Manastir Rača
9/20/2017
Pored rečice Rače, a u neposrednoj blizini Bajine Bašte nalazi se srednjevekovni manastir Rača. Ovaj manastir je najverovatnije zadužbina kralja Dragutina Nemanjića ( monaško ime Teokstit ).
Rača je dobila naziv po imenici rak, koja je predslovenska i koju danas imaju svi slovenski jezici.
Od izvora reke Rače bio je sproveden vodovod do manastirskih stanova. U samom manstiru bilo je smešteno oko 300 monaha koji su se bavili obrađivanjem zemlje, ali i prepisivačkom delatnošću.
Sve do Velike seobe Srba, Rača je bila na vrhuncu svoje moći. Seobom, mnogo monaha otišlo je iz manastira, pa je on opusteo. Turska vojska pali Raču i sve do 1795. manastir je bio u ruševinama.
Odlaskom preko Drine, kaluđeri su uspeli da prenesu neke od crkvenih relikvija, ali su mnoge nestale zauvek. Rača je zapustela, a putopisci kažu da je ’’od manastira ostala samo gomila kamenja, a monasi su se razišli od Fruške gore do Sent-Andreje’’.
I tako je to bilo više od sto godina.
Obnova je počela tek 1795. godine kada su monasi Melentije, Josif i Isaija, uz pomoć seljaka, za samo godinu dana podigli novu crkvu na temeljima stare.
Ubrzo su obnovljeni konaci, zvonara i ostali manastirski objekti. Ali, ubrzo, posle sloma Prvog srpskog ustanka, iz Bosne je stigao Memšir-aga, opusteo manastir sa svojom vojskom, a igumana Isaiju i đakona Ignjatija ubio u oltaru manastirskog hrama.
Izgorela je crkva i okolne zgrade, čak je posečeno i sagorelo i drveće iz porte. I manastir je rušen i obnavljan, da bi sredinom 18. veka niklo novo zdanje, i stari duhovni centar započeo svoj novi život.
U manastiru Rača izvesno vreme boravio je i patrijarh srpski Pavle.
***
Jedan od najzaslužnijiih za opstanak i obnovu Rače je svakako Hadži-Melentije Stefanović. Obnavljao je manastir iz temelja dva puta, a zahvaljujući njemu Rača je postala vlasnik imanja na Kaluđerskim barama.
Priča se da je hadžija uz dozvolu da obnovi crkvu, tražio od Porte da manastiru pripoji i zemljište zvano Bare. Ne znajući da se radi o velikom posedu, carski velikodostojnici su mu to velikodušno odobrili.
Uzalud su užički Turci tražili da se ferman poništi, iz Porte je stigao odgovor da se ‘’carska ne poriče’’ i Bare su dugo bile u vlasništvu manastira.
Tako je i nastalo ime – Kaluđerske bare.
Tokom Drugog svetskog rata u mastiru Rača je u periodu april 1941. – 8.jul 1943.god. čuvana najdragocenija knjiga srpske književnosti – Miroslavljevo jevanđelje, koje predstavlja najstariju sačuvanu knjigu pisanu na srpskom književnom jeziku. Nemci su 1941.god. opljačkali manastir, a 16.oktobra 1943.god. bugarska kaznena ekspedicija je ponovno opljačkala manastir i spaljeni su konaci.
Rača je dobila naziv po imenici rak, koja je predslovenska i koju danas imaju svi slovenski jezici.
 |
| manastir Rača |
Od izvora reke Rače bio je sproveden vodovod do manastirskih stanova. U samom manstiru bilo je smešteno oko 300 monaha koji su se bavili obrađivanjem zemlje, ali i prepisivačkom delatnošću.
Sve do Velike seobe Srba, Rača je bila na vrhuncu svoje moći. Seobom, mnogo monaha otišlo je iz manastira, pa je on opusteo. Turska vojska pali Raču i sve do 1795. manastir je bio u ruševinama.
Odlaskom preko Drine, kaluđeri su uspeli da prenesu neke od crkvenih relikvija, ali su mnoge nestale zauvek. Rača je zapustela, a putopisci kažu da je ’’od manastira ostala samo gomila kamenja, a monasi su se razišli od Fruške gore do Sent-Andreje’’.
I tako je to bilo više od sto godina.
Obnova je počela tek 1795. godine kada su monasi Melentije, Josif i Isaija, uz pomoć seljaka, za samo godinu dana podigli novu crkvu na temeljima stare.
Ubrzo su obnovljeni konaci, zvonara i ostali manastirski objekti. Ali, ubrzo, posle sloma Prvog srpskog ustanka, iz Bosne je stigao Memšir-aga, opusteo manastir sa svojom vojskom, a igumana Isaiju i đakona Ignjatija ubio u oltaru manastirskog hrama.
Izgorela je crkva i okolne zgrade, čak je posečeno i sagorelo i drveće iz porte. I manastir je rušen i obnavljan, da bi sredinom 18. veka niklo novo zdanje, i stari duhovni centar započeo svoj novi život.
U manastiru Rača izvesno vreme boravio je i patrijarh srpski Pavle.
***
Jedan od najzaslužnijiih za opstanak i obnovu Rače je svakako Hadži-Melentije Stefanović. Obnavljao je manastir iz temelja dva puta, a zahvaljujući njemu Rača je postala vlasnik imanja na Kaluđerskim barama.
Priča se da je hadžija uz dozvolu da obnovi crkvu, tražio od Porte da manastiru pripoji i zemljište zvano Bare. Ne znajući da se radi o velikom posedu, carski velikodostojnici su mu to velikodušno odobrili.
Uzalud su užički Turci tražili da se ferman poništi, iz Porte je stigao odgovor da se ‘’carska ne poriče’’ i Bare su dugo bile u vlasništvu manastira.
Tako je i nastalo ime – Kaluđerske bare.
Tokom Drugog svetskog rata u mastiru Rača je u periodu april 1941. – 8.jul 1943.god. čuvana najdragocenija knjiga srpske književnosti – Miroslavljevo jevanđelje, koje predstavlja najstariju sačuvanu knjigu pisanu na srpskom književnom jeziku. Nemci su 1941.god. opljačkali manastir, a 16.oktobra 1943.god. bugarska kaznena ekspedicija je ponovno opljačkala manastir i spaljeni su konaci.
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.