Camlica džamija dominira brdom na kojem se nalazi, a vidljiva je iz skoro svih uglova Istanbula. Megaprojekat koji je pokrenuo sadašnji predsednik Turske Erdogan, otvoren je 2019. godine, a za njegovo ostvarenje bilo je potrebno 110 miliona američkih dolara. 

Camlica džamija

Posebno me obradovalo kada sam pročitala da su dve koleginice arhitekte učestvovale u ostvarenju ovog projekta, a inspirisala ih je osmanska arhitektura i dela čuvenog Mimara Sinana. Jedno vreme, dok je u Turskoj na vlasti bio Ataturk, bilo je zabranjeno osvrtati se na osmansko nasleđe, dok se sada Turci vraćaju svojim korenima. Arhitektura Mimara Sinana i treba da se slavi. Za ovo vreme boravka u Istanbulu, uspeli smo da obiđemo priličan broj džamija koji je ovaj arhitekta projektovao i sve su prava remek dela. O njima ću vam pisati u nekim narednim postovima, a vratimo se sada ovoj izvanrednoj građevini.

Džamija je otvorena marta 2019. godine. Može da primi oko 63000,00 ljudi. Nalazi se na azijskoj strani Istanbula, na brdu Camlica.

Posle džamija u Abu Dabiju i Kazablanci, mislila sam da me nijedna nova džamija ne može oduševiti svojom veličinom i izgledom , ali prevarila sam se.

Ogromna bela površina načičkana kupolama i polukupolama. Šest minareta štrče ka nebu-šest ključnih aspekata vere u islam. Glavna kupola je visoka 72m, kao simbol 72 nacije koje žive u Istanbulu. Ovo je ogroman kompleks- nije samo džamija. 

Unutrašnjost kupole ispisana je sa 16 imena Alaha, koja istovremeno simbolizuju i broj država koje je turski narod osnovao tokom svoje istorije.

U okviru kompleksa je i biblioteka, galerija, kafe i Muzej Islamske umetnosti kao i ogromna parkovska površina u kojoj Turci zaista vole da uživaju. 

Generalno, oni su zaista veliki ljubitelji druženja na otvorenim površinama. Gde god smo otišli, zelene površine prekrivane su ljudima poput mrava koji su se razmileli oko mravinjaka. Tu se druže, jedu i sede do zalaska sunca, bilo da sede uz vode Bosfora ili na površinama koje pružaju dobar pogled na Istanbul.

Pošto je bilo vreme Bajrama, plašila sam se da nam neće dopustiti da uđemo, ali ovde su  dobrodošli svi i vernici i nemuslimani, s tom razlikom što nemuslimani ulaze u džamiju kada nije vreme molitve.

U enterijeru preovlađuje plava i bela boja, a posebno su upečatljivi kupola i vitraži. Camlıca ima neke od najvećih ulaza u svetu, sa svojim glavnim kapijama raspona 5 metara, visine 6,5 metara i težine 6 tona. Izgrađena je pomoću tradicionalneog načina gradnje stolarije koja ne uključuje upotrebu eksera.

Tradicionalne pločice, tepisi, vitraži fasciniraju posmatrača,a može se pronaći i islamska kaligrafija po celoj strukturi.

Glavno dvorište je okruženo sa tri strane terasastim padinama koje se spuštaju u skladu sa topografijom. Ova monumentalna kompozicija podseti će vas na viseće vavilonske vrtove u Mesopotamiji.

Samo brdo Camlica dobilo je ime po borovima koji su ovde rasli. Ima ih još uvek, samo u manjoj meri i rasuti su po ogromnoj zelenoj površini koja okružuje džamiju.

Iza brda na kojem je džamija postoji još jedno brdo. Ovde se nalazi jedna od nekadašnjih vila, sada prijatana poslastičara-kafe, a pored nje je i restoran, gde možete ručati. Oba brda spaja veliki park sa lepim ružinjakom i jednim od najlepših pogleda na Istanbul. Vode Zlatnog roga tako se lepo uočljive sa ove tačke i mesto njihovog spajanja sa Mramornim morem.

Što se prevoza tiče, možda je najbolje doći do azijske strane, pa uzeti taksi. Postoje naravno i opcije javnog prevoza

Opcija metroa 1: Idite metroom M5 od stanice Uskudar Marmaray 6 do stanice Umraniye stanice. Uhvatite autobus 320 koji vodi od Santral stanice i izađite posle deset stanica na Buyuk Camlica stanici.

Opcija metroa 2: Idite metroom M5 od stanice Uskudar Marmaray 4 stanice do stanice Kisikli.