nadjite me na fejsu:   Putoljub

Malo ko poznaje ovaj deo Milana. Naviglio je projektovan i pravljen još u vreme Leonarda da Vinčija. Industrija se u Milanu razvijala, trebalo je naći način da se sirovine prevezu do grada. Kako Milano ne leži ni na jednoj reci, prokopani su kanali koje povezuju jezera Komo i Mađore, kao i  reke Ticini, Adu i Po.
Danas je to jedan od kvartova milanskog večernjeg i noćnog života.
U prvoj polovini 20. veka mnogi od kanala su pokriveni, zbog rastućih potreba milanskog saobraćaja,mada se razmišlja o ponovnom otkrivanju kanala. Kada smo mi posetili ovaj deo Milana, radovi na rekonstrukciji kanala su bili u toku, ali je ovaj deo Milana i pored toga imao neku neobičnu lepotu.


Duž kanala nalaze se stambene zgrade s kraja 19. i pocetka 20. veka, sa unutrašnjim balkonima preko koji se ulazilo u stanove, u kojima je nekada živela sirotinja. Danas je to jedno od skupljih i prestižnijih mesta za život, posebno omiljeno medju mladima i umetnicima. Iako su zgrade spolja ostale kao sto su bile, unutra su luksuzni loftovi i veliki stanovi.  To je i četvrt interesantnih radnjica, umetničkih galerija u prelepim dvorištima i knjižara.







Obale kanala, kao i poprečne ulice, su pešačka zona. Na sve strane se mogu naći brojni kafici i restorani .


U sumrak Navigli počne da se puni ljudima koji su izašli na popularni milanski aperitiv, zvan "happy hour" ili "apericena" (aperitiv vecera). U unutrašnjosti lokala na stolovima nalazi se hrana; pice, sendvičići , preko raznoraznih salata od hladne paste, pirinča, i još mnogo toga...
Cena pića kreće se od 7 do 10 eura; za te pare može da se popije odličan  koktel, spumante (italijanski sampanjac) ili pivo. Služenje hranom, po sistemu švedskog stola, je neograničeno.

Mi smo se odlučili da odemo na klasičnu večeru. Restorani imaju poprilično dobre ( čitaj visoke) cene, pa budite oprezni u koji sedate. Ovo je bio jedan mali sladak restoran, sa jelovnikom ispisanim ručno, u sveščici, i menijem sa tradicionalnim Italijanskim jelima.