Rabat

12/21/2019

Rabat baš ne liči na prestonicu zemlje. Nećete tu videti, ni doživeti ništa spektakularno, mada ne mogu reći da je ružan, daleko od toga da sam se pokajala što smo ga posetili.
Jedan je od četiri kraljevska grada.

Džamija Hassana I
detalji na sadašnjoj džamiji u okviru kompleksa

Džamija Hasana I, je  najpoznatije obeležje i jedan od najvećih poduhvata dinastije Almohada. Sultan Yacoub Al Mansour započeo je 1195. godine izgradnju ogromnog minareta sa željom da taj minaret bude najviši u muslimanskom svetu. Međutim, želja mu se nije ispunila, te se nakon njegove smrti prestalo sa izgradnjom minareta (nije stavljen krov), ali on i  danas stoji na 40 metara visine. Džamija ,koja se ovde nalazila, stradala je u razornom zemljotresu. Danas su od nje ostali stubovi koji su danas manje više turistička atrakcija. Na stubovima možete videti gnezda roda, ali i turiste koji se veru uz stubove, ne bi li uspeli da naprave što bolju sliku.


Pored nje je podignut mauzolej Muhameda V

mauzolej Rabat

Mauzolej predstavlja grobno mesto dede i oca današnjeg Marokanskog vladara, Mohameda VI. Na ovom platou proglašena je nezavisnost Maroka, zato je odlučeno da će mauzolej vladara Maroka biti upravo ovde. Izgrađen je u tradicionalnom marokanskom stilu, bogato ukrašen raskošnim mozaicima i obradama zidova, takvim da ti zastane dah. Prosto da ne veruješ da si ušao u grobnicu i skoro da moraš da suzbijaš poriv da ne pričaš glasno i ne rastrčiš se po objektu. Ispred su čuvari, obučeni u tradicionalnu nošnju. Možete ih slikati, ali nikako ne smete praviti selfije sa njima, niti se kreveljiti na slikama (to bi značilo nepoštovanje kralja i njegove porodice). Svaki turista, nezavisno od vere, može da poseti mauzolej, ali ne i džamiju u okviru kompleksa.
Inače, ispred ulaza u kompleks nalaze se vojnici u uniformama, na konjima.
I njih smete da fotografišete, što je zabranjeno inače (slikanje službenih lica u uniformama je strogo zabranjeno).
službena lica u kompleksu mauzoleja
službena lica u kompleksu mauzoleja

Kraljevska palata još jedna u nizu. 
Blizu je još jedna, u Saleu, gradu koji se praktično lepi za Rabat, i koju današnji kralj više voli i češće posećuje.

kraljevska palata Rabat

Ime palate u prevodu znači palata sreće. Turistima je zabranjen ulaz , kao i u sve palate u Maroku. Oduševilo me je drveće koje se nalazi uz put prema glavnom ulazu. Divno oblikovane krošnje koje podsećaju na ogromne zelene pravougaonike nasađene na stabla. Rekla bih da je to francuska zaostavština.
Vodič nam objašnjava kako da znamo da li se kralj nalazi u palati. Ako fontana ispred ulaza radi, znači da je kralj unuta. U vreme naše posete fontana nije radila.
Kad smo već u prestonici zemlje, da ispišem koji redak i o kralju.
Maroko je teoretski parlamentarna monarhija, ali kralj imenuje ne samo premijera, nego i sve ministre. On odlučuje o svim važnijim pitanjima, on je i vrhovni zapovednik oružanih snaga.
Kao zemlja,Maroko ima politiku blisku USA-u. Bio je prva zemlja koja je  1777. priznala tek objavljenu nezavisnost Sjedinjenih Američkih Država. Muhamed VI je osamnaesti kralj Aluitske dinastije koja vlada tom zemljom preko tri veka, a vladala je i u kolonijalno vreme Španije, Portugala i Francuske kad se ta vladavina uglavnom svodila na palatu vladara i okolinu. Smatra se da dinastija Aluita vodi direktno poreklo od Muhameda, te da kao njegovi potomci imaju pravo da upravljaju ostatkom naroda. S takvim poreklom kralje je Amīr al-muʾminīn, vrhovni verski vođa Maroka. Postoji posebna staza kojom kralj prolazi kroz džamiju Hasana II.Obični ljudi ne mogu gaziti njegovim stopama. Kurban-bajram u Maroku počinje tek kad kralj  zakolje žrtvenu ovcu - događaj koji se redovno prenosi na državnoj televiziji i tek nakon toga u zemlji počinje praznik, dakle, veoma je cenjen i poštovan u Maroku.
Sa imovinom od oko dve milijarde eura, jedan je od najbogatijih monarha na našoj planeti. U Maroku poseduje devet palata, dvorac u francuskoj Pikardiji i privatna palata u Parizu,jahtu El Boughaz I. od sedamdesetak metara. E sad, nije njemu ni tako lako! Troškovi održavanja svih kraljevskih rezidencija iznose oko 960 hiljada američkih dolara - na dan!
Kralje je oženjen ženom berberskog porekla, koja je prvi put u istoriji predstavljena kao kraljica Maroka (do sadašnji kraljevi imali su više žena). Ona ne nosi haidžbab i oblači se po evropskim standardima. Veliki je borac za prava žena u Maroku.



Dalje nailazimo na OUDAYA KASBAH , predivnu tvrđavu, kao i njenu fantastičnu glavnu kapiju BAB EL OUDAIA.
Nju je podigao almohadski sultan Yacoub al Mansour 1195. godine. Iste godine kada je otpočeo i gradnju minareta džamije Hasan. Kapija je oličenje jednostavnosti i smatra se remek delom geometrijskog ornamenta.

OUDAYA KASBAH, Rabat

stari deo Rabata

Nakon što se prođe Bab Oudaia , dolazi se do same tvrđave. To je zapravo čitava četvrt Rabata, sastavljena od mnoštva uličica obojenih plavo belim fasadama. Ovde možete napraviti predivne fotografije, zaista je magična atmosfera, pomalo me podsetila na Šefšauen. Laganom šetnjom kroz kazbu stižemo do predivnog vidikovca, odakle se pruža pogled na okean.
Ovo je idealno mesto za one koji vole da surfuju na talasima. U moru je bilo na stotine surfera koji su jurili svoj idealni talas.



Sa ovog mesta, kao i sa terase mavarskog kafea Maure,  vidi se stari gusarski grad Sale i ušće Bou Regreg reke u okean.
Jedan mačak našao je idealno mesto za osmatranje okoline i uživanju u vidikovcu.

Nedaleko odatle je i andaluzijski vrt. On ne potiče iz davnih vremena. Formirali su ga Francuzi...


Zavirujemo u Suk. Kao i u svim sukovima, prilična je gužva. Prolazimo pored prodavca puževa, ovo je jedna od glavnih poslastica u Maroku.
U suku možete naći sve i svašta (suvenire, odeću, hranu) ali ta roba nas ne privlači, a i nemamo želju da kupujemo.
Zato idemo ka izlazu i krećemo se jednim od bulevara, ne bi li malo upoznali moderan deo Rabata.
Široki bulevari, mnogo ljudi na ulicama. Atmosfera je daleko opuštenija, nego u Fesu, recimo. Ima čak i uličnih muzičara i hip-hop plesača, čak i plesača s vatrom.
Svraćamo u jednu od lokalnih poslastičara gde pokušavamo da objasnimo konoboru šta želimo. Engleski ne razume, a mi francuski ne pričamo. Poslastičara je prepuna. Mnogo mladih, kao i u bilo kojoj evropskoj zemlji sede u ovom prostoru i druže se.
Posle noćne šetnje uzimamo jedan od taksija i krećemo u hotel. Taksiji su ovde plave boje (svaki grad ima svoju boju taksi vozila :) ). Pogodite se za cenu vožnje pre nego uđete u vozilo, neće svaki taksista da uključi taksimetar.
Idemo ka hotelu Ibis, pored železničke stanice. Sa zadovoljstvom primećujem da je i ova stanica jako moderna i lepo sređena zgrada.
Suta istražujemo novi grad.

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email