Kažu da je obilazak Bele Crkve bolje ostaviti za proleće ili leto, s obzirom da je okružena brojnim jezerima koja su nastala decenijskim iskopavanjem šljunka sa polja između Bele Crkve i sela Vračev Gaj. Podzemne vode su odmah napunile te iskopine, pa su Belocrkvani nesvesno dobili sedam vodenih oaza, od kojih su tri u potpunosti uređene za kupanje - Glavno jezero, Vračevgajsko i Šljunkara.

Nas je potpuno očarala i u februaru, možda zato što smo veliki obožavatelji stare arhitekture, koje ovde ima mnogo.

Belocrkvanske kuće su verovatno bile u nemačkom vlasništvu, a njihova pročelja imaju barokne elemente. Sve su u raznobojnim bojama, a ovde postoji i najviše očuvanih kibic fenstera. Šta su kibic fensteri?  Prozori izbačeni ka spolja, istureni iz linije spoljašnje fasade kuće, sa namerom da se kroz njih pruži što širi i bolji vidik na okolinu,neka vrsta preteče televizora :) .

Bogatije kuće iz 18. i 19. veka  po pravilu su imale kibic-fenstere, koji su u neku ruku predstavljali i statusni simbol vlasnika. U našoj zemlji prvi put su izgrađeni u Vojvodini, da bi se potom proširili i na ostatak Srbije. Prilikom obilaska Malte, dosta smo ih videli, samo u nešto izmenjenom obliku.

Ova vrsta prozora postala je veoma omiljena među pripadnicama lepšeg pola, posebno devojkama, koje bi na njima “kibicovale” momke, ali i kod starijih gospođa, da se naslone na pendžer i da tako posmatraju  sokak i dešavanja na njemu. Sećate se Frau Gabrijele iz Pop Ćire i pop Spire, koja je volela da zna šta se dešava u varoši? Na ovaj način ni jedan događaj sa ulice jednoj takvoj gospođi ne bi promakao.

Naročito je bio pogodan zimi – zatvoren i sa prednjim i sa bočnim staklima, omogućavao je da se kroz njega gleda, a da se osoba na njemu ne smrzava i ne rashlađuje prostoriju. I razne muškatle i sobno cveće, heklana zavesa, lenji mačak kojeg pokušah da uslikam… sve je tako lepo i podseća na stare dane .

Raspričah se o prozorima, a moram pomenuti da je lepota Bele Crkve i u ljudima, izuzetno su ljubazni. Svi odreda su nam pomagali da dobijemo lepu sliku o Beloj Crkvi. Posetili smo i privatni muzej, dobili na poklon knjigu o starim hotelima Bele Crkve, a i sugestiju da posmatramo i brave na vratima, jer su i one posebne.Čak nam je i čika policajac izašao u susret i omogućio nam da uđemo u jednu od starih kuća.

U međuvremenu smo jako ogladneli. Raspitasmo se gde je najbolje da nešto pojedemo. I opet su meštani bili jako uslužni. Preporučiše nam da odemo do obližnjeg Kaluđerova gde smo u Restoranu Krajina dobili zaista obiman ručak uz jako dobru uslugu i dezert na račun kuće. Ovako podmireni, mogli smo da nastavimo put ka Vršcu, koji je bio naša sledeća tačka obilaska.