Znam da more predstavlja omiljenu destinaciju većine ljudi, ali me leti ono nikako nije privlačilo. Neograničeno plavetnilo ipak više volim da zamenim opuštajućim zelenilom prirode, naročito planinske. Zato se upuštam radije u planinarenja nego letovanja.
Ovaj put izbor je pao na Bugarsku i Rilu. I tako krenu moje putešestvije u neispitane lepote susedne nam Bugarske.
Prvo stajanje Sofija i nezaobilazna crkva Aleksandra Nevskog i sv. Sofije.


Unutar ove stare crkve nabasasmo na venčanje. Crkvena muzika, preslatka devojčica, i veličanstveni ambijent ostaviše prijatan utisak na mene.

Nepunih sat vožnje i eto nas u Separevoj Banji. Locirana na jugozapadu Bugarske na 750mnv, banja odiše bugarskim mentalitetom. Neimpozantna arhitektura, sa dosta starih zgrada, ruiniranih ili polusrušenih krovova-sve ukazuje da se Bugarska sporim koracima kreće ka Evropi!

Kućerci čiji su krovovi zaštićeni od jakih vetrova kamenjem, poredjanim preko crepova, stari autobus koji prodseća na onaj iz kultnog nam filma....


Banja je poznata po svojoj čistoj planinskoj vodi i geotermalnom mineralnom izvoru. Ovde je najtoplija voda u Evropi /iznosi 103C/, a postoji i gejzir koji miris sumpora raspršuje svuda unaokolo.
Banja je nastala na mestu starog Tračanskog naselja, koje je u vreme Rimljana preraslo u grad Germanea. Tvrdjavu Germanee obnovio je vizantijski imperator Jusinian u 6v. Glavni rimski put iz Kustendila prema Carigradu prolazio je kroz nju.
Odavde, put vodi do Ovačaraca, sela smeštenog na teritorije ove banje. Na oko 20min hoda od centra sela, stiže se do osmatračnice gde se može uživati u pogledu na prekrasan vodopad i slušati huk vode dok se sa visine od 39m strovaljuje u bazen smešten neposredno ispod. Vodopad se zove Gorica i narod je istkao legendu kako je ovaj vodopad dobio naziv. Živeše lepotica Gorica u ovom selu i zapade za oko turskom paši koji posla sluge da je uhvate i dovedu mu je. Ona, bežeći ka svom momku Jovici, koji je napasao stado u ovoj planini ne uspe da zaobidje turske sluge, već se nadje na vrhu vodopada. Nemavši drugi izbor, baci se niz vodopad u propast, pre nego u ruke turskog Paše.

Voda je po hemijskom sastavu ovde toliko meka da se otvaraju praonice, ili bugarski valjavice-mesta gde se bez hemikalija i snage mašina peru prostirke i tepisi-kao u stara vremena.


U blizini banje je Paničište-ski centar Bugarske/1400mnv/. Najveća prirodna kapija ka srcu Rile, odakle se, ako ste radoznale duše i volite pešačenje, otvaraju putevi ka niz atrakcija planine Rile. Najpopularnije planinarske staze prolaze ili počinju upravo ovde: sedam jezera, rezervat i vodopad Skakavica, vrhovi Maljevica i Borovec.
Prva destinacija-sedam jezera.

Uspon žičarom je naravno, s obzirom da se prvi put vozim, bio pravi dogadjaj. Zelenilo koje seže u daljine i stapa se sa čistim plavetnilom neba.....miris borovine...vetar u kosi...............nežno kretanje korpe koja nas nosi.....glas planinara iza nas...........


Stižemo do planinarskog doma i nastavljamo da pešačimo, otkrivajući, na razmacima od par kilometara blistava planinska jezera koja su dobila imena po obliku koji imaju.
Dolnoto

Ribnoto

Trolist

Bliznak

Bubreg

Oko

Suza
Jezera su smeštena na rasponu od 2100 do 2500m nv, terasasto, tako da se voda iz jednog uliva u drugo, pa u treće jezero i tako redom, prosecajući put kroz brdo, ponekad u vidu malih kaskada.
Usput, naravno, uživamo u niskom rastinju i konjima koji su toliko pitomi da dozvoljavaju da ih mazimo.

Sa platoa iznad zadnjeg jezera uživamo u blistavom pogledu. Mogla bih satima da sedim tako i odmaram. Nije ni čudo što je pokret u Bugarskoj odlučio da baš ovde pronadje utočište i mesto crpljenja pozitivne energije.
Za one koji ne znaju, taj pokret se zove panaritmija. Svake godine pripadnici ovog pokreta skupljaju se početkom avgusta pored sedam jezera izvodeći ples obučeni u belo. Sama igra predstavlje neki vid meditacije i njihovog približavanja prirodi i svemiru. Pri ovom ritualu oni su rasporedjeni u koncentrične krugove čiji su obrisi vidljivi sa vrhova brda na koje smo se popeli…….
A odatle na vrh Ivan Vazov, a kao nagrada za uspešno penjanje uživamo gledajući Udina jezera.

Druga destinacija-Skakavica
Pruža se na severozapadnom delu Rile. Locirana u slikovitoj dolini Skakavica reke, u klisuri Zemen, 750m ispod površine mora. To je najviši vodopad na planini Rila koji impresionira moćnošću i lepotom. Slapovi hukom remete spokoj mesta i paraju tišinu borove šume. Kapljice se mešaju sa opojnim mirisima borovine a oči se kupaju u moru zelenila.

Uz to do Skakavice se penjemo stoletnom šumom, koja pripada regulacionoj biosferi.
I naravno uživamo u okolini.