Rtanj je jedna od planina u istočnoj Srbiji. Možda ste nekada tamo bili na ekskurziji i mogli da vidite prelepe padine, netaknutu prirodu i pogled koji zaustavlja dah.

Ali pored toga, ona krije i još par sitnica koje će vas možda zanimati. Recimo, dovoljno je da se udaljite malo i bacite pogled na nju. Deluje toliko moćno, a u isto vreme i neverovatno. 

Kada smo se približavali planini, nicao je pred nama moćan kolos piramidalnog izgleda. Shvatila sam zašto su ovoj planini dodeli epitet mistična. Čak je i čuveni pisac naučne fantastike Artur Klark pisao o Rtnju,smatrajući da se u planini krije druga,veštačka piramida, odnosno najstarija tvorevina vanzemaljske civilizacije.

Neki ljubitelji naučne fantastike su čak ubeđeni da se u planini nalazi svemirski brod koji će pred sam smak sveta poleteti, a svi koji se tu zateknu moći da krenu u svemir na daleko, ali vrlo lepo mesto.

Upravo zbog toga krajem 2012. godine, pred očekivanu apokalipsu, ljudi širom sveta su plaćali i na desetine hiljada evra za smeštaj na ovoj planini. Smak sveta se nije desio (hvala Bogu),a planina je i dalje magična,pa želim da vam predstavim šta nam se tamo najviše svidelo. 

Priča o Rtnju oduvek me je očaravala. Ne, ne mislim na priču o vanzemaljcima, već o velikoj ljubavi Grete i Julijusa Minha, prvih vlasnika Rtnja.

U drugoj polovini 19. veka iz Moravske je u Srbiju stigao Jevrejin Samuilo Minh. Svoj kapital je uložio u fabriku tekstilne proizvodnje, koju je osnovao u Paraćinu 1870. godine. To je bila prva moderna fabrika te vrste na Balkanu, čiji su proizvodi, za vrlo kratko vreme postali cenjeni i u inostranstvu. 

Na inicijativu svog sina Juliusa, ovaj uspešan industrijalac višak profita ulaže u otvaranje rudnika u Srbiji ( kod Aleksinca i Ćićevca ), a rudnik ,,Rtanj" otpočeo je sa radom 1902. Nažalost,Prvi svetski rat primorao je porodicu Minh da ode iz Srbije. Za to vreme Nemci su eksploatisali rudnik. Nakon rata, Minhovi se vraćaju  u Srbiju i ponovo ulažu u rudnike.

Tako je porodica Minh pokrenula Rtanj. U međuvremenu, Julijus upoznaje Gretu, s kojim uskoro zasniva brak. Dece nisu imali, ali su zato mnogo vodili računa o deci svojih radnika.

Za potrebe radnika i njihovih porodica Minh je gradila udobne stanove, organizovala privatnu školu za decu rudara, formirala ambulatu, otvorila prodavnicu životnih namirnica i bioskop u okviru Sokolskog doma, koji je u to vreme bio retkost i u većim gradovima. Za rad u rudniku je angažovan stručni kadar, inženjeri, geometri, nadzornici. Rudnik Rtanj postao je savremeno rudarsko preduzeće. 

Minhovi dosta putuju, i sa tih putovanja donose različite biljke. Na Rtnju prave staklenu bašti, i podižu rozarijum , koji se i danas može videti na planini. Upravo taj rozarijum sam želela da pronađem kada smo se našli u podnožju Rtnja.

rozarijum

Ovaj deo Rtnja je sada ispunjen vikendicama. Zgrade radnika zvrje prazne, poput nekih loših uspomena iz davnih vremena, koje želimo da zaboravimo i prema kojima niko ne okreće glavu. A nismo ni svesni da je i pored znoja koji su mnogi radnici ovde prolili, ovo njima bio jedini dom, mesto gde su zarađivali za hleb i prehranjivali svoje porodice.

Ok, jedan deo vas će reći, ma šta će nam takve ružne uspomene, bolje da ove zgrade propadnu što pre. Dobro, ali šta nam je onda učinio jedan rozarijum, jedna botanička bašta sa mnogo raznovrsnih biljaka? Zar ne bi trebalo da njih sačuvamo od zaborava?

Do rozarijuma smo stigli brzo. Jedan ljubazni dekica nam je pokazao gde se nalazi, nazivajući ga mestom gde se sliva pozitivna energija-okom svevidećim, ili nešto slično.

Ne znam kakvo verovanje je vezano za njega, ali građevina je zbilja, i posle toliko godina jako lepa. Jedino što ruža ima veoma malo, zapravo samo jedna ruža puzavica sada raste uz njega.

Prilazimo rozarijumu. Iznad nas stoje neke beogradske gospođe, slikaju se. Mi strpljivo čekamo, doći će red i na nas. Dok posmatram kako se slikaju, vidim pored rozarijuma jednu ružu. Oh, lepote, bar će jedna ruža biti na slici, da se vidi čemu je rozarijum služio.

Okrenem glavu da pogledam mostić na kojem stojimo. Gospođe su završili slikanje. Prolaze pored nas i u rukama nose onu jedinu ružu koja je rasla uz rozarijum. Oh ,Bože, razmišljam se da li da im išta kažem. Da li da im objašnjavam koliki je to stepen nekulture. Ili da ćutim, i onako me neće razumeti. A ružu će baciti posle najviše pola sata. I onako su je ubrale iz čista hira. A rozarijum ostaje prazan, jadno svedoćanstvo bivših vremena.

Julijus Minh je pod nerazjašnjenim okolnostima izvršio samoubistvo u svom stanu u Beogradu (neki su govorili da je to učinio, zato što su tadašnje vlasti zaplenile na Dunavu velike količine stočne hrane, koju je obećao seljacima), a Greta u njegovu čast diže crkvu na vrhu Rtnja. Crkva je osveštana 1936.godine,a je postojala do pre 1969 god,kada je su je digli u vis tragači za zlatom.

Ovoga puta nismo se peli na Rtanj, ali smo vrh osvojili jednog zimskog dana, pa ću vam priložiti fotke, da vidite kako crkva izgleda sada.

Šta još možete videti na Rtnju?

Odavde, iz podnožja pružaju se pešačke staze. Jedna vodi do mesta koje vrvi od posetioca, mesta gde se smatra da se sakuplja najviše pozitivne enrgije ovde. 

Svetilište Vrelo je,kažu,energetski najsnažnije na svetu.

„Tri energije su u pitanju, kada se one spoje, jako blagotvorno deluju na ljudski organizam. 

U ovom energetskom kovitlacu, za dobrobit celog organizma, trebalo bi boraviti 20-tak minuta, dva tri dana zaredom. Za još bolji efekat bilo bi lepo to isto ponoviti nakon dve nedelje. Da li je to tačno, ne znam, tek mnogo je ljudi meditiralo na označenom mestu.

Ja sam zažmurila, i za par minuta boravka, imala sam utisak da se talasi energije smenjuju ispred mene. Da li je to bila autosugestija, ili nešto slično, nisam baš sigurna, ali je bilo jako prijatno.

Ni hotel ,Ramonda " nije daleko. Nikao u lepom ambijentu,sa odličnim enterijerom. E sad, da li je baš za svačiji džep, to procenite sami.

Odavde idemo u Ilino. Ilino je selo na Rtnju, gde se nalazi etno komleks Rtanjski dvori i smeštaj Vilino, ali i lepa etno kafanica gde se može odlično prezalogajiti.

Zaista sam želela da obidjem Rtanjske dvore. Iako s malo previše arhitektonskih elemenata na sebi,bili su mi nekako zanimljivi.

Na ulaznoj kapiji stoji ,,MESTO SREĆE".

Pored njih izvor Vilinsko Vrelo,lekovita voda koju koriste svi iz okoline.

Meštani su se većinom odlučili za etno turizam,tako da ćete ovde sigurno naći smeštaj,ako dođete.

Rtanjski dvori

Kafana ima interesantan naziv:Zaboravi ako možeš. Lep i prijatan ambijent sa ukusnom hranom, odlično za sva čula.

ambijent kafane Zaboravi ako možeš

A gde smo odseli?

Etno kompleks Stanojević. Objekat je izgrađen posle Prvog svetskog rata i sačuvao je originalan izgled, a vlasnici su se potrudili da čak i ambijent bude iz tog vremena. Mnogi predmeti, čija je upotreba zaboravljena, nalaze se u ovoj kući.

pogled na Rtanj iz dvorišta

Kada se tome doda, domaća hrana, dobra rakija i rtanjski čaj, šta možete više poželeti.

Ambijent nije na samoj planini, u podnožju je Rtnja, u Boljevcu, maloj varošici u kojoj je smešten i muzej Timočke bune.

Muzej nismo mogli obići, pošto nije radio, ali smo zato obišli  Bogovinsku pećinu u blizini, jednu od najdužih u našoj zemlji. O tom u nekom drugom postu.

Toliko zasad sa Rtnja,

Pozdravlja vas Putoljub