Jedna od najlepših građevina koje sam do sada posetila je Džamija šeika Zajeda u Abu Dabiju. Bela džamija , skladnih linija podseća na impozantni Tadž Mahal, ali je zbog novije gradnje još upečatljivija.
Mudar šeik Zajed, čijem trezvenom razmišljanju Emirati mogu da zahvale toliki napredak, odlučio je da napravi ovaj objekat posvećen veri, želeći da pošalje poruku razumevanja i internacionalne saradnje, hrabreći nemuslimanske turiste da je posećuju i unajmljujući umetnike širom sveta da svoje najbolje ideje iskoriste u svrhu podizanja zdanja neverovatne lepote. 



Nažalost, šeik nije dočekao da vidi završetak svoje zamisli. Sahranjen je u neposrednoj blizini džamije, i njegov grob pažljivo čuvaju od radoznalih turista i njihovih fotoaparata.
Gradnja je trajala od 1996. do 2007 g, a ukupna vrednost projekta iznosi oko 545 miliona dolara. U razgovoru sa vodičem koji nas je proveo kroz džamiju , saznali smo da zapravo nisu radi da kažu koliko je para uloženo u izgradnju, zato što je džamije izgrađena iz donacija. Svi žitelji Emirata dali su svoj doprinos izgradnji, a kada dobrovoljno daješ pare zarad višeg cilja, o tome se ne priča, jer kakvo bi to onda dobročinstvo bilo!
U izradi eksterijera i enterijera učestvovali su umetnici iz celog sveta, ujedinivši arapski, maurski , persijski i indijski stil. Prilikom izgradnje korišćen je isti mermer kao kod Tadž Mahala. Ima 80 kupola i četiri minareta koji zauzimaju površinu od 500 000 kvadratnih metara.
Do džamije smo stigli autobusom, sa glavne autobuske stanice vodi linija direktno do džamije. Ljubazno osoblje koji radi na stanici uputiće vas kako da uhvatite autobus/kupite Kalifat karticu sa dopunom-autobus br.54 vodi do džamije/.Nema potrebe da uzimate taksi, koji je ovde skuplji nego u Dubajiu. Još jedan bonus više da idete autobusom, je što ćete moći da natenane da posmatrate i ljude i grad iz autobusa. Za petnaestak min bićete ispred ove lepotice.



Glavna kapija za pešake nalazi se levo od puta kojim ćete prići objektu,ako dolazite iz pravca iz stanice. Po ulasku, uputiće vas u prostoriju punu abaja-ovo samo u slučaju ako ste žensko, gde ćete morati da obučete ovu njihovu tradicionalnu haljinu. Muškarci ostaju u svojoj odeći.
Moram priznati da sam bila šokirana kada sam videla fotografije nekih dama kako poziraju noseći ovu haljinu (nekako mi se činilo da smo osuđene kada moramo da nosimo ovako šta). Ali kada sam je ja obukla, toliko sam se osećala prijatno u njoj, da nisam imala ništa protiv da je nosim tokom celog boravka u Emiratima (ne, ne, nisam...svuda je dozvoljeno da nosite ono što želite, ali u granicama pristojnosti). Naime, zbog klimatizovanih prostorija, svuda morate nositi dugačke rukave, a jedini komad odeće sa dugačkim rukavima koji sam imala kod sebe,bila je teksas jakna, nimalo prijatna za ove njihove temperature. Abaja, napravljena od fine svile,  mnogo je prijatnija od teksasa za nošenje.
Nije dozvoljeno unošenje hrane u džamiju, pa ako ste se snabdeli grickalicama, kao i mi, moraćete da ih ostavite ispred ulaza. Sačekaće vas, kad se vratite, ne brinite!
Gomile ljudi, sa svih strana sveta hrle ka glavnom ulazu da vide ovu lepoticu. Zastaju pred ulazom opčinjenim njenom pojavom koju naglašava plavetnilo vode, koja je okružuje, i veličanstveni mozaik u dvorištu. Još ako pridodate bele stubove, sa zlatnim kapitelima (nisu zlatni, ali većina ljudi misli da jesu, a i podsećaju) i raznobojnim cvećem izrađenim u mermeru,nemoguće je ostati ravnodušan.



U džamiju ulazite bosi. Levi deo dozvoljen je turistima za obilazak, desni možete da obiđete samo sa vodičem u vreme grupnih poseta(10 i 11 ujutru). Ovakvu vrstu obilaska obavezno preporučujem, pošto ćete saznati puno lepih detalja o gradnji džamije, ali i o životu u Emiratima.
Iz spoljašnjeg hola ulazi se u izuzetno klimatizivanu prostoriju (pripremite se da vam noge bride od hladnoće) , koja je predvorje za ulazak u unutrašnjost veličanstvene džamije.
Zidovi ukrašeni biljkama i časovnik koji pokazuje vreme molitve, tavanica poput izvežene sa kupolom i lusterom od Svarovski kristala. Najveći od njih ima oko milion kristala na sebi.Unutar džamije najveći tepih na svetu(koliko li ću puta u tekstovima o emiratima koristiti prefiks naj); prelepo ukrašeni zidovi...



Tepih je težak 35 tona, izrađen od vune uvezene iz Novog Zelanda i Irana,  površine 7110m2. Zelen je,sa ružičastim cvetnim motivima i i odlično se uklapa sa ružičatim nijansama šara na zidovima. 96 stubova pridržava glavni deo džamije, u središtnjem delu grupisani su u po četiri.Stubovi su prošarani šarama napravljenim od bisera koji za arbljane ima posebno značenje(zovu ga majka bisera-naime, to im je bio jedini veći izvor prihoda pre nego li je počeo da se proizvodi veštački biser).
Zid prema kojem su okrenuti vernici u molitvi ima mihrab urađen od 24-karatnog zlata,a ostatak je ukrašen imenima Alaha, ispisanim na arpskom..
Ogromni lusteri napravljeni u obliku palme sa Svarovski kristalima i poludragim kamenjem, doprinose veličanstvenosti prostora, iako bi ih posmatrajući ih odvojeno, nazvala kičastim. U ovom enterijeru oni su malo je reći monumentalni!










Džamija se retko koristi za molitve-samo u vreme praznika, da bi svi turisti i vernici i nevernici mogli da je posete.
Naš vodič nam je ispričao kako je ponosan što je stanovnik Emirata, kako su lepo dočekani u susednim zemljama, i kada putuje, ljudi, videvši njegove tablice, prilaze da se rukuju i odaju mu poštovanje. Nisu li tako i Jugoslovene ranije dočekivali u susednim i ali i onim dalekim zemljama...
Izađosmo opet na vrelinu...Spolja odjekuje hodžin poziv za molitvu. Prolazimo polako pored džamije očarani, skoro bez teksta...tolika lepota, tolika divota, sklad, čistota....Kada je nešto toliko lepo, teško ga je rečima opisati...fotografije su tek jedan deo svedočanstva o tome...