Olimp je čuven po bogatoj flori sa pregršću endemskih  vrsta biljaka. Proglašen je za Nacionalni park a od 1983. godine se nalazi pod zaštitom UNESCO-a.
Čuven je i kao popularno odredište planinara sa svih strana.
Popeti se i spustiti sa Olimpa u jednom danu deluje jako zahtevno.
Sami vrhovi zahtevaju relativno dobru fizičku spremnost, te je najbolje iskoristiti dva dana za penjanje.
Pešači se od Prionija (1100m) do kampa Refuge A koji se nalazi na 2100 m nadmorske visine, za šta je potrebno oko 2,5 do 3 sata. Staza nije naporna i ima dosta lepih mesta za usputni odmor, kao i vode za piće.


Spavanje u kampu je 10 eura ako imate overenu planinarsku knjižicu za tekuću godinu, u suprotnom je 12 eura. Svetla se gase u 22:00, tako da se u kamp mora stići pre tog vremena. U kampu ćete dobiti ćebad, jastuke i papuče. Sve je lepo markirano, ne možete se izgubiti.
S druge strane, naš put do kampa Refuge G, bio je malo neobičan, zbog mraka koji se spustio i otežanog uočavanja markacija.
Uspeli smo, sa zastojima, da dodjemo do gornjeg kampa oko 21.00h.
Ujutru se krenulo u 6.00h. Svitanje na Olimpu-krajnje uzbudljivo!


Izađeš van doma a pred tobom se polako pomaljaju vrhovi, još donekle obavijeni velom mraka. I onda shvatiš da deluju mnogo zahtevnije nego što si do tada mislio, naročito vrh Stefani!
Ok, Ilijas  (2786m) deluje nezahtevno. Idem ovuda, za ostalo ću videti!
Ilijas smo savladali bez po muke. Ustvari naš dom je ugnježden nedaleko od vrha. Deset minuta hoda, i na tu smo.


na Ilijasu

E, onda na red dolazi Stefani (2.909 m). Uzak kuloar kojim se prilazi vrhu, potom uspon na strmu liticu deluje prilično sablasno. Zadnji deo puta je neopisiv. Ipak, sve se da savladati!
Za svaki slučaj potrebno je poneti opremu. Kacigu je obavezna zbog kamenja koje planinari koji idu ispred, mogu slučajno obrušiti.


pogled na Stefani sa Ilijasa

kuloar ka Stefaniju

vrh Stefanija

Mitikas (2917m) sam ispela, pošto sam već krenula, te povratka nije bilo. Prosto se penješ i ne razmišljaš ni gde si ni šta je ispod tebe. Ideš, ne bi li došao do cilja i konačno odahnuo.


početak uspona na Mitikas



deo staze ka Mitikasu Mislim da nema potrebe da vam objašnjavam stazu, slike govore vise od reči. Usput srećemo planinare iz Rumunije, Slovenije, Makedonije, Bugarske, Grčke....odasvud, i svi se međusobno pozdravljaju i upozoravaju na prepreke. Veliko jedinstvo i harmonija u planinarskom svetu!


Prelaz od Mitikasa do Skale (2.866 m) nije težak. Polako, niz stenu spušta se do odseka između litica, a onda prema vrhu, do Skale.

silazak sa Mitikasa

silazak sa Mitikasa

Skolio (2.911 m) takodje prija za penjanje. Nije zahtevan, i lako se stiže do njega.

Pogled na Mitikas sa druge strane

pejzaž Olimpa

na Skoliu

Ostavljamo svoje tragove u svesci ispisanoj mnogim jezicima..Vreme nas je poslužilo.Kažu da su stari Grci verovali da kada na Olimpu ima magle, to znači da su se bogovi prepirali među sobom. Ovoga puta bili su mirni, dopustivši nam da obiđemo njhovo negdašnje prebivalište.