Jakupica, Solunska glava
10/28/2013
Krećemo put planinarskog doma Čeples. Plan je da večeras tu prespavamo, a onda ujutru rano krenemo do vrha.
Jesenje cvece, opalo lišće, lepi predeli i dobro društvo…sve nas to prati usput.
Neko je odlucio da svoju ljubav obeleži za dugi niz godina.
Kupa vrha jasno je vidljiva kako se penjemo. Približavamo se
polako, često praveći pauze da se slikamo. A OKOLINA-BAJKOVITA
Naziremo vojni objekat okružen belim stenama, u okviru koga se nalazi najviši vrh (2540m) do koga nije moguće doći. Na samom vrhu, pored karaule, hodamo po zaledjenom igličastom snegu. Zvanični prijem dežurnog vojnika koji nam uzima podatke uz zahtev da ne fotografišemo objekat. Dobijamo topao čaj, kao osveženje. Sneško Belić ogrnut je našim šalom.
Jakupica je inače planinski venac u središtu Makedonije. Najviši vrh Jakupice je Solunska Glava /2540 metara/, nazvan po izvanredno lepom pogledu koji se tokom mirnih i čistih dana pruža prema Solunu i Egejskom moru.
Povratak u dom,
ponovno pakovanje, uz spuštanje do glavnog puta, te povratak u Srbiju.
Jesenje cvece, opalo lišće, lepi predeli i dobro društvo…sve nas to prati usput.
Neko je odlucio da svoju ljubav obeleži za dugi niz godina.
Budi se jutro, čudno i istrzano. Posle jučerasnje žurke,
svakako da mora da bude takvo. Spremamo se za polazak. Napolju, mesec jos
silovito blista, a s druge strane sunce se pomalja u ruzicastom sjaju. Kroz polje
paprati krećemo se u koloni jedan za drugim, zbunjeni na koju stranu da
gledamo. Do vrha nam treba 3 sata, uspon je 1100 metara i 7,5 kilometara puta.
Ulazimo u bukovu šumu. Jesen se raspukla svuda unaokolo.
Na kraju šume je dolina Babina dupka. Slikamo se i uživamo u
pogledu na planine.
Krećemo se serpentinama kroz šumu. Kada se činilo da šumi nema kraja izlazimo na čistinu i nastavljamo dalje sličnim serpentinama kroz nisko rastinje, kamenitom stazom.
Najzanimljivi deo planine Jakupice je njen južni deo, gde se nalazi lednička stena, po imenu Nežilovska Stena. U njenom podnožju je izvor reke Babune.
Do najvišeg vrha Jakupice, od Čeplesa je moguće doći
markiranom stazom, levo od Nežilovskih stena do vršnog grebena, pa ivicom
Nežilovskih stena do vrha.
Krećemo se serpentinama kroz šumu. Kada se činilo da šumi nema kraja izlazimo na čistinu i nastavljamo dalje sličnim serpentinama kroz nisko rastinje, kamenitom stazom.
Najzanimljivi deo planine Jakupice je njen južni deo, gde se nalazi lednička stena, po imenu Nežilovska Stena. U njenom podnožju je izvor reke Babune.
Naziremo vojni objekat okružen belim stenama, u okviru koga se nalazi najviši vrh (2540m) do koga nije moguće doći. Na samom vrhu, pored karaule, hodamo po zaledjenom igličastom snegu. Zvanični prijem dežurnog vojnika koji nam uzima podatke uz zahtev da ne fotografišemo objekat. Dobijamo topao čaj, kao osveženje. Sneško Belić ogrnut je našim šalom.
Jakupica je inače planinski venac u središtu Makedonije. Najviši vrh Jakupice je Solunska Glava /2540 metara/, nazvan po izvanredno lepom pogledu koji se tokom mirnih i čistih dana pruža prema Solunu i Egejskom moru.
Vraćamo se polako. U šumici se slikamo, uživamo u bojama i šuštanju
opalog lišća….
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.