Insbruk

3/10/2014


Krećemo! Konačno smo ušle medju prvima u bus i zauzele željena mesta.


Prva destinacija posle granice je mesto Vila, gde svraćamo kod naših gaserbajtera na kafu i par sendviča. Dočekuje nas miris stajskog djubriva, razasut po okolnim poljima, naša zastava koja se vijori na drvetu i srpska muzika. U bašti ukusni sendviči, kolači, kafa i sokovi.....pravo srpsko gostoprimstvo u tudjoj zemlji......i više nego što smo očekivali.

Posle odmora krećemo put Insbrukaudesni prizori koji promiču kroz prozor mi ne daju mira pa odlučujem da ipak ostanem budna i razgledam predele kroz koje prolazimo.
Insbruk je grad koji ima oko 120 000 stanovnika, a peti je po veličini grad u Austriji.Ovde sam bila ranije, ali smo malo toga videli, tako da se radujem što opet obilazim grad.

Vodja planinara mi je ispunio želju. Svraćamo u muzej Swarowski kristala. Doduše, mesto je bilo zatvoreno, ali uspesmo da se slikamo pred ulaskom u muzej. To je ogromna glava iz čijih usta izlazi voda i pravi vodopad. Ispred vodopada nalaze se vrata za ulazak u muzej. Muzej je skup boja, senki, hologramskih projekcija i muzike i potrebno je mnogo vremena da bi se uživalo u potpunosti.
Počela je da pada kiša, pa nas smeštaju u hostel. Čeka nas iznenadjenje, soba dimenzija šibice, predvidjena za šest osoba.Osećam se kao da sam u kutiji sardina, i smejem se nevolji, jer znam da će ovo biti jedna od smešnih scena, zauvek zapamćenih. Dve starije gospodje, moja drugarica i ja pokušavamo da smestimo stvari i sebe u ovu majušnu sobu.
Krećemo dalje, put dvorca Ambras. Treba iskoristiti svaki trenutak za obilazak ovog magičnog grada. Šteta što je već smiraj dana, i imamo malo vremena da zavirimo u svaki kutak. Nastanak dvorca vezan je za Ferdinanda II, koji je postavši nadvojvoda Tirolske, naručio dvojici italijanskih arhitekata da mu preprave postojeću srednjovekovnu tvrdjavu u renesansni grad za njegovu ženu, Filipinu Welser.


Vodič-lokalac reče nam da je ovo prijatno mesto kada u gradu stegnu vrućine. Park, staze za šetnju, jezero i mirisno rastinje, čine renesansni ambijent slikovitim.
U okviru dvorca smešten je Muzej oružja i oklopa iz vremena kasnog srednjeg veka do baroka.
Već je pao mrak, i sa vidikovca, u okviru dvorca, vidimo Alpe. Vodič nam objašnjava da se tuda pružaju prelepe skijaške staze i par veoma lepih hotela. Šteta što ne možemo da ostanemo još koji dan, uverena sam da bi pogled sa vrha bio nešto što ledi krv u žilama i izaziva more andrenalina.
Vraćamo se u hostel. Početni šok oko smeštaja smo uspeli da prebrodimo. Počinje avantura spavanja! Doduše, za mene ne, imam čvrst san, ali drugarica je imala poprilične muke!
Ujutru budjenje, doručak, pa obilazak. Grad je spektakularan! Sa svih strana vire obronci Alpa prekriveni snegom. Visoke zgrade, bogato ukrašene različitim tipovima dekoracije. Reka Inn, puno zelenila, sve čisto i besprekorno.
Stigosmo do glavnog trga, gde ponosno stoji Goldes Dach sa zlatnim krovom. Sagradio ga je car Maximilijan I da bi mogao nesmetano da posmatra igre na trgu. U potpunosti je završen u 16. veku i bio je posvećen imperatorovom drugom braku sa Biankom Sforcom. Imperator je ostao zapamćen u istoriji, kao čovek koji je živeo rastrzan izmedju ljubavi prema prvoj i drugoj ženi.





Trčkaram dalje ulicom, pokušavajući da istovremeno pratim grupu i uhvatim zanimljive detalje.



A onda Trijunfalna kapija! Iza nje se moćno uzdižu Alpi, a ispred je cvećara sa prelepo aranžiranim cvećem u svim nijansama roze boje.

Kapija je podignuta u vreme kada je čuvena Marija Terezija proslavljala zaruke svog sina Leopolda II sa španskom princezom Marijom Ludovik. Veridba je trajala iz dana u dan, ali se na kraju završila nesrećno. Slavlje je prekinula iznenadna smrt Leopoldovog oca, Francisa I. Njegova smrt ostala je pod velom misterije. Trijumfalna kapija posvećena je i venčanju i smrti. Južna strana označava život, severna-smrt. Sa južne strane počinje ulica Marije Terezije, a sa severne Leopoldstrase.

A iznad Trijunfalne kapije ponosno stoji skakaonica.

Pre nego se približismo bliže, zaostala sam za grupom. Slikajući detalje, videh da sam zastala pred istim izlogom kao jedan šezdesetogodišnjak, planinar iz Zaječara. „ Žiko, požuri, ne zaostaj“-viču članovi grupe. On se na to iznervira. „ A zašto zovu samo vas, pa i ja sam zaostala?“ „ Pa ja sam poznat po tome“, kaže čikica, „ mnogo volim da fotografišem, pa se zanesem. Možeš li stati ispred ovog izloga sa cvećem da te slikam?“ Prihvatih da mu budem model. Završismo slikanje, pa požurismo napred. U trku slikam još par stvari, a onda nalećem na Muzej zvona!

Kada sam čitala putopise o Insbruku, nadjoh par redova i o ovom muzeju. Nekako sam sumnjala da ćemo uspeti da ga obidjemo, ali ipak smo tu! Na stotine velikih i malih zvona vise u izlogu. Grossmayer je radnjica stara oko 200g. Posetioci mogu posmatrati livce dok rade. U muzej ismo ušli, samo u prodavnicu suvenira. Pročitala sam da je središnji deo zvonolivnice jama duboka 6m, u kojoj bi se mogla izliti zvona ukupne težine 37t. Livenje zvona je poseban trenutak za koji se prethodno moli blagoslov, a sam čin se proprati uz obavezan gutljaj tirolske rakije. Tajna Grossmayer zvona krije se u njihovom posebnom obliku /rebra zvona/.

Trčim dalje. Grupa je već poodmakla.

Svi se trude da na fotografiji uhvate Bergiselschanze skakaonicu. 2003. dizajnirala ju je poznata arhitekta Zaka Hadid. Spada medju najpoznatije skakaonice u svetskom kupu.

Odatle dalje, ka vidikovcu i prekrasnom pogledu na grad. Na vidikovcu se nalazi senik, muzej, i malo dalje može se doći do skakaonice. Prelepi senici u germanskom stilu, pogled na Insbruk i ogroman viseći most u pozadini.





Trčimo od jednog do drugog prizora, slikajući se, a grupe penzionera prave lude slike pored jednog od spomenika.....

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email