Troja

5/12/2014

Pre par godina čitala sam knjigu koja priča o nalaženju Troje. Sada sam ovde, i pokušavala sam de se setim detalja kako je i zbog čega poveden dugogodišnji rat, koji se loše završio po Trojance. I kako je posle toliko godina ovo nalazište povezano sa Trojom?
Šliman, nemacki industrijalac,došao je na teritoriju Turske, rešen da se dokaže u naučnim arheološkim krugovima, sa željom da pronadje Troju. Isprva, svi su mu se podsmevali.
Ipak, ubrzo je javno objavio da je otkrio dvorac trojanskog kralja Prijama. Vest je odjeknula u Evropi, a naučnici su ga oštro napali i zlobno mu se smejali. Tada je odlučio da prekine dalja istraživanja. Ali, dan uoči napuštanja razrovanog brežuljka Hisarlik, Šliman je slučajno video kako se sunčeva svetlost odbija o nekakav predmet koji viri iz zgarišta i peska. Ispostavilo se da je to samo jedan komad od brojnih srebrnih i zlatnih skupocenosti koje će potom iskopati. Bio je uveren da je pronašao Prijamovu riznicu. Danas je to blago smešteno u Rusiji, i još se pouzdano ne zna datira li iz tog perioda ili nekih hiljadu godina kasnije.
Mačke su uobičajeni posetioci svih važnih i nevažnih lokaliteta u Turskoj. Miljenice domaćeg stanovništva, opkoljavaju svaki kvadrat zemljišta, te su stalno uletale na moje fotografije.
 


Nalazište jedne od Troja

 
tavanica Apolonovog hrama-bio je deo jednog od naselja poznatih pod imenom Troja

Veliki rat nastao zbog ljubavi je legenda ili stvarnost.  Opisan u Ilijadi i Odiseji, mit po kome su snimani filmovi. Ilijada opisuje poslednju godinu opsade Troje, a Odiseja Odisejev povratak kući, posle rata.
kompijuterski prikaz rampe uz koju je dovučen trojanski konj


Prema grčkoj mitologiji, rat je vodjen između Trojanaci i Grka, zbog Parisove otmice prelepe Jelene, žene spartanskog kralja Menelaja.
Rat je izvorno potekao iz svađe između boginja Atene, Here i Afrodite. Nakon što im je Eris, boginja disharmonije, predala zlatnu jabuku-Jabuku razdora, koja je namenjena najlepšoj boginji. Boginje počeše da se svadjaju. Ovo voće, koje je večito izazivalo probleme i medju ljudima i medju bogovima, dovelo je do ljute rasprave. Sujetne boginje, kao sujetne žene, ne htedoše jedna drugoj da priznaju nadmoć i lepotu. Ko bi mogao rešiti sukob izmedju njih do samog velikog Zevsa. Ali Zevs je bio mudra. Zamerili se kojoj od boginja, biće proklet. Zato je poslao po Parisa, junaka o kojem su pričali bogovi.
I tako je Zevs je boginje poslao Parisu, da presudi koja je zaslužila jabuku.Boginje mu ponudiše ponešto zauzvrat, ne bi li one postale pobednice.

slika ispred nalazišta gde je prikazana legenda o Troji
Afrodita mu ponudi ljubav.Paris donese odluku da njoj pripadne jabuka.U znak zahvalnosti, Afrodita je omađijala Jelenu da se zaljubi u Parisa, koji ju je odveo u Troju. Agamemnon, kralj Mikene i brat Jeleninog muža Menelaja,  poveo je ekspediciju u Troju i opkolio grad zbog Parisove uvrede. Opsada je trajala deset godina.

Nakon smrti brojnih junaka,  Ahila i Ajaksa, kao i trojanskih Hektora i Parisa, grad je pao kao rezultat podvale, danas poznate pod nazivom Trojanski konj. Grci su ubili većinu muškaraca, a ostale porobili; ostavili su žene i decu, opljačkali i spalili hramove i crkve, čime su zaslužili osvetu bogova. Samo se mali broj Grka uspešno vratio svojim kućama, dok je većina naselila obližnja ostrva i tamo napravila zasebne kolonije.



Šliman izgleda da je jedini čvrsto verovao u postojanje ovog grada.
Posle mnogo muke i truda, uspeo je da dokaže da je pronašao grad koji jeste Troja. Bar je u to vreme, veći broj arheologa uverio da je našao Troju. Danas, naučnici i dalje nisu sigurni, da li je ovo Troja iz Homerovog epa. Možda je ona ipak delo mašte, a ovaj grad je sasvim slučajno povezan sa epom ?
Prvo naselje koje je ovde formirano izgleda da je bilo uspešan trgovački grad koji je kontrolisao morski prolaz Dardanele kroz koji su trgovci putovali iz Egejskog u Crno more. Šliman je otkrio velika gradska vrata koja su pripadala Troji II., za koju je on vjerovao ja je  Homerova Troja, jer je odgovarala  opisu iz epa.
Medjutim, kasnije je otkriveno da je na ovoj teritoriji postojalo više naselja /čak devet/, koja su nestajala zbog epidemija, požara ili ratova.  Troja VII smatra se Homerovom Trojom.
Šliman je tražio, i uspeo da nadje rampu, kojom je prema epu Trojanski konj dovučen do glavnih zidina. Ostaci rampe su veoma dobro očuvani.

Od 1998. godine Troja je upisana na UNESCO-v popis mesta svetske baštine u Aziji.
I pored toliko značajnog nalazišta, Turci ne posvećuju mnogo pažnje ovom lokalitetu. I sam vodič nije sa etuzijazmom ispričao priču o Troji i ostacima koji su nadjeni, objašnjavajući da ima mnogo lepših i bolje očuvanih nalazišta.
Najviše utisaka na običnog posetioca ostavlja Trojanski konj, napravljen za turiste, u koji možete ući i slikati se. Ako se nadjete u Čankaleu, možete videti i filmsku /holivudsku/ verziju ovog konja.

 

a ovo je natpis na toaletu, pored same lokacije
suveniri koje možete kupiti
 

 

You Might Also Like

1 коментара

Instagram

Follow by Email