na krovu jedne od kuća

Unutar dvorišta možete nabasati na Muzej novca i kafe. Čak i ako vas ne interesuje ovakva vrsta muzeja, zavirite, naći ćete zaista lepe kutke unutra.
U jednom od dvorište videsmo sokola-pticu koja je simbol ove zemlje.
Iznad krovova kuća jako je uočljiv minaret i turbe Divan džamije. Nije dopušteno da oni koji nisu muslimani uđu unutar džamije, ali sasvim je dovoljno videti je i spolja.

detalj Divan džamije

pročelje jedne od kuća

soko

kule vetrova gledane odozdo

panorama starog Dubaia

kula vetrova

stara vrata kao ostatak jednog od zanata kojim su se bavili

novi-stari Dubai, pogledajte velike fotografije na zidu

jedna od prodavnica u starom gradu

Muzej kafe

Posle obilaska stalog dela grada malo naniže smeštene je muzej Al Fahidi
Sve što vas zanima o istoriji i postanku ove mlade države saznaćete tokom posete Muzeju Dubaija. Videćete kuće prvih starosedelaca izgrađene pre 150 godina, a mesto gde se danas nalazi Dubai nekada je bila samo pustinja, dok su bogatiji trgovci iz Irana naseljavali samo jedan mali deo današnjeg grada. Život pre pronalaska nafte (1969) odvijao se jednostavno, beduini su živeli u pustinji, i prevozili se na kamilama, a drugi lokalci bliže Persijskom zalivu i moru skromno su živeli od vađenja prirodnog bisera. Kada je 1921. u Japanu napravljen prvi veštački biser, čitava i onako malena industrija sasvim je uništena. Prirodne bisere nekada su kupovali Englezi i Indijci, a danas UAE najviše posećuju Kinezi i bogati Vijetnamci koji ostavljaju mnogo novca upravo u juvelirnicama kupujući 24-karatno zlato i uživajući u luksuzu kakav se ne može pronaći nigde drugde na svetu. Jer ovde ništa nije obično, pa tako ni luksuz!

Al Fahidi tvrđava

tekstilni suk

abaje-nošnje arapskih žena

Odatle nadalje kreću sukovi.
Kada prođete tekstilni suk  dolazite do pristaništa. Drveni brodovi koji su me podsetili na Istambul i Bosfor, čekaju pored dokova da vas prevezu na drugu obalu. Sedeći pored kanala možete da udahnete miris ne tako davne prošlosti Dubaia.
Kad izađete iz suka, nekih 50m od pristaništa abri, nalazi se Iranska džamija sa tradicionalnim plavim pločicama na fasadi. Zaista je interesantno videti je.
Još niže, obalom dolazite do Heritrage house. To je kompleks koji će biti trgovina, a u potpunosti po izgledu imitira staru gradnju. U vreme kada smo ga mi posetili, kompleks se završavao, te je bilo moguće prošetati samo hodnicima u prizemlju.


Na drugoj strani, zvanoj Deira čeka vas suk začina i zlatni suk. Pripremite se za veliku količunu zlata u radnjama.
Suk začina nije teško naći. Tačnije, namirisaćete ga iz daleka. Opojni mirisi kardamona, cimeta, limun trave , karanfilčića i suvog voća šire se i van granica suka. Prodavci su srdačni i pomalo napadni. A kako bi inače prodali svoju robu. Vuku vas, objašnjavaju, zovu da uđete unutar radnje. Sve mi je ovo, pošto sam bila već prilično umorna, bilo naporno, ali suk ne treba nikako preskočiti.
I ovde sam saznala da postoji više vrsta šafrana, a da njegova cena varira od 10AED do 100AED po gramu, pa ko voli, nek izvoli.
Zlatni suk je naizgled skromna pijaca, sa malim radnjama. Ali izlozi tih radnji toliko su natrpani zlatom, da je to skroz neverovatno. Dubai ima najveću trgovinu zlata u Evropi. Lanci dovoljni da se jedna žena obuče u njih, pošto imaju dim. jedne prosečne haljine za Evropljanku, teže sigurno i po pedesetak kilograma. Još kad na to dodaš narukvice i minđuše, dobijaš zlato u mojoj težini. Upravo tako se daruju muslimanske devojke kada ih mladoženja prosi.