#Planinskeprice : Planine Srbije

2/03/2015

Život je takav: juriš, žuriš, praviš kompromis sa sobom i sa drugima.Gde se dede to vreme? Kao da nestaje u nekoj crnoj rupi. Stešnjeni u zatvorenim prostorijama, izloženi konstantnom stresu, zaboravljamo da život čine male stvari. I uvek mi je pred očima Borhesova pesma Trenuci:


Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se vise.
...
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao, na više planina se popeo,
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koje
nikada nisam otišao, jeo bih manje boba, a više sladoleda, 
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što razumno
i plodno prožive svaki minut života:
imao sam, jasno, i časaka radosti
Ali, kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, sada, kada imam 85 god. i umirem
shvatam da je život od toga sačinjen, od trenova samo.
Kada bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao...


 
I tako jednog dana reših da vratim prirodu sebi, ili sebe u prirodu koliko je to moguće. Ja jednostavno volim visinu, volim širinu, igru vetra u kosi, zelenilo, nepregledne daljine, titraj plavetnila na udaljenim vrhovima .....miris, zvuk...sve sto donosi planina.Tu pobegnem kada šavovi popucaju, sa njom jedino pravim kompromise koji mi ne smetaju, prilagodjavam se njenim ćudima i uživam! Uživam svim svojim bićem. I volim, volim jako!

Ovo nije samo jedna planinarska priča, ovo je skup najlepših trenutaka sa vrhova u Srbiji tokom protekle godine.
Basarski kamen na Vidliću, odvaja Pirot i Dimitrovgrad od ostalog dela Stare planine.
Ovaj uspon pamtim po tankom snežnom pokrivaču, prvom koji nas je obradovao, po veselom grudvanju i lepim pogledima, pramičcima oblaka koji se cepaju po oštricama brda i toplom čaju kao završnici planinarenja u hotelu Stara.
Besna kobila je na jugu Srbije, četrdesetak kilometara istočno od Vranja.Nas je dočekala osunčana i ušuškana u snežni ogrtač. Ponudila nam je svoje divne poglede prema Kopaoniku, Šari i planini Rili.
Golemi stol-igra oko vatre, vlaga i kiša koja nije mogla da nam pokvari raspoloženje, prizori kao iz slikovnica...Olimp Babušnice...biljke i životinje koje se bude iz zimskog sna...vesnici proleća...
Midžor, Stara Planina-oštar planinski vetar, debeo snežni sloj....suze zbog hladnoće koja reže na mahove...a na vrhu nepregledni pogledi i neobuzdana sreća što još jedan vrh osvojismo...
Rtanj-divna, mistična planina...oštra kupa njenog vrha-Šiljka, je izazov .... na samom vrhu  ruševine crkvice, koja predstavlja simbol ljubavi. ...supruga je svom preminulom mužu podigla spomenik na planini koja je bila njegov život...u  povratku sa vrha najukusnije lepinje ispod sača koje su prodavili meštani na impovizovanim tezgama uz stazu...
   
Treska,  na istočnim padinama Kopaonika..najbolji vidikovac u čitavoj Toplici, okićen bukovom šumom sa svih strana..vetar koji se poigrava sa nama...rascvetalo proleće odzvanja prirodom
Jelašnička klisura u blizini Niša-bulke koje su zacrvenele čitave livade... zubci, čučavci i prozorci formirani u stenama kao trag u vremenu...visina od koje se srce nadima i pluća rastu...
 
Kopaonik-zelene livade opasane moćnim vrhovima..naša najpoznatija planina u letnjim mesecima deluje tako pitomo ...rado prima svakog posetioca da osmotri njeno bogatstvo
Radan- lep i čudesan  .....olistao, zazeleneo...mističan, tajnovit..bogat banjama, prirodnim fenomenima, pričama i legendama..
Ćudljiva je planina. Čak i kad očekuješ sunce, ona ti pošalje oblake. ..I onda se igraš skrivalica, čas vidiš vrh, čas ga ne vidiš.
Tako je bilo i na ovom našem ponovljenom usponu na Soklov kamen. Prošle godine je bilo sunčano, ove godine hladno i tmurno,a svaki put lepo i neponovljivo...


Srbijo naša, lepa si nam gde god da hodimo!



 

 

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email