Verona

11/11/2013

Italija zaista kao da je stvorena za ljubav i zaljubljivanje…
Sve je romatično, svuda  žive kulise za scenografiju ljubavnog filma, i svi učestvuju, svi su glumci. Ljubav na svakom koraku, čak i medju malom decom, ljubav na balkonu, ljubav na katancima, ljubav na zidu...Italijani su napravili mit o Veroni.

Čak i ako Julija i Romeo nisu stvarno postojali, milijarde turiste žele da veruju u ovu Šekspirovu varku...žele da veruju u ljubav.
I zato je stara kuća postala jedno od najposećenijih mesta na svetu. A ono što retko ko zna:
slika by M.Peric
U dvorištu kuće stoji Julija izlivena u bronzi sa grudima kao od zlata. To je rezultat hiljade dodira, jer kažu da će onaj ko dodirne njene grudi imati sreće u ljubavi. Osim toga, Julija je zatrpana poštom: svake godine iz celog sveta stigne više od 5.000 pisama. Svi ti ljudi od 14 do 93 godine koji pišu Juliji imaju nešto zajedničko - ljubavne jade - i svi oni pitaju za savet devojku koja već više od 400 godina predstavlja otelotvorenje strasti. Ona je bezuslovno volela svog Romea, kao i on nju, iako su njihove porodice bile zavađene i bila je spremna da umre za tu ljubav.
    Neki lično ubacuju u sanduče pismo adresirano na Juliju ili ga stavljaju na njen sarkofag, ali dovoljno je da na koverti piše „Julija, Verona, Italija“ i pismo će iz bilo kog dela sveta stići na pravu adresu. U Via Galilei broj 3, u stambenom delu Verone, sedi u velikoj sobi osam žena: to su Julijine predstavnice. Po stolu prepunom pisama iz skoro svih zemalja sveta šeta mačak Romeo koji je dolutao pre nekoliko godina. On, naravno, uživa posebne privilegije, ali ne ometa devojke iz „Julijinog kluba“ da obavljaju svoj posao. One nastavljaju tradiciju koja je počela 1935. godine kada je jedan očajni Englez tražio savet od Julije. Ubrzo su na njenom grobu počela da se gomilaju pisma dok se Etore Solimani, tadašnji grobar Verone, nije konačno sažalio i počeo da šalje odgovore. Četrdeset godina kasnije je Đulio Tomasia, direktor fabrike čokolade, osnovao „Julijin klub“ i on je sada počasni predsednik. „Da bi se odgovorilo na more pisama potrebna je dobra organizacija“, kaže ovaj sedamdesetogodišnjak. Sve devojke, koje govore po nekoliko jezika, rade besplatno, takoreći u službi ljubavi.
-preuzeto sa neta-
Zanimljiv mi je i podatak da je juna 2010.god ovde obavljeno i prvo venčanje. Prvi su se u kući Šekspirove junakinje venčali fudbaler lokalnog kluba i njegova izabranica. Gradske vlasti odlučile su da dozvole svima koji žele da se ovde venčaju da to i ostvare.Venčanje u Julijinoj kući lokalne stanovnike koštaće 600 evra, turisti iz zemalja Evropske unije plaćaće 800, a mladenci iz ostalih zemalja moraće da izdvoje po 1.000 evra.
Na ulazu u grad dočekuje vas ogromni amfiteatar sa nezaobilaznim statistima-legionarima. Čak su i oni u crvenim uniformama, te se njihova boja uklapa o mit o ljubavi. I ja sam slučajno u crvenom.
Arena je napravljena u 1.veku, mogla je da primi oko 22.000 gledalaca.Danas u njoj održavaju raznovrsni koncerti,ulaznice se kupuju više meseci unapred, i koštaju i do 150E. To je treći po veličini očuvani rimski amfiteatar i on je zapravo sagradjen van originalnog rimskog grada. Danasnja dvospratna fasada je unutrasnji potporni zid sa lukovima, dok je komad spoljne trospratne kamene fasade ostao samo na jednom mestu. Od tog kamena su izgradjene brojne gradjevine srednjovekovne Verone.


Verona je Juliju Cezaru bila omiljeno mesto za odmor. Često su je na svojim putovanjima posećivali Gete, Stendal, Pol Valeri... A danas njenim ulicama prodje više od tri miliona turista godišnje, iz celog sveta. Ja sam ovde drugi put, i želim opet da dodjem, samo nadam se da ću sledeći put biti duže.
Posle nezaobilaznog sladoleda od čokolade, idemo dalje. Sladoled je onaj pravi italijanski. U dodiru sa nepcem, stvara žmarce po celom telu. 
Žive statue impresioniraju nas svojom izdržljivošću na ovoj vrelini.

Nailazimo na trg Trava (piazza Erbe). U rimskom periodu tu je bio forum sa hramovima i a prodavala se i raznorazna roba. Zatim je bio sedište političke moći, a za vreme vladavine dinastije Dela Skala postao je centar umetnosti i trgovine. Kao i tada, i sada je ovde mnoštvo ljudi i mesto gde je smeštena živopisna pijaca sa lokalnim proizvodima i suvenirima.
Palata Mafei (palazzo Maffei) u čelu trga dobila je svoj današnji izgled u XVII veku, čime je barokni stil ušao u Veronu. Na vrhu ove palate nalaze se statue šest grčkih božanstava: Herkula, Jupitera, Venere, Merkura, Apolona i Minerve. Sve su izrađene u mermeru, osim Herkula koji je pripadao jednom od rimskih hramova. Uz palatu Mafei, nalazi se Torre del Gardello (kula od cigli), a preko puta nje uzdiže se stub na čijem je vrhu statua lava Svetog Marka, simbola mletačke republike.


Fontana Madonna  izdvaja se svojom belinom iz šarenila trga. Njeni ostaci pronađeni su pod palatom Mafei, a renovirali su je i postavili na mesto na kome se i danas nalazi vladari Dela Skala.

Na centralnom delu trga nalazi se kapelica, pod kojom se nekada vršilo ustoličenje gradskog poglavara, dok se na zapadnom delu nižu kuće – Case Mazzanti. To su najstarije kuće u Veroni. U XIV veku su korišćene kao ambari porodice Dela Skala, a danas poznate po živopisnim freskama na kojima su prikazani Neznanje, Opreznost, Zavist, Proviđenje i Borba džinova. Ove freske realizovane su početkom XVI veka, za vreme renesanse, kada je Verona nazvana „urbs picta“ (oslikani grad).
Palata Rađone (palazzo della Ragione) i „Domus Nova“ (ulaz u njih je iz Gospodskog trga) privlače pažnju kako zbog arhitekture, tako i zbog luka koji ih povezuje. Ispod luka visi kost, najverovatnije rebro kita. Njegovo poreklo i razlog kačenja nisu precizno utvrđeni, ali se pouzdano zna da je u XVII veku već bilo tu.
 
Prolaskom ispod kosti dolazimo na Gospodski trg (Piazza dei Signori), poznat još i pod imenom Trg Dante. Ovaj trg odiše mirnoćom i elegantnošću.
U zdanju tamnonarandžaste fasade, na centralnom trgu Verone, živeo je Dante Aligijeri(1265-1321) najveći italijanski i jedan od najznačajnijih svetskih pisaca. O njegovom prisustvu u ovom gradu svedoči ogromni spomenik.

Autor “Božanstvene komedije” rođen je u Firenci, gde je stekao najbolje obrazovanje koje se u to vreme moglo steći, a uključivalo je religiju, Aristotelovu logiku i latinske klasike. Dante je mladost proveo učeći i povremeno učestvujući u bitkama. Ključna ličnost za njegovu poeziju bila je Beatriče, koju je prvi put video kao devetogodišnjak,a ponovni susret dogodio se tek posle devet godina (1283). Ona se, međutim, udala za Simona de Bardija, a Dante se posvetio politici.
Nasuprot Papi, zalagao se za mir među zavađenim narodima i za slobodu Firence. Iz političkih razloga osuđen je 1302. godine na globu od basnoslovnih 5.000 fjorina, koje ne bi mogao da zaradi ni tokom tri života. Zato je pobegao u Veronu, a posle nekoliko godina u Ravenu, gde je i umro. U Raveni je i danas njegov grob prava znamenitost, a vlasti ovog grada nikada nisu želele da usliše molbu Firence i predaju joj posmrtne ostatke velikog pisca. Jedino na šta su pristali bilo je da Firenca šalje svake godine nekoliko litara maslinovog ulja kako bi kandilo na Danteovom grobu neprestano plamtelo.
-sa neta-

Sa desne strane je palata Rađone iz XII veka, sa svojim predivnim stepeništem od crvenog mermera i kulom (Torre dei Lamberti), najvišom kulom Verone (84 m). Otvorena je za posetioce, i sa njenog vrha se može uživati u predivnoj panorami grada i okolnih planina.
Naravno da sam bila očarana veličanstvenim stepeništem. Nekako je poseban osećaj kad se prodje njime.

Zatim je tu palata Kansinjorio iz druge polovine XIV veka, a podignuta je na temeljima srednjevekovnih kuća. I na ovoj palati uzdiže se kula a poseduje još i dvorište okruženo visokim zidovima. Kroz portal od belog mermera ulazimo u podzemno arheološko nalazište, gde se mogu videti ostaci rimskih puteva i srednjevekovnih građevina. U jednom uglu trga nazire se i mala crkva Sv. Marije Antičke, omiljena bogomolja dinastije Dela Skala, u čijoj unutrašnjosti se može videti sarkofag vladara Dela Skala.
 Ograda od kovanog gvožđa štiti jedno od najupečatljivijih mesta Verone – svodove porodice Dela Skala (Arche Scaligere). To je, zapravo, malo privatno groblje pomenute porodice. Na samom kraju trga (najudaljenije od trga Erbe) je palata Kangrande iz XIII veka, sačinjena od kompleksa zgrada koje se uzdižu sa tri strane a među njima je zajedničko pravougaono dvorište.


 
Ceo grad inače opasuju zidine koje potiču uglavnom iz 16. veka, u čijem sklopuje poznata Porta Pallio (16. vek) koju je, kao i zidine, sagradio M. Sanmicheli.
 
I za kraj, još par zanimljivih sličica: kafić čiji mi je enterijer privukao pažnju, vrata istine kroz koja su u srednjem veku ubacivane pritužbe gradjana / nešto poput onih u Rimu/ , raznolikost žitelja Italije, kao i prisustvo spomenika različitih kultura..Na kraju su italijanski klinci, koji su se igrali oko mene na trgu Erbe i nezaobilazne italijanske kecelje uz koje se sprema ukusnije jelo ;)
                  Kafić na trgu Dante.                                  vrata istine
 

 
 

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email