Orašac

7/18/2020

Malo mesto u blizini Aranđelovca, a tako značajno za naš narod. Ovde su se naši hrabri preci okupili da se odupru turskom zavojevaču i pokrenuli I srpski ustanak.
Nedaleko odatle, u Marićevića jaruzi Karađorđe je proglašen vođom I srpskog ustanka,na Sretenje,15.februara 1804.godine.
Nisam mnogo očekivala od seoceta, ali moram priznati, oduševila sam se.
Mesto nije zaboravljeno, poput drugih istorijski značajnih geografskih odrednica kod nas.
Podignut je muzej, škola i spomenik voždu Karađorđu.

1.Marićevića jaruga
Možda je najbolje da prvo prođete pored muzeja i odete pravo u Marićevića jarugu.
Odluka o podizanju ustanka donesena je upravo ovde, na imanju Teodosija Marićevića, koga je Karađorđe ubio nekoliko meseci kasnije.
Povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka bio je janjičarski režim nametnut u Beogradskom pašaluku i poznati događaj Seča knezova, kada su Turci poubijali gotovo sve srpske ugledne građane. Početak ustanka obeležio je skup narodnih prvaka, najviše iz Šumadije. Ovaj skup se održao u selu Orašac, 2. februara 1804. godine prema julijanskom, a 15. februara, prema gregorijanskom kalendaru, upravo ovde.
...potrese se zemlja od istoka
se se Srblji na oružje dižu
jer je krvca iz zemlje provrela,
zeman došo valja vojevati...

...a kada se Carem zavadimo
da ustane svi sedam kraljeva
da nas mire,pomirit nas neće:
bićemo se, more, do jednoga...

Otpor ustanika je konačno slomljen 7. oktobra 1813. kada su Turci ušli u Beograd i uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka, a Karađorđe sa čitavim nizom vođa pobegao u Austriju.
tabla u Marićevića jaruzi



2. Muzej posvećen I srpskom ustanku
Ako se kojim slučajem nađete u Orašcu, nemojte preskočiti virtualni muzej. Sem uobičajene postavke,možete preko pametnih uređaja odslušati Karađorđev govor ustanicima i čuti govore drugih učesnika ustanka.
Naime kada tablet ili telefon približite određenim slikama, deluje kao da su one oživele. Deca, ali i vi sami, biće zainteresovana da otkrivaju detalje iz naše istorije.
Muzej je otvoren svakog dana od 9-17h, nedeljom od 9-13h.
Cena ulaznice je 150 dinara.
U muzeju se, između ostalog nalazi i kopija Karađorđeve dolame, te se po njoj može naslutiti koliki čovek je bio Karđorđe.
Kažu da je bio viši od dva metra,da je bio preke naravi,pa je čak ubio i oca i brata, ali je upravo on poveo Srbe u slobodu,kada niko drugi nije hteo da se prihvati tog ludog podviga.

U sukobima sa protivnicima Karađorđe je bio odlučan i nemilosrdan, što je prvi osetio knez Teodosije Marićević,čiji se grob nalazi u dvorištu crkve. Teodosije se na početku ustanka pominjao kao jedan od mogućih vođa, ali je on odbio da na sebe preuzme tu ulogu, jer se plašio da će ustanak brzo propasti. Posle prvih pobeda, Teodosije se pokajao. Na skupovima je dovodio u pitanje voždove odluke očigledno želeći da preuzme njegovo mesto. Sukob je kulminirao na skupštini knezova i vojvoda. Teodosije je potegao pušku, ali je Krađorđe bio brži i poslao mu kuršum u grudi.
Savremenici pišu da je vožd često zapadao u jarost i batinama rešavao sporove sa političkim protivnicima i vojvodama koje bi se kukavički ponele u bici. Tu njegovu narav nasledio je njegov praunuk Đorđe, sin kralja Petra, koji je dobar deo svog života proveo u ludnici upravo zbog takvog neartikulisanog ponašanja. Ali u vreme kada je Karađorđe živeo, sve ovo je bilo u potpunosti prihvatljivo i unosilo je strah u neprijateljske i  u domaće redove.

Jedino,pišu istoričari,Karađorđev glas nije bio u skladu sa njegovom pojavom. Bio je piskutav i tanušan,pa su se Rusi razočarali,čuvši ga.

3) Crkva u Orašcu
Crkva u Orašcu je podignuta u vremenu od 1868. Posvećena je uspomeni na podignut ustanak.
Najveću vrednost ima ikonostas,koji se sastoji od 24 ikone sa predstavama svetitelja i scena iz istorije Novog zaveta. Na severnom pilastru ugradjena je spomen ploča od belog venčačkog mermera posvećena palim u balkanskim ratovima.

4)Spomenik Karađorđu i škola
Povodom 200 godišnjice od ustanka,u Orašcu je podignut spomenik od belog venčačkog mermera njemu u čast.
Spomenik je smešten ispred jedne od najlepših škola u Srbiji
U Srbiji pod Turcima,za vreme ustanka,postojalo je pravilo da se u oslobođenom mestu podigne škola i postavi učitelj,da bi živalj opismenili.
Ovu školu je narodu Orašca obećao kralj Petar,a izgradio je njegov sin Aleksandar.
I dalje funkcioniše kao škola.




4)Karađorđev vajat
Kada ste već ovde, svratite da se, posle obilaska, odmorite u Krađorđevom vajatu. Ovo mesto nema nikakve veze sa istorijskim kompleksom, ali je jako prijatno, te se nećete pokajati, ako svratite na rakijicu ili meso ispod sača.
Nalazi se odmah iznad istorijskog kompleksa, i lako ćete do njega stići i kolima ali i peške.





5) Višnjevac
I na kraju, da zaokružimo priču, svratili smo i u selo gde je Karđorđerođe, Višnjevac.
Naravno, ovde nije ostalo ništa od originalnih objekata, ali je jedan entuzijasta sakupio stare kuće i napravio etno seoce, a ispred svega toga je smešten još jedan Karađorđev spomenik.


Preporučujem da uz Oplenac i Topolu (vidi ovde), obavezno uključite i izlet u Orašac, tako ćete dobiti jednu zaokruženu priču, a i obnovićete znanje o I srpskom usanku.
Ja zasigurno jesam. Još sam ovom pridodala i znanje iz dve zanimljive knige o Karđorđevićima: jednu je napisao Đorđe Karađorđević i zove se Istina o mom životu a jedna je Aleksandar od Jugoslavije-Vuka Draškovića.
Imate li vi koju zanimljivu knjigu o Karađorđevićima da mi preporučite?

Do sledećeg izleta,
pozdravlja vas Putoljub


You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email