoj.Prestavlja granicu između Bugarske i Grčke i Grčke i Turske, a na njoj se odigrala i nama istorijski poznata i značajna Marička bitka. Po nekim izvorima sukob se desio upravo zbog zauzeća Plovdiva od strane Turaka.


Što se hrane tiče, restorani su svuda, imate baš širok izbor. Mi smo se odlučili da probamo hranu u više njih, i ni na jednom se mestu nismo razočarali.
Restoran Central, blizu glavne šetališne zone, nudi tradicionalnu bugarsku kuhinju spremljenu na moderan način. Restoran je eksluzivan, pa su i cene jače, sem ako ne izaberete vegetarijansku ishranu, poput nas.
Mnogo manjih kafića nude i lep obrok, zaista možete naći hranu za svačiji ukus, po povoljnim cenama.
Smeštaj je lako naći. Ovo je turistički grad.
Mi smo iznajmili jednu od soba blizu Kapane, u hostelu. Nismo bili naročito oduševljeni smeštajem,naročito jer se ispostavilo da je kupatilo zajedničko, ali je položaj bio odličan (Guest Room Contact). Zavisi od doba godine kada dolazite, ali je neka prosečna cena prenoćišta oko 10E po osobi.
Nadam se da sam vam približila lepotu Plovdiva, i da ćete poželeti da ga posetite.
Do sledećeg putopisa,
Vaš Putoljub

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email