Hijerapolis

5/30/2014

Dok smo prilazili Denizliju u okviru koga su i Pamukale i Hijerapolis prodjosmo kroz selo koje se zove Šiše. Takav naziv dobilo je po tome što u selu postoji običaj da se na krov kuće u kojoj postoji devojka za udaju postavi flaša-šiše, koja se po devojčinoj udaji razbija. Običaj je vezan samo za ovo mesto. I zaista, flaše smo videli na nekoliko krovova, Turci se još uvek drže drevnih običaja.
A ovo nije selo, ovo su Pamukale, jedna od najposećenijih destinacija u Turskoj.
 Park koji je izgradjen u podnožju lokacije, u mestu Dionizli, naseljen je neobičnim stanovnicima.
I tako guske dočekuju turiste širom sveta, i sjate se oko njih, kad ušetaju u park.

A tu je i jezero, puno riba. Imate li vremena, možete uživati u prelepoj prirodi.
Minijature ukrašavaju jezero, izranjajući iz divnog tirkiznog plavetnila vode.
Pošto smo se prošetali ovuda, deo grupe je ostao da odmara u obližnjim restoranima, a deo je krenuo u obilazak Hijerapolisa.
Smatra se da je Eumen II, kralj grčkog grada Pergama, osnovao grad Hijerapolis, na visoravni, pored izvora, i nazvao ga po Heri, ženi osnivča Pergama.
Hijerapolis je bio grčki grad, a zatim je prešao u ruke Rimljanima, te su u njegovim izvorima uživali mnogi rimski carevi, poput Nerona i Hadrijana.
Neronova vlada, poznata po burnom period za Rim i carstvo, obeležila je i ovaj grad. Doduše, ovoga puta Neron nije bio kriv. Razoran zemljotres uništio je grad, ali je zato na njegovim temeljima nastao mnogo lepši i bolji, sa širokim ulicama, pozorištem, javnim kupatilima i kućama u kojima je topla voda dolazila kroz kanale.
Medjutim, paralelno sa gradom, razvijao se i nekropolis, grad mrtvih.

Mi smo upravo sa te kapije, koja vodi preko groblja, došetali do izvora.
Neverovatno je koliko je ovde grobnih spomenika podignuto  i koliko su bogato ukrašeni.
Bogataši su spas od svojih bolesti tražili na izvorima, ali su za svaki slučaj obezbedjivali sebi i grobno mesto. Grobnice su oslikavane simbolima života, u želji da ne budu upotrebljene, i da voda pomogne ozdravljenju, ali je nažalost bilo i mnogo onih kojima izvori nisu mogli pomoći.

Neke od grobnica vremenom su utonule u sloj krečnjaka.
Uz ostatke grada, danas ovde neguju i divan park, tako da turisti višestruko uživaju.
Sa uzvisine osmatrate okolinu, belilo krčenjaka, i nepregledne ostatke, s obzirom da je grad zauzimao veliku površinu.
Tu su hramovi, kupatila, čak i ostaci radnje za proizvodnju maslinovog ulja.
U brdima pored grada, postojao hram koji su Rimljani smatrali ulaskom u svet mrtvih, odnosno vratima Pakla.
Mali hram sa stepenicama koje vode u podrum ispunjen je "smrtonosnim gasovima". Svaka životinja koja bi se pomolila nad otvorom hrama, gotovo bi trenutno uginula, čak i ptice koje su nadletale hram.
Ostaje pitanje kako su sveštenici koji su služili u samom hramu uspevali da prežive. Najverovatnije je da su, ulazeći u hram pred očevicima, sveštenici uspevali da zadrže dah, te su proglašavani vidovitim i ljudima koji poseduju velike moći.
Među brojnim ruševinama arheolozi su pronašli pećinu s jonskim stubovima na kojima su bile ispisane posvete bogu podzemlja, Plutonu i boginji podzemlja Kori (Persefoni).
Slika iznad predstavlja radionicu gde su se nalazile velike prese pomoću kojih se dobijalo maslinovo ulje.
Ulje se koristilo kao deo tretmana u kupatilima. Kupanje je počinjalo u hladnoj vodi, zatim su odlazili u topli tepidarijum gde su mazali telo uljem, a zatim su ulje pomoću strugalice skidali sa tela zajedno sa prljavštinom.



Park napravljen uz ostatke grada.

Centar svih dešavanja u gradu bilo je pozorište.
Glumci su nosili kostime koji bi govorili o karakteru lika koji igraju, a kako ne bi izgledali sićušno u odnosu na scenu, morali su da hodaju na štulama. Muškarci su glumili i ženske uloge, ženama je bilo dozvoljeno da učestvuju samo u jednom tipu predstave koja je imala komediografski karakter i koja se igrala u gradu na improvizovanoj pozornici.
Postojale su naravno i VIP lože, za bogataše. Bogataši su često finasirali predstave kako bi im porasla popularnost u narodu.
Postojali su posebni tipovi aplauza za označavanje koliko je publika uživala u predstavi. Kada je bila najviše oduševljena, hvatala se za toge i krajevima tkanine talasala iz publike.
Kleopatrino kupatilo i danas pruža posetiocima mogućnost da uživaju u lekovitoj vodi.

Velike terme su sagrađene od kamenih blokova bez korištenja cementa. Sastojale su se od otvorenih i zatvorenih sekcija koje su bile međusobno povezane. U unutrašnjosti termi postoje duboke niše gde su se uz bazene nalazili i biblioteka, vežbalište i drugi objekti.
Dno bazena u Pamukalama puno je rastopljenih soli kalcijuma i veoma je gnjecavo.
Predmet koji padne u vodu za samo nekoliko dana izgleda kao da se pretvorio u kamen.

Sa izvora smo se bosi spustili u podnožje brda, gde se nalazi drugi ulaz, odnosno izlaz za ovaj kompleks. Izlazi se baš pored parka, gde nam je bilo polazna tačka.
A odatle u bus, pa do hotela u obližnjoj banji.

Banja koja je smeštena uz Pamukale ima takodje izvore vode, i stene nalik Pamukalama, ali zbog prisustva gvoždja one su crvene boje.
Simbol banje je pevac, kome su na više mesta podigli spomenik. Kažu da ume toliko dugo da peva, da od iznemoglosti padne u nesvest.

Lepo ukrašena džamija u banji.

Hotel koji nudi kupanje u termalnoj vodi.

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email