Malta

1/14/2020

Prvo što vam padne u oči kad slećete na Maltu je da je ovo gusto naseljena zemlja, mada ima samo 400.000 stanovnika. Naselja se nadovezuju jedno na drugo, iz vazduha se čini da je sve to jedan veliki grad. Sedam dana bi sa dobrom organizacijom trebalo da bude dovoljno da vidite sve najvažnije od turističkih znemanitosti što ova zemlja može da ponudi.
Dok sam istraživala znamenitosti Malte, bojala sam se da će nam se obilasci možda samo svesti na crkve, s obzirom da ih na Malti ima tako mnogo, ali nisam bila u pravu. Malta ima mnogo drugih stvari koje vam mogu biti interesantne, sem crkava.


Smeštaj smo našli u St. Džulijansu. Ovo je turističko mesto, odlično za mlade pošto ima puno barova za noćni provod, ali naš hotel je nudio mir u toj gunguli. Nismo tražili ništa posebno, samo da prespavamo, pa nam je on zadovoljio prohteve (naš hotel). Važno je da znate da je prosečna cena prenoćišta  od 3500 din za hotele sa 3 zvezdice, pa se rukovodite time prilikom bukiranja smeštaja.
St. Julians je lepo povezan autobuskim linijama sa ostatkom ostrva što je jako bitno, ako planirate samostalne obilaske.
Aerodrom je na nekih pola sata vožnje odatle, TD3 linija vozi direktno do St. Juliansa i Pačvila (dela grada u kojem je bio smešten naš hotel).

ulice St. Juliansa

Uz obalu lako možete doći do Slieme. To je prvo veće mesto uz St. Julians i ono je idalno za početak upoznavanja ostrva. Mi smo se zavukli po unutrašnjim ulicama i lutali istražujući.Videćete karekteristične malteške balkone različitih boja. Ovi balkoni mogu se široko svrstati u dve kategorije. Oni otvorenog tipa, koji mogu biti u kamenu ili kovanom gvožđu  i koji su manje upečatljivi i drugi, zatvoreni drveni balkoni, koje smatraju obeležjem Malte.
karakteristični balkoni Malte

Otvoreni kameni balkoni najstariji su tip koji se može videti na Malti. Najčešće se javljaju u starijim naseljenim područjima kao što je Mdina. Ovo je direktna posledica malteške sredine koja je siromašna drvećem, ali obiluje naslagama mekog i obradivog kamena. Valeta je takođe imala svoj udeo u takvim balkonima, ali mnogi od njih su kasnije pretvoreni u zatvorene drvene. Kada je Malta 2017 bila prestonica kulture, država je davala 60 % sredstva da se balkoni obnove, ili vrate na mesto novo formiranih.
Nije retka situacija da se iznad starih kuća sa drvenim balkonima grade novi objekti visoki i po deset spratova, a zadržavaju  kameni delovi zgrade i stari balkoni.
karakteristični balkoni Malte

Maltežani su jako religiozni. Svetac, zaštitnik ostrva, je sveti Pavle, koji je tri meseca proveo na ostrvu posle brodoloma, i za koga se smatra da je proširio hrišćanstvo po ostrvu. Maltežani su katolici, i veoma su posvećeni veri, otuda i veliki broj crkava, čak 365. Ovo su većinom grandiozne crkve, zaljubljenici u crkvenu arhitekturu imaju i te kako šta da rade na Malti. Sem toga, pored svake kuće, blizu ulaza stoji figurica uglavnom device Marije, kao oznaka kuće i njenih ukućana.
detalji na vratima i kućama
Kuće su označene i imenima. Ranije je postojao zakon da svaka kuća mora da nosi ime koje su joj ukućani odredili, sada to nije tako, ali su se se imena uglavnom zadržala. Bilo nam je interesantno da otkrivamo imena i da ih fotografišemo.
Većina kuća su kuće u nizu, imaju slobodne samo dve fasade, retko koja (ona na uglu) i tri, i te su kuće skuplje. Gusti raspored kuća nastao je zbog male raspoložive građevinske površine na ostrvu.
Kao zaljubljenik u arhitekturu prozora i vrata, ja sam uživala. Ljupki ulazi u kuće, sa raznobojnim vratima , šta može biti lepše.
Promenada Slieme je jako dugačka. Od St.Juliansa do Gzire duga je oko 10km. Ako ste ljubitelj dugih šetnji ili trčanja, uživaćete.
Na par km od St. Juliansa , na obali, vidljivi su nekadašnji rimski bazeni koji su se koristili za kupanje, i vađenje soli (prirodne formacije u stenama koje formiraju jako neobičan reljef).
prirodne formacije za vađenje soli
Šetajući uz obalu stigli smo do Tigne point, ulaz u Marsamxett luke koja vodi prema glavnom gradu Valeti. Upravo odavde možete napraviti idealne fotografije sa panoramom Valete u pozadini.

panorama Valete iz Slieme

Ovde se nalaze i najskuplji stanovi na Malti, pa je promenada jako lepo uređana, a na svakom koraku su upozorenja da posetioci ne remete bukom žitelje zgrada.
Dalje, poromenadom stižete do mesta gde je luka i gde možete uhvatiti ferije do Valete i do Tri grada, ako ste zainteresovani da sa vode priđete ovim mestima.

Više prema Gziri nalazi se Pačije selo. Volonteri su napravili pribežište za patke, guske i ostalu pernatu živinu. Stanovnici nisu bili bučni, i rado su pozirali. Na selo smo zapravo nabasali pokušavajući da obiđemo Manoel ostrvo, koje je sa dva mosta povezano sa kopnom.
Na ulazu na ostrvo nalazi se velika marina prepuna jahti, ali samo ostrvo ne nudi ništa. Čak je nekako sablasno zbog natpisa koji na svakom koraku poručuju da ulazite na sopstvenu odgovornost. Fortifikacija koja se nalazi na ostrvu iz vremena vitezova reda sv. Jovana zatvorena je za posetioce. Mi smo dobili obaveštenje da se ovde snimaju filmovi, te da zbog toga nije dozvoljen pristup tvrđavi.

Valeti smo posvetili dva dana. Iako mala, ova prestonica Malte ima i te kako šta da ponudi. Baš iz tog razloga posvetili smo joj dva dana te smo obišli glavna šetališta (Trgovačku ulicu, glavno šetalište), zgradu Glavnog majstora, tvrđavu Elmo, Uper Barraka Garden, kuću Casa Rocca Piccola...

Njoj ću posvetiti poseban post, s obzirom da ima šta da ponudi.

Valeta, pogled na more

Do Valete često voze autobusi. Sa stanice Rosso otprilike na svakih dvadeset minuta idu linije koje za oko sat vremena stižu u Valetu.

Četvrti dan obilaska posvetili smo nekadašnjoj prestonici Malte, Mdini i Rabatu, ali s obzirom da smo bili u unutrašnjosti ostrva iskoristili smo da obiđemo i  Dingli Cliffs i čuvenu crkvu Rotondu u Mosti.
Rabat je zapravo arapski naziv za predgrađe i malo je naselje, najviše karakteristično po crkvi sv. Pavla i katakombama u kojima su sahranjivani stari narodi iz vremena Rimljana. 
Naime, na ovom mestu nekada se nalazio rimski grad, a Rimljani su zabranjivali sahranjivanje mrtvih u okviru gradskih zidina. Kasnije su ovde sahranjivali hrišćane, to su i mesta gde su se održavala obredne ceremonije.
Ulaz u katakombe i pećinu sv. Pavla kao i u crkveni muzej košta 5E. 
S obzirom da je Rabat bio naše prvo odredište, odlučismo se da prvu kafu popijemo u  jednom od lokalnih restorana. Bio je 31. decembar i loklaci su iskoristili dan da svrate i proslave zadnji dan godine sa poznanicima. Bili su jako bučni, mislim da su me svojim ponašanjem podsetili na nas kada nešto slavimo. 


Mdina nudi mnogo sadržaja. 
Ulazeći na glavnu kapiju koja je poslužila za snimanje nekih scena iz igre prestola nabasaćete na stari zatvor. Unutar njega možete čuti i videti način na koji su kažnjavali zatvorenike, ali budući da je bilo vreme NG, zaista nisam htela da se bavim tim mračnim stvarima. Stoga smo se odlučili da čujemo nešto o slavnom vremenu kada je Mdina bila prestonica zemlje u Mdina Expirience koji je smešten u restoranu uređenom u srednjovekovnom duhu. Košta 6,5E ali mislim da vredi da se pogleda.
Mdina je poznata i kao tiha prestonica zemlje, ima tek nešto oko 300 stanovnika.

Dingli Cliffs su litice za koje mnogi tvrde da pružaju najspektakularniji zalazak sunca na Malti.  Pogled na otvoreno more, terasasta brda i malo nenaseljeno ostrvo Filfa, baš preko puta. Ako se igde može ostiti miris malteškog sela, mislim da je to ovde. Čak smo i naleteli na stado ovaca koje su pasle u blizini. 
Priroda Malte je jako oskudna. Sem trave i niskog rastinja imaju jako malo drveća, te ako ste ljubitelj zelenila, teško da ćete to naći na Malti.

Crkva Rotonda je smeštena u centralnom delu ostrva. Ovo je crkva koja zaista zaslužuje da je posetite. Prvo zbog jedne od najvećih nepridržanih kupola na svetu, sagrađenih po uzoru na rimski Panteon, a drugo zbog neobične istorije koju crkve ima.
Malta je jako stradala u bombardovanjima u toku II svetskog rata. Veliki broj objekata na ostrvu je bio uništen. Bomba je pala i na Rotondu, baš tokom održavanja mise, ali nije eksplodirala. Kasnije su ekspoloziv izvukli, a čaura je izložena u samoj crkvi kao eksponat.


Marsaxlokk

Peti dan je bio prvi dan u novoj 2020. S obzirom na praznično vreme vožnje (autobusi su vozili ujutru pa tek od 15 časova), mogli smo obići smo jedno mesto, te smo se odlučili da to bude Marsaxlokk, mirno ribarsko seoce sa razobojnim brodovima. Intersantno je da iako Arapa više nema, njihov uticaj je znatno vidljiv na ostrvu. I sama reč Marsaxlokk nosi u sebi arapsku reč za luku (marsa) i maltešku za oznaku jugo-istoka (deo ostrva gde se ova luka nalazi). Sam malteški jezik podseća na arapski sa elementima italijanskog i engleskog. Jako je težak za naše ljudi, pošto nas ne podseća ni na jedan nama sličan jezik. Sreća što je službeni jezik engleski, pa je jako lako sporazumeti se sa lokalcima.
pogled na šarene ribarske brodove

U ovo seoce smo se zaputili najviše zbog njegove luke i ribarskih čamaca, luzzu, simbola Malte. Čamci u jarkim bojama imaju oslikano oko sa svake strane pramca. Upravo još jedan uticaj naroda koji su nekada naseljavali ostrvo, ovoga puta Feničana. Oni su verovali da oko štiti od zlih sila, te su verovanje kasnije prihvatili i Maltežani.
pogled na šarene ribarske brodove

Ako ste ljubitelji ribe, ovo je pravo mesto za vas. Svako jutro ribari donose sveže morske plodove i ribu, a mnogo restorana naizanih uz obalu nudi da vam ih spremi za obrok. Cena jednog obroka na Malti kreće se od 13 do 20E (zavisi zašta se odlučite), i cena ribe je u tim okvirima. 
Inače, Malta je poznata po proizvodnji tune, imaju i velike farme na kojima se ova riba proizvodi, a još jedna vrsta ribe koje ovde ima u većim kličinama je sabljarka.

Gozo

Šesti dan je bio posvećen Gozu. Ovo je ostrvo koje je u sastavu Malteške države, ali čiji se stanovnici smatraju Goziancima, a ne Maltežanima. Ima samo 37.000 stanovnika, pa valjda zato imate veći dodir sa prirodom kada kročite na tlo ovog ostrva. Zapravo, imala sam osećaj da je i Malta ovako izgledala, pre nego su je pretrpali mnogobrojnim objektima.
Stigli smo na Gozo ferijem, koji se hvata iz Ćerkive. Do ovog mesta na Malti voze autobuske linije, mi smo hvatali bus 222 koji ide na svakih sat vremena.
Feri ima polaske otprilike na svakih pola sata, i putovanje traje oko tridesetak minuta. Iz Mgarra do glavnog grada Viktorije, stiže se jako brzo.
Karta za feri ne plaća se kada krenete sa Goza, već u povratku i košta 5E.
Talinja kartica koju smo kupili za prevoz , važi i na ovom ostrvu.
Viktorija je sladak mali grad, najznačajniji po srednjovekovnom utvrđenju na njegovom vrhu u okviru kojeg se nalazi i glavna katedrala grada. Ulaz u katedralu se plaća 5E, ali možete uzeti i spojenu kartu za više muzeja u gradu. 
Sa zidina utvrđenja odlično se vidi okolina, ali i more, što znači da obala nije daleko.
Iz Viktorije se uputismo u Ta Pinu, katedralu na uzvišenju, jednu od svetinja Goza.

Zatim smo odlučili da odemo do Dwerje, dela obale poznatog po lepoti. S obzirom da je prvi sledeći autobus dolazio tek za sat vremena, krenusmo peške. Mislim da smo jedini turisti koji su prepešačili ovaj put, ali ništa na Gozu nije daleko. Uživali smo u prirodi i suncu koje je nas je milovalo. Dočeka nas brdo turista na obali, ali to nije umanjilo lepotu zaliva u koji smo dospeli.

Odlučismo se na vožnju čamcem po njihovom unutrašnjem moru. Nisam ni slutila da će vožnja doneti toliko andrenalina. Čamac nas je provlačio kroz uski prolaz u steni do otvorenog mora. Talasi su bili ogromni, a meni se činilo da ćemo, ili udariti u stene, ili se izvrnuti na otvorenom moru. Čamdžija je želeo da nam pruži potpuni ugođaj te nas je zavlačio u svaki otvor. Posle nekih dvadeset minuta, završismo vožnju, na moje veliko zadovoljstvo.

Odatle se uputismo do solana. Blizu naselja Marsalforn nalazi se stenovita obala išarana otvorima-bazenima, starim oko 350 godina.
Oni su deo vekovne gozitanske tradicije proizvodnje morske soli koja se u mnogim porodicama prenosi sa kolena na koleno. Bazeni koje smo mi posetili nisu više u funkciji, s obzirom da se nalaze blizu objekta koji je nekad služio kao diskoteka. Ali ima i onih koji se i te kao koriste. 

U obližnjem restoranu nude plodove more, te svratismo da odmorimo i da se ugrejemo. Iza nas talasi su ogromnom silinom šamarali obalu.
Ostalo je još da se vratimo do Viktorije i odatle do luke, pa nazad ferijem do našeg hotela. Noć je već uveliko pala, kad se dokopasmo sobe.

Popajevo selo
Triq Tal-Prajjet, Il-Mellieħa, Мalta

I sedmi dan smo uspeli da stignemo do Popajevog sela, meni najdraže znamenitosti Malte.

Kada je 1980.godine završeno snimanje čuvenog filma o Mornaru Popaju,filmska ekipa je ostavila kulise i povukla se.
Maltežani su odlučili da scenografiju upotpune i otvore tematski park o crtanom junaku.
Do sela možete lako doći linijom koja vozi za Ćerkivu (101 br.busa). Karta košta 11e.
U blizini sela su litice odakle se prave fenomenalne fotografije.

U selu ima dosta aktivnosti za decu,a i starijima može biti interesantno (mini golf, bioskop). Kada smo mi posetili ovo mesto, zbog novogodišnjih praznika, imali su i selo za Deda Mraza. Prava mala bajka, sa patuljcima koji vredno rade na izradi igračaka za decu širom sveta, otvaraju pisma, irvasima koji se spremaju da polete....Oživite dete u sebi, i posetite ovo mesto.


Ovo su znamenitosti koje bih ja izdvojila. 
Ako kliknete na mesta napisana sivim slovima, velikim fontom dobićete lokaciju tih mesta na google mapi, da bi se lakše orjentisali.
Zasigurno je da vam na Malti sedam dana neće biti dosadno.
Do sledećeg putopisa,
Vaš Putoljub


You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email