Ta Prohm po lepoti ne može da parira Ankor Watu, ali je vremenom postao popularan zbog nečeg drugog. 
Džungla se nastanila u ovom hramu, postavši njegov sastavni deo. Drveće je svoje korenje vezalo u čvrst splet sa kamenim zidovima. Svaki pokušaj oslobađanja zidova vodio bi ka rušenju strukture, tako da je hram postao neraskidiv deo prirode.
Kako moćno deluje priroda, dokazujući da još uvek može da pobedi čoveka. Ona igra dvostruku ulogu- razarača i veznog tkiva; zadivljujuća i zasrašujuća istovremeno, moćna.....tamo gde nema ljudi ona preuzima vođstvo, razarajući sve što je nepotrebno, što nije njena srž. No pre nego li razdvoji kamenje u potpunosti i smrvi svojim jakim korenjem kamene strukture, ona vida rane hladnim, baršunastim zelenilom, i vezuje građu granama; konflikt raspoloženja tako kontradiktoran /muškarci bi rekli sklon ženama/. Priroda zaslužuje titulu gospodarice, zar ne?
Ta Prohm je veliki kmerski budistički hram, smešten 1 km istočno od Angkor Thoma. Izgradio ga je kralj Jaiavarman VII u 12. veku kao svetilište i školu mahaianskoga budizma.  

podupirači

Sanskritski natpis na kamenu, još uvek na mestu, daje detalje o hramu. Malo ću vas ugnjaviti podacima, ali to je neophodno da bi shvatili grandioznost hrama.Trebalo je 79.365 ljudi da održe hram, uključujući 18 velikih sveštenika, 2.740 zvaničnika, 2.202 asistenata i 615 plesača. Među imovinom koja pripada hramu bilo je skup zlatnih posuda težine više od 500 kilograma, 35 dijamanata, 40.620 bisera, 4.540 dragog kamenja, 876 zavesa iz Kine, 512 svilenih kreveta i 523 suncobrana. Čak i s obzirom na to da su ovi brojevi verovatno preterani, da bi proslavili kralja, Ta Prohm je bio važan i impresivan hram. U sred džungle zlatni krovovi, svilene zavese i dijamanti, delovali su zaista kao nešto što je poteklo od boga.
Kompleks je obuhvatio 260 statua bogova, 39 kula  i 566 grupa rezidencija. Sastojao se od niza dugih niskih zgrada koje stoje na jednom nivou, zatvorene pravougaonim  zidom od laterita ,koji je okružen rovom, unutar kojeg se nalazilo svetilište. Te zgrade su sada vraćene, kamen po kamen, u prvobitno stanje, inače su kada su pronađene u džungli, bile samo gomila nabacanog kamenja.
Na središtu ovih zidina nalazili su se monumentalni portali (gopure-piramidalne forme koje naglašavaju ulaze u hram) na koje su u 13. veku dodata velika lica, poput onih u hramu Baion. U hramu nema velikih narativnih bareljefa kao u drugim velikim hramovima Angkora, većinom zato što su uništene u antibudističkom besu Jaiavarman VIII. u 13. veku. Taj antibudizam podseća me na naš komunizam....ruši sve što ne pripada tvojoj ideologiji.

nekad i sad

Neke oblasti hrama su neprohodne, a druge su dostupne samo uskim mračnim prolazima. Preporučljivo je pratiti plan sa trakom i oznakama ili da ostanete sa vodičem kako biste izbegli da se izgubite.
Na mestima gde je drveće najviše pustilo svoje korenje, reke turista žele da se slikaju. Zato ćete strpljivo morati da čekate u redu. I polako hodajte, možda ćete najzanimljivije delove uočiti sa zakašnjenjem, kao ja. Zamalo da propustim najzanimljiviji deo:
Budina glava  se pomalja iz spleta korenja, te deluja kao da se guši, ali vam njen blaženi osmeh razvejava sumnje. Božanstvo i priroda čine celinu.