Kapadokija-Derinkuj

6/14/2014

nadjite me na fejsu:   Putoljub
Predeo poznat širom naše planete, jedna od velikih želja svih turista putoljuba.
Pre par godina gledala sam putopis o Kapadokiji i potpuno se zaljubila u njene pejzaže. A sada sam ovde!
Prve naša stanica je podzemni grad Derinkuj, gde je živelo oko 20.000 ljudi.Bio je formiran na dvadeset nivoa. Reč derinkuj inače znači podzemni bunar.
Unutar grada iskopani su hodnici koji su povezivali prostorije za stanovanje, zajedničke kuhinje, crkve, pa čak i groblja.

Prostorije su osvetljavane uljanim lampama. U slučaju opasnosti tuneli su zatvarani kamenjem u obliku točka koje je na sredini imalo rupu. Odatle su odapinjane strele, kao odbrana od napada neprijatelja.Desi li se da Rimljani prodru dublje u hodnike, stanovništvo se moglo evakuisati na mesto koje je kilometrima udaljeno od ulaza u grad, s obzirom da su evekuacioni kanali bili dugački i po dvadesetak kilometara.

Otvori za vazduh izgledali su poput rupa na površini zemlje, a bunari su kopani u podzemnim delovima grada. Tako je obezbedjeno snabdevanje grada vodom i vazduhom.
Svaki član zajednice imao je svoje zaduženje. Bilo je i zemljoradnika i vojnika i kuvara i zanatlija.
Potpuno je neverovatno kako se sve te stene produbljene i kakav je system podzemnih kanala nastao ispod površine zemlje. I sve to zbog vere i želje da se ona ispoveda bez pritiska i ugnjetavanja.
Naime, grad su formirali Hrišćani u želji da veru i sebe zaštite od Rimljana ( koji su Hrišćane progonili).
Nažalost, mi smo bili samo oko osamdeset metara ispod zemlje. Vodič nije dozvolio da se grupa razdvoji.
Jedna napomena za sve one koji se plaše zatvorenog prostora-hodnici su veoma uski, na neki delovima i veoma niski, tako da nije preporučljivo da klaustrofobični ljudi ulaze u  hodnike. Izazvaće pometnju kod ostalih, pošto mogućnost razmimoliaženja ne postoji.

A evo u slici kako je sve izgladalo dok je grad živeo:
-slike preuzete sa neta-


 
A na izlasku iz grada, čekalo nas je šarenilo boja kao kontrast siromašnim kućicama pored.
Drveće okićeno plavim okom, veseli ćilimi, šarene lutkice....

A s druge strane tu su bile stare kapije, polusrušene kuće, ljudi koji se bore da zarade svaki komad hleba.
Antikvarska radnja nudila je mnoštvo predmeta koje retko ko kupuje-ključeve, tepihe, stare puške.




 


Stara crkva ne služi više svojoj nameni. Ovde hrišćana nema, ona je odavno zapuštena i drži se pod ključem. Jedino što smo mogli, ne bi li zadovoljili svoju radoznalost je, da virnemo kroz ključaonicu.


Pogled kroz ključaonicu u crkvu....
 Meštanki koje sa svojom decom jure turiste prodajući krpene lutke, ima puno..za par lira nude ove suvenire sašivene od tkanine, tako da podsećaju na tradiocionalne nošnje tog kraja..trude se da prehrane sebe i svoju decu, jer prihoda je ovde vrlo malo
nastavak:http://putoljub.blogspot.com/2014/06/kapadokija-vidikovci.html

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email