Zrenjanin, grad koji je četiri puta menjao ime, grad kulture, umetnosti, grad mostova.Najveći grad sprskog dela Banata i treći po veličini u Vojvodini, odmah nakon Novog Sada i Subotice. 

Njegova tradicija seže čak od 1326. godine kada se prvi put pominje pod imenom Bečkerek.Grad se zvao i Nova Barselona u vreme Marije Terezije, i ovde su doseljeni Španci. Još jedno ime koje se vezuje za Zrenjanin je Petrovgrad od 1934.godine (po kralju Petru Karađorđeviću), a sadašnje ime je dobio 1946. godine po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu,čija se bista nalazi nadomak glavnog trga. 

Zrenjanin-glavni gradski trg

Kratka istorija:Mesto je bilo u vlasništvu mađarske porodice Beče. Ugrarski kralj ga daruje Stefanu Lazareviću.Despot Stefan Lazarević bio Torontalski veliki župan početkom XV veka, pa je posle njegove smrti grad prešao u vlasništvo Đurđa Brankovića. Potom Zrenjanin osvajaju Turci.Grad se predao Mehmad Paši Sokoloviću i potpada pod tursku vlast. Bližu istoriju možete da naslutite, da ne dužim više.

spomenik Žarku Zrenjaninu

1.Gradski trg na koji se nadovezuje glavna ulica

Trg me je impresionirao lepotom svojih zgrada. Ne znam koja je lepša. Gradska kuća, Bukovčeva palata, Šeherezada, prve robne kuće nameštaja Bence i sin i Palate Daun.

U centru trga je veliki spomenik kralju Petru,po kome je jedno vreme grad nosio ime. Originalni spomenik je dolaskom nemačke vlasti srušen (ostala je samo glava koja se čuva u narodnom muzeju).

katedrala Ivana Nepomuka

Na trg se nadovezuje pešačka ulica Kralja Aleksandra.  Zgrade sagrađene uz ovu zonu su izgrađene u duhu secesije ili istoricizma, sa elementima neobaroka.Neke su obnovljene, neke čekaju bolje dane, ali u svakom slučaju ljubitelj arhitekture ima šta da vidi.

Šeherezada mi je privikla pažnju svojim mavarskim stilom i šarenilom boja. Znate šta sam prvo pomislila? Zašto su dozvolili investitoru da ovako ušara zgradu? Nemoguće da je to originalan izgled. Kad, eto čuda, zgrada je zaista izgledala ovako te daleke 1900, kada je napravljena.Zlatar Karl Hembold naručio je njenu izgradnju.

palata Šeherezada

Na kraju smo seli u najslađu radnju u gradu, poslastičaru gde smo pojeli ukusan sladoled, i odmorili se pred nastavak obilazka grada.

2.Tri gradska jezera i deset mostova

zgrada Suda

Jezera su nastala presecanjem meandara Begeja. Najveće se nalazi pored lepe zgrade suda, a šetalištem se dolazi do čuvene pivare Lazara Dunđerskog. 

pivara Lazara Dunđerskog

reka Begej

S obzirom da je bio praznik, i da nismo mogli da dođemo do Turističke organizacije Zrenjanina, nismo mogli ni da obiđemo Palatu Dunđerski, muzej piva i pivnicu (postoji organizovana tura), pa eto razloga da se opet vratimo ovom gradu. 

Zapravo, sve što smo mogli da obiđemo u Zrenjaninu, bilo je vezano za okolinu, pošto u gradu ništa nije radilo.

Tako smo propustili da obiđemo i prelepo pozorište,muzej i još mnogo drugih lepih objekta.

šarene stepenice u blizinu suda

Da se vratim na mostove. Sredinom XV veka na reci Begej su postojala dva mosta. Jedan je bio gvozdeni most projektovan u ateljeu Gustava Ajfela.To je čuvena bečkerečka ćuprija preko koje su išla četir' konja debela iz pesme. Ovaj most više ne postoji (sklonjen je 1969, regulisanjem toka reke Begej).

Prošli smo pored Reformatorske crkve, sa lepo zasađenim cvetnim alejama, pa smo se zaputili ka nekoj zelenoj površini.

Svratili smo i u Plankov park, preko puta kojeg se nalazi lepa stara građevina za koju nisam uspela da nađem podatak kome je pripadala.

3.Kašel i selo Ečka

Kaštel smo već obilazili jednom prilikom, ali ovoga puta čuli smo tako lepo priču o istoriji Kaštela i crkvi podignutoj u okviru sela.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Aleksandra Petrov (@putoljub)

Na svečanosti prilikom otvaranja dvorca svirao je  Franc List,tada  dečak,ali već poznat kao jako nadaren pijanista. U međuvremenu, sudbina dvorca pratila je sudbinu sela. I obrnuto. U njemu su boravili grof Esterhazi, car Franja Josif, snimani su filmovi, priređivane gala večeri… da bi potom dugo tavorio. Danas je ovo luksuzno zdanje, sa velelepnim parkom koji se prostire na preko 20 hektara, ima 38 soba i sedam apartmana i izgleda potpuno nesvakidašnje.

dvorac Ečka

katedrala u selu Ečka

4.Carska bara

Carska bara je udaljena samo 15 km od Zrenjanina. 

Carska Bara

Proteže se u obliku latiničnog slova S, a na njenim rubovima leže naseljena mesta Stajićevo, Perlez, Belo Blato. Dobila je ime po tome što je bila lovište careva,grofova i kraljeva.

Austougarski prestolonaslednik i žrtva Sarajevskog atentata, Franc Ferdinand je rado dolazio i lovio na ovim prostorima. Pored njega lovili su mnogi grofovi i poznate istorijske ličnosti.Na žalost, kako tvrde meštani svi oni su imali tragičnu smrt ili nesrećnu sudbinu.

Carska bara je specijalni rezervat prirode.Čini je korito starog Begeja, bara Tiganjica, Perleska bara i najveća, Carska bara. Stanište je retkih biljnih i životinjskih vrsta, poput belog i žutog lokvanja, gorocveta, vodenog oraška, vidre, tekunice, kornjača…

Ipak, ono po čemu je Carska bara najpoznatija je bogatstvo ptičjeg sveta sa čak 240 vrsta. Neke od retkih ptica koje se ovde mogu videti su: orao belorepan, eja močvarica, livadska eja, kobac, mišar, čaplja kašikara i mnoge druge.

Za posetioce Carske bare poseban doživljaj je vožnja brodom uz pratnju vodiča koji će vam ispričati mnoštvo zanimljivosti. Polasci su na svaka dva sata. Preporučujemo i vožnju biciklom po nasipu oko rezervata i šetnju stazom zdravlja u dužini od 4 km (8 km u oba pravca). Izletište Rezervata je polazna tačka za obilazak zaštićenog područja.

Još neke od mogućnosti koje Carska bara pruža su i celodnevni program posmatranja ptica, u manjim grupama, uz stručnog vodiča na određenim lokalitetima. Takođe, moguće je iznajmiti čamac na vesla, kao i motorni čamac sa vodičem (max. 6 osoba).

Cena ulaznica:Odrasli 200 dinara, deca 150

Cena vožnje brodom za odrasle je 300 dinara, a za decu 250 dinara.

Etno-eko kompleks

crkva u Belom Blatu

U okviri sela funkcioniše i salaš Lujza, nažalost nije radio kada smo mi bili, ali po utiscima onih koji su ga posetili, rekla bih da je vredan da ga uvrstite u obilazak.

6. Restoran Trofej i etno selo Tiganjica

Ovde smo odlučili da odmorimo i uživamo u ambijentu poput banatskih sela i u ukusnoj hrani.

Tiganjica

Banatsko etno selo "Tiganjica" sagrađeno poput starih banatskih kuća, pa deluje kao da ste se ušetali u dvorište vaše bake. Ima dosta detalja, zanimljivo je šetati i istraživati.

I za decu je dosta zanimljivo, zbog mini zoo vrta. Najzanimljiviji su svakako poniji koje mogu da jašu u okviru dvorišta.

Mi smo probali lovačku kobasicu i pljeskavicu i porcije su jako obilne, mada je cena malo jača (bar mi s juga nismo navikli na takve cene ). Takođe, ovde kažu da se Banat ne može obići , a da se ne okusi neka rakija (mada mislim da su poznatiji po vinu i pivu). Sve rakije su minimum pet godina stare, i veoma su dobre, ali je i cena spram starosti, pa vodite računa :).

Ovde takođe imaju i banatske poslastice, ali smo mi bili tako puni, da nažalost nismo mogli da ih probamo.

Dalje smo nastavili put Bečeja i Novog Bečeja. Ali o tome u sledećem putopisu.

Do tada,

Pozdravlja vas

Putoljub