Vodopadi Stare planine

11/10/2015


 


Na uspon se da Vodopada Donji Piljski kreće iz sela Topli Do. Pitoreskno selo koje još uvek čuva staru arhitekturu, prošli put me je očaralo. Sa samo četrdesetak stanovnika (uglavnom preko pedeset godina), polako nestaje, kao uostalom i većina sela u našoj lepoj, ali odumiućoj Srbiji.
Do Toplog Dola se najlakše stiže asfaltnim putem dugim 18 km od Temske, na putu Pirot – Knjaževac. Redovne linije javnog prevoza nema, ali se putničkim automobilom ili kombijem  može lako proći.
 

Nedaleko od sela nalazi se još jedno izdvojeno domaćinstvo. Ovde pravimo prvu pauzu. Deka od osamdesetak godina još uvek radi. Tu su i njegovi sinovi i snaja, pa mu je domaćinstvo aktivnije od ostalih u ovom kraju. I ima svega, konje, magarence, krave, ovce.....Deka nas posmatra. Ima nas dosta koji smo krenuli na ovaj izlet...Eh, vi deca iz grada, zaludni u svakom smislu, kaže deka....
Ne razume on našu potrebu da budemo u prirodi, na čistom vazduhu....jer on je stalno u takvoj sredini....s druge strane i jeste u pravu..zaludno trošimo svoju energiju, kao i većina mladih na svetu.....
Označenom stazom, bez muke, stižemo do Donjeg Piljskog vodopada.
Vodopad je smešten na nadmorskoj visini od 1450 m. Sa visinom od 68 m, Donji Piljski vodopad je treći po visini u Srbiji. Otkriven je tek 2002. godine, a do tada je za njega znalo samo stanovništvno okolnih naselja. Udaljen je oko 4,5km od sela Topli Do.
Donji Piljski vodopad






Oba Piljska vodopada nalaze se na potoku Lisevski dol koji se sliva sa  stenovitog vrha Pilj, a međusobno ih deli oko 200 m nadmorske visine. Staza do Gornjeg Piljskog je teže pristupačna, ali nije nemoguće stići, pogotovu ako ste skloni penjenju uz stene. Put do Gornjeg Piljskog je bajkovit. Zaista, posmatrajući koju od slika da priložim u postu, na nekima mi se činilo da jedino fale mala vilinska stvorenja, pa da budu potpune....




Piljska stena


Svuda usput nas je tekao potok, prosecajući divne jesenje boje, i objedinjujući ih u celinu.









Gornji Piljski vodopad
 
I konačno, stigosmo do Gornjeg Piljskog vodopada. Iznad zemljanog puta, zaklonjen iza velike stene, skriven je od očiju posmatrača.
S obzirom da smo došli u većem broju, mira i tišine nije bilo, ali huk vode je delovao neobično smirujuće...kakva li osećanja čovek doživi kad se nadje ovde sam!

Posle obilaska krenusmo da silazimo, kad naletesmo na krdo krava. Nije to baš tako čest prizor u ovim krajevima. Čovek koji ih čuva nam reče da su ovde gde god pogled doseže nekad bila čitava krda konja, krava, ovaca...a sad je on jedini čobanin u kraju....
Nismo se vraćali istim putem. Ispod Piljske stene, pa nizbrdo...mogli smo da uočimo par gnezda orlova, koji su se smestili baš na steni..
Nešto niže izađosmo na vidikovac. Divan pogled na Piljski vodopad, prosto da ne poveruješ da si pre nekog vremena bio ovde.....Šta kažete, pogled zlata vredan, zar ne? Odavde, sa jedne strane šepuri se šuma u jesenjim bojama, sa druge se vidi Midžor, a u sredini teče vodopad....
Šetnju smo završili vrativši se u Topli Do, a odavde, kombijima do vodopada Veliki Bigar, gde se završila naša izlet za danas.
 
Vodopad Bigar smešten je  nedaleko od naselja Kalna, na magistralnom putu Knjaževac-Pirot. Iznad velikog vodopada nalaze se kaskadna krečnjačka jezerca koje ovoga puta nismo mogli da obiđemo. Eto materjala za neki novi izlet! Ovoga puta možda zimi, verujem da je magično.
 

You Might Also Like

2 коментара

Instagram

Follow by Email