Caričin grad

6/07/2013

 “Napredujući, vladao sam telima zemnih ljudi – sad bačen u prah, dušama vladam njihovim”.
Hilbert Laverdenski
car Justinian-mozaik iz Ravene
Kao znak zahvalnosti kraju u kojem se rodi, vizantijski car Justinian I podiže grad. Caričin grad /Iustiniana Prima/, leži zaboravljen podno kotline Radan, čekajući neka bolja vremena, da mu se vrati slava i moć, da vaskrsne novim sjajem.
I ako na terenu nije pronadjen ni jedan sačuvan zapis, veruje se da je urbani kompeleks koji je pronadjen 30km udaljen od Leskovca, grad  «napredan i dostojan da bude metropola čitave oblasti», kako piše Justinijanov lični istoričar i savremenik Prokopije iz Cezareje,grad koji se «ponosi što je rodio cara. Nazalost, grad nije mnogo dugo živeo, samo 80.god, a onda je nestao u naletima Slovena i Avara.
Svoje današnje ime Caričin grad duguje mašti narodnog pripovedača. Predanje kaže da je grad, koji se prostire na gotovo deset hektara površine, sagradio neznani car. On ruku svoje jedine kćeri obeća onom čoveku koji do naselja dovede vodu. Legenda nadalje kazuje o mudrom, ali siromašnom svinjaru koji je sa planine Radan snabdeo Caričin grad vodom, ali i o nečastoljubivom caru koji reč nije održao. Careva kći se, međutim, zaljubila u naočitog i bistrog svinjara, sa kojim je i utekla mimo očeve volje. Car se nije pokolebao da za odbeglom jedinicom i njenim izabranikom pošalje naoružanu poteru. Bog je, kazuje na posletku usmeno predanje, kaznio cara zbog ubistva kćeri i njenog izabranika uništivši njegov grad.

Justinijanu je put do trona utro ujak Justin I koji je rodom bio iz okoline Naisa.  Justinijan je , pre svega zbog svoje mladalačke zaljubljenosti u nauku, još kao ujakov sekretar shvatio važnost dobre organizacije. Kažu da često dešavalo da, kada bi njegovi pomoćnici mislili da se povukao na počinak, car ostao do duboko u noć proučavajući spise iz oblasti arhitekture, dogmatike ili prava. Justinijan je imao viziju velikog carstva nalik Aleksandrovom. U pojedinim segmentima on je i oponašao Aleksandra okružio se dobrim i jakim savetnicima, pri novim osvajanjima davao gradovima sopstveno ime. I kao što je Aleksandar imao Aleksandrije, iza Justinijana je ostalo nekoliko gradova koji su nosili njegovo ime. Justinijan je poslednji vladar Vizantije koji je pokušao da Aleksandrovu ideju o jednom carstvu i jednoj veri realizuje. Justinijan je kao fanatični vernik, otišao u drugu krajnost poistovetivši Rimsku imperiju sa pojmom hrišćanske vaseljene, dok mu je pobeda hrišćanske vere bila “ isto toliko sveta misija kao i uspostavljanje rimske dominacije”. I naravno, bio je i ostao upamćen u istoriji kao vladar koji je veoma voleo svoju ženu i umnogome bio pod njenim uticajem /čuvena carica Teodora/.
 
Želeći da iza sebe ostavi velelpni grad, car je podigao graditeljski zahvat u kome je do danas identifikovano osam crkava (unutar gradskih zidina pet, izvan tri), mnoštvo administrativnih objekata, kupatila, trgovačkih radnji, zanatskih radionica, jedinstveni trg tipa antičkih agora i autentično gradsko naselje sa blokovima stambenih kuća.
Grad je bio opasan snažnim zidinama koje su delile grad na tri dela: Gornji, Srednji i Donji grad. Na najuzvišenijem mestu ugradu nalazio se Akropolj-sedište crkvene uprave, okružen snažnim bedemima. Sa najvišeg platoa grada puca pogled na zatalasane brežuljke i na Radan planinu.Odatle je akvaduktima dovodjena voda za grad.
 
Tehnika naizmeničnog građenja kamenom i opekom, karakteristična za vizantijske gradjevine, vidljiva je na svim objektima.Dve glavne ulice cardo i decumanus, presecaju grad. Ceo prostor trga bio je popločan velikim kamenim pločama u čijem se središtu nalazila careva statua postavljena na stub. Nadjeni su delovi spomenika koji pokazuju cara u odeždi i oklopu rimskog generala.

 
Na ulazu u ostatke nekad velelepne južne bazilike u caričinskom Donjem gradu, odmah kada se pređe preko prekrasnog mozaičkog ćilima satkanog od desetina rajskih ptica koje verniku «pokazuju» put u hram, pronađen je kapitel sa monogramom Justinijana I. U skladu sa carevim  verskim opredeljenjem, Justinijana Prima je čak imala rang arhiepiskopije.
Gornji grad krasile su kuće sa arkadama, bazilika sa kriptom i krstoobrazna crkva, jedan od najbolje očuvanih objekata na celom lokalitetu.
Stambena arhitektura je raznovrsna, od jednostavnih objekata sa jednom prostorijom, pa do onih za ondašnju elitu, sa velikim natkrivenim dvorištem, predvorjem, fontanama i centralnom odajom. Mnoge od kuća imale su I sprat. Donji deo bio je od kamena i opeke, gornji od lakog materjala, pletera i blata.
Posetiocima posebnu pažnju privlači cistern dim. 40x40m. Pretpostavlja se da je bila pokrivena. Malo dalje nalaze se i ostaci javnog kupatila, termi sa svlačionicama, sobama sa kadama za hladnu i toplu vodu sa ložištem.
Na lokalitetu su pronadjeni mnogi vredni predmeti: pozlaćeni paradni šlemovi, sablje sa balčacima od belog žada i mnogo drugih stvari smeštenih u muzej grada Leskovca.
I pogledajte na kraju prezentaciju grada. Nadam se da ćete uživati kao što sam i ja uživala.
http://www.youtube.com/watch?v=gsphkU1y3Gs&feature=related
za tekst koristila podatke sa zvaničnog sajta o Caričinom gradu

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email