U dolini reke Ibar,  srpski vladar,  kralj Uroš Prvi , odlučio je da javno pokaže ljubav prema svoj voljenoj ženi (sasvim neuobičajeno za to vreme, priznaćete), te zasadi silne jorgovane duž klisure pomenute reke ne bi li se otmena dama osećala kao u Francuskoj…

Ako u proleće krenete nekud dolinom jorgovana, primetiće zidine jednog utvrđenja kako čuče na vrhu brda-srednjovekovni grad Maglič. Kažem čuče, zato što ih zapostavljamo, te teško može da se kaže stoje ili uzdižu se. Ali možda ćemo nekad i naučiti da cenimo ono što imamo.

Mnogi vele da je ime Magliča nastalo  od silne magle koja se često spusti ispod njegovih temelja. 
Inače, grad  Maglič izgrađen je na strmoj litici na 150 metara iznad nivoa reke, na jednom od zapadnih ogranaka Stolova. Na krajnje nepristupačnom terenu gde je sa tri strane okružen rekom a, samo za pešake, dostupan je sa zapadne strane. Penjanje na Maglič uvek predstavlja pravu avanturu. Ovde vas očekuju uske krivudave staze, strme litice, viseći most…



Sa puta ne deluje kao impozantna građevina, ali zapravo mnogo je više očuvan od onoga što možete uočiti vozeći se. 




Kada naiđete na restoran Jerinin grad, odatle preko magistrale vodi puteljak ka visećem mostu.Viseći most nije teško savladati, meni je iskreno više pripalo teško od silnog smeća nagomilanog ispod mosta. Sramota za nas Srbe, što takvu građevinu ovako čuvamo!

Prema utvrđenju napravljena je staza i nije teško popeti se do gore, ali ako idete sunčanim danima za svaki slučaj imajte uz sebe štap, kao odbranu od neželjenih gmizavaca! Staza je noću osvetljena, dakle možete probati noćno osvajanje tvrđave!
Maglič je jedan od oko dve stotine sličnih gradova srednjevekovne Srbije no, po nečem je ipak poseban i izuzetan.  Glavna funkcija mu je bila zaštita puta duž klisure koji spaja dva crkvena sedišta: Žiču i Pećku patrijaršiju kao i cele Raške od neprijateljskih upada sa severa. Ipak, najvažnija funkcija mu je bila direktna kontrola i zaštita manastira Žiče i Studenice koji se nalaze nedaleko odavde. Maglič se inače nalazi na dvadesetom kilometru južno od Kraljeva.
Obnavljan je u dva navrata, pa je zahvaljujući obnovi prilično dobro očuvan!



Ko je i kada bio ktitor grada Magliča nije sasvim poznato. Verovatno je nastao još u prvoj polovini 13. veka, ali prvi pisani podaci o njemu potiču iz 1337. godine u spisima arhiepiskopa Danila. Postoji više teorija od kojih su dve najprihvatljivije. Po jednoj, Maglič je podigao Stefan Prvovenčani a po drugoj Maglič je podigla Jerina (Irina), žena despota Đurđa Brankovića, u narodu poznatija kao Prokleta Jerina.
Kako god da je, dobili smo građevinu na koju treba da budemo ponosni, a ipak malo nas je svesno da ona tamo negde čuči na vr' brda! Srbi , postanite svesni svog nasleđa i svoga bogatstva!