Ho Ši Min-narod, običaji, hrana

2/03/2017

Kao i u drugim azijskim zemljama, u Vijetnamu je razvijen kult ulične hrane, autentične kuhinje od svežih sastojaka dostupne u svako doba dana i noći. 
Stekla sam utisak da su ljudi veoma gostoprimljivi i ljubazni.
Sem restorana prilagodjenih zapadnjačkom načinu života, postoje i oni ulični. Kupiš hranu na uličnoj tezgi i sedneš na male plastične stolice postavljene na trotoaru. Tu sede i lokalci i turisti, svi koji žele da osete dušu tradicionalnog Vijetnama.
Njihova  hrana sastoji se od nudli ili rezanaca sa povrćem i mesom u različitim varijacijama i veoma je ukusna. Sem par začina na koje nismo navikli (recimo korijander), sve ostalo mi je savršeno odgovaralo. Obavezno probajte čuvenu vijetnamsku supu sa nudlama (Pho Bho), ili jelo Bun Thit - grilovana svinjetina koja se služi preko pirinčanih rezanaca sa povrćem i sosevima i prolećnim rolnicama. Naravno, prolećne rolnice, sveže ili pržene, takođe su nezaobilazne.

Pirinač im je najzastupljenija namirnica u ishrani. Sem kuvanog, jedu ga i prerađenog kao pirinčano testo ili kao pirinčani rezanci
Postupak za pravljenje testa je sledeći: pirinač se kuva i od njegove sluzi liju se palačinke, veliki pirinčani listovi, koji se zatim suše na podlogama od palminog lišća na suncu. Kad se dobro osuše spremni su za korišćenje,i kao takvi mogu se upotrebiti za rolice ili  se, pak, iz njih prave rezanci. Vrlo su tanki, skoro prozirni i elastični, kad se malo namoče onda omekašaju i mogu se oblikovati u rolnice.
Pri jelu Vijetnamci ne koriste nož. Upotrebljavaju se viljuška, kašika i štapići. Ako dobijete čorbasto jelo, kašika se drži u levoj ruci, i njom se jede tečnost, a štapići ostaju u desnoj ruci i njima se jede sve gusto iz jela.
Sem pirinča, u Vijetnamu se proizvodi i kafa. Ova zemlja je drugi po veličini svetski proizvođač kafe. I zaista, na uličnim tezgama možete je kupiti u različitim varijetitama. Ali sama priprema kafe se razlikuje! Kafa se priprema sa kondenzovanim mlekom i posebnim filterom u koji se stavi kafa,pritisne, pa se potom prelije  vodom koja je zagrejana do 90 stepeni. Potom se ostavi da voda iscuri (za ovaj postupak potrebno je vremena i strpeljanja). S obzirom da je kondenzovano mleko veoma slatko, a nalazi se na dnu šolje, mešate je sa mlekom u zavisnosti od toga koliko slatku kafu želite da pijete.

Život u Vijetnamu počinje vrlo rano. Vijetnamci ustaju oko četiri sata, kako bi završili svoje dnevne obaveze pre velikih vrućina. Obično im je prvi doručak rano ujutru, zatim imaju još jedan, nešto kasnije, za ručak jedu voće i tek uveče imaju obrok koji mi smatramo ručkom.
Izuzetno su sitni i mršavi, mislim da nisam videla ni jednog muškarca koji je težio više od šezdeset kg ( i to je previše). Vodi se zdrav život – vežbaju svi koji mogu. 
Vole belu kožu i paze da ne izgore. Retko se može videti žena koja nosi kratke rukave. Obično im je celo telo u potpunosti pokriveno odećom. Za lice koriste kreme za izbeljivanje kože, pa im je često lice nerealno bleđe u odnosu na ostatak tela.
Što se tiče jezika, naravno, potpuno nam je nerazumljiv. Koriste engleski, ali se morate privići na njihov akcenat da bi razumeli reči izgovorene na engleskom. Komunikacija se svodi samo na korišćenje reči, ne i rečenica, pošto će vas teško proprati, i na kraju nećete dobiti ono što ste tražili!
Veoma su uspešni u izradi rukotvorina, zaista možete naići na intresantne predmete.
Osnovno obeležje Ho Ši Mina i njegovih stanovnika su motocikli, ima ih svud i svi ih koriste. Na ulicama se nalazi sedam miliona motocikala (nešto manje od broja stanovnika u našoj zemlji). Na motociklima provode najveći deo života, čak se i odmaraju na njima. I ulična moda diktirana je potrebom da vožnja na motociklu bude što udobnija.
S obzirom de je zagađenje veliko, nose zaštitne maske. Boja i dizajn maski prilagođena je ostatku odeće. Jedno vreme moja zanimacija bila je uočavanje novog originalnog dezena maske (cvetići, karo dezen)....Žene imaju posebnu vrstu dugačkih suknji koja se oblači preko osnovne odeće, da bi omogućila nesmetanu vožnju. Pored nas je zastala totalno neugledna žena, koja je potom skinula sve prnje koje je nosila na sebi, zajedno sa kacigom i zaštitnom maskom i pretvorila se u sređenu poslovnu ženu, za koju saznadosmo da je direktorica obližnjeg hotela. 
Automobila ima veoma malo, ali voze se samo najskuplji modeli. Onaj koji može sebi da priuši vozilo, voziće nejskuplji model! Porez na uvoz automobila je veliki, zato ih voze samo bogataši. S druge strane motori su dosta jeftini, a zakonom je regulisano da moraju da imaju samo levi retrovizor. Desni imaju samo oni koji su bogatiji. Zato nemaju vizuelnu preglednost sa desne strane, pa se međusobno upozoravaju sirenama. Otud zvuci sirena na ulici, ne zbog njihove nervoze ili užurbanosti! Zaista su dosta smireni, i ne voze brzo, te je procenat udesa veoma mali.

Jedna od najvažnijih stvari ,koju treba naučiti kada dođete u ovaj grad, je kako preći ulicu! Evropljani često ostaju zaprepašćeni funkcionisanjem saobraćaja u najvećim gradovima Vijetnama. Zbog naizgled velikog haosa, prelazak sa jedne strane puta na drugu čini se gotovo nezamisliv. Glavni trik za prelazak je da se hoda smireno, ujednačenom brzinom, jer ako se krećete na predvidljiv način, motociklisti će vas vešto zaobilaziti. Kada vam nakon par adrenalinskih prelazaka ovo postane rutina, moći ćete da cenite lepotu ovog organizovanog haosa. 

Slike nisam htela da prilažem u ovom postu, mislim da bi bile suvišne uz tekst, ali zato ulične fotografije Vijetnamaca možete pogledati u narednom postu (ovde).

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email