Pula

5/06/2015

nadjite me na fejsu:   Putoljub
Na krajnjem jugu Istre nalazi se Pula, njen najveći grad.
Prva slika koja se stvorila u mojoj glavi pri pomisli da ću posetiti ovaj grad je amfiteatar, ona čuvena gradjevina koja viri sa svih razglednica iz Pule.
Puljani ga još nazivaju i Arena. Potiče iz rimskog perioda (1. vek nove ere), kada ga je car Vespazijan napravio zarad svoje ljubavi koja je živela u Puli. Očito je ljubavnica imala veliki uticaj na cara, koji je gradu podario gradjevinu koja je mogla da prihvati mnogo više ljudi nego li je Pula u to doba imala stanovnika.
Naravno, ovo je samo legenda, ali nije u potpunosti jasno zašto je tako veliki amfiteatar sagradjen u jednom malom mestu, kao što je bila Pula. Po veličini zauzima šesto mesto u svetu.
Po jednoj drugoj legendi, zaslužne za izgradnju Arene su vile. Podstaknute neznanim razlozima, odlučile su izgraditi grad, te su tako jedne noći nosile kamenje s Učke i marljivo slagale red po red kamenja. I polagano je nicala arena. Taman pred zoru trebalo je areni napraviti krov, ali ih je prekinuo petao. U trenutku kada je zakukurikao, vile su pobegle da ih ljudi ne vide i tako je arena je ostala bez krova. 
Nažalost, gradjevina se ne nalazi se na UNESCO-voj listi zbog nekih nepravilnosti u restauraciji. Meštani se nadaju da će se to uskoro ispraviti, i da će Arena dobiti zasluženo mesto.Danas služi kao pozornica za razne kulturne događaje ( medju njima je i čuveni Festivala igranog filma u Puli ).


Lično, posetu amfietatru doživela sam mnogo prisnije nego obilazak Koloseuma, ili amfiteatara u Veroni ili Tunisu. Valjda zato što je on ne tako davno bio naš, jugoslovenski. I bila sam uzbuđena što konačno mogu i uživo da ga vidim i fotografišem. Gotovo da mi je obilazak grada delovao kao san.

U prostorijama ispod same Arene nalazi se muzej u kom se mogu videti razni zanimljivi predmeti iz antičkog doba.



Pula je grad koji je još od davnina imao veliku važnost. Spominje se u priči iz grčke mitologije o Džejsonu i Medeji, koji su oteli zlatno runo.
U vreme kada je bio pod vlašću Rimljana imao je oko 30 000 stanovnika. Broj stanovnika se konstantno menjao, čak se smanjivao i na par stotina, ali je grad opstao i eto, danas je meta turista iz celog sveta.
Prošli smo pored dvojnih i Herkulovih vrata. Ovu se jedna od 18 kapija koje su sačuvane od nekadašnjih starih zidina grada.



Na Herkulovim vratima dva izbočena kamena na vrhu predstavljaju Herkula i njegovo oružje. Lik junaka je izbledeo tokom vremena, ali su konture još uvek uočljive.

Na samom ulazu u glavnu gradsku ulicu nalazi se Slavoluk porodice Sergi. Postavljen je u 1. veku kao pomen na tri brata iz ove porodice. Jedan od njih, Lucije Sergi Lepid bio je tribun u rimskoj legiji. Reljef na slavoluku prikazuje ratnu kočiju koju vuku konji. Slavoluk je poslužio kao inspiracija brojnim umetnicima, a između ostalih i Mikelandjelu koji ga je ovekovečio crtežom. Bila sam oduševljena reljefnim prikazima koji su još uvek veoma vidljivi.

 -detalji sa slavoluka-


Odmah iza Slavoluka je skulptura poznatog irskog pisca Džejmsa Džojsa, koji je po izgnanstvu iz svoje zemlje stvarao upravo u ovom gradu. Zapravo, statua je deo enterijera kafića, te ako naručite kafu možete sesti zajedno sa samima Džojsom za sto.

Na kraju ulice nalaze se središnji gradski trg Forum i
Avgustov hram. Sagrađen je u 1. veku i posvećen prvom rimskom caru Avgustu. Na trgu je živo. Ima dosta kafića, pa se možete osvežiti. Mi smo naleteli na živahne nemačke navijače, od čijeg se navijanja orio ceo trg.


Malo dalje posetili smo i prelepe mozaike iz rimskih vila. Na slici je mozaik Kažanjavanje Dirke. Interesantno je da su u grčkoj i rimskoj mitologiji imenom Dirka označavane grešne žene. Dirka je po mitologiji kažnjena tako što su je vezali za bika. Ova scena kažnjavanja bila je kasnije omiljena u rimskim arenama, kao način kažnjavanja hrišćanki.
Ovaj mozaik me je podsetio na podatak na koji sam naišla dok sam malo istraživala šta i kako obići u Puli. Naime, prostitutke su u gradu bile strogo zabranjane i kažnjavane, kao i svaka kuća koja bi im pružila utočište, po jednom starom statu grada.
Po istom statutu, velika kazna se naplaćivala za psovanje, naročiti za psovanje svetaca. Ukoliko se optuženi ne bi opametio trebalo ga je utopiti u luci.No kako nema zapisa da je iko utopljen, a kako čisto sumnjam da psovača nije bilo , izgleda da su i tada neki zakoni služili tek svog postojanja radi. Kao što vidite, neke stvari se nikada neće promeniti :-) .

Grad je živ. Na ulicama već ima dosta turista, ali i meštani su se razmileli zbog lepog vremena i praznika.
Hrvati očigledno rade na natalitetu, za razliku od nas, mnogo je žena koje šetaju troje ili više dece.

Pula je bogata istorijskim spomenicama, i umeli su da ih iskoriste u svrhe turizma, tako da vam zaista neće biti dosadno ako posetite ovaj grad. Usput, jureći od znamenitosti do znamenitosti, ne možete da ne primetite šarene i razigrane fasade grada.


Uličice Pule su strme i kamene, baš kao i u svakom primorskom gradu (dakle, štikle nisu preporučljive :-) )


A kako su ulice izgledale nekad možete videti na slici ispod:
Na jednoj od okretnica nalazi se sidro-odatle luka nije daleko. Samo par metara dalje, široka puljska luka ispunjava vam vidik.
Nismo zaobišli ni par gradskih crkava. Kapela sv. Marije Formoze i samostan sv. Franje takodje su deo stare gradske arhitekture koja u Puli postoji već vekovima.






Ostaci malog rimskog pozorišta sačuvani su u vidu  temelja scenske zgrade i delova polukružnog gledališta.
Na tvrdjavi iznad grada nalazi se 
Istorijski i pomorski muzej Istre. Odavde se pruža prelep pogled na Arenu i na Uljanik.



Grad koji ima dušu, i koji zaista vredi posetiti! Nećete se pokajati!

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email