Giewont, Tatra planine

8/30/2013

Prodjosmo kroz Zakopane. Ono što smo uspeli ovlaš da uhvatimo pogledom, deluje idilično.
Ipak, cilj nam nije ovo turističko mesto, želja su nam visine.
Tatra planine…davnašnja želja, sad ispunjena. Postoji mali, veliki i dugi Giewont. Mi smo ispeli Veliki, visine 1895m. Vrh se nalazi u okviru poljskog Tatra nacionalnog parka. 
Početak puta je uz vodu…zeleni četinari, žubor vode i vrh Giewonta koji para nebo.
Ulazimo u šumu. Tama, miris četinara i uska kamena staza. Grabimo da nas mrak ne uhvati.
Uz put srećemo ljude različitih nacionalnosti. Svi nas odvraćaju od namere da se popnemo, kažu opasno je po mraku. Ipak nastavljamo dalje. Čak smo sreli i kaludjericu. Blagoslovila nas je da nastavimo put sa srećom.


Drvo jarebike izranja tu i tamo iz mora četinara.

Rastnje se razbujalo, kao da je proleće a ne jesen.
Pred vrh se zelenilo meša sa stenama. Pejzaži postaju nestvarni, kao da su nastali u snu.
Na ovoj planini spavaju kraljevi, oni bdiju nad poljskom zemljom i bude se kad je potrebna zaštita. Ako se zaista bolje zagleda, u obrisima planine je moguće videti profil usnulog kralja.
Kada je kralj Boleslav umro/ 11. vek/, Poljska je izgubila veoma sposobnog i hrabrog vladara, koji ju je ujedinio i napravio od nje zaista veliku i moćnu zemlju. Da bi ga sačuvali u svom sećanju, Poljaci stvoriše legendu o kralju koji je sa svojim vitezovima otišao u ogromnu i tamnu pećinu. Oni na konjima, sa kopljima spremnim za hitac, čekaju da se nadju zemlji, ako joj zatreba. Ali kad jednom izjašu i krenu napred, oni se više nikada neće vratiti.
Hodajući u tišini, da ne probudimo legende, ali i divljač koje ovde ima, silazili smo već po mraku niz usnulu planinu.

 



Očekujući da u svakom trenutku pred nas iskoči neki ogroman medved. Svaki šum izaziva strah.
Čak nemamo ni odgovarajuće osvetljenje. Ali posle par sati pešačenja ipak dospevamo do autobusa gde nas čeka ostatak družine.
 
 

 

 
 

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email