Ankara

7/09/2014

nadjite me na fejsu:   Putoljub

Smestili su nas u centar Ankare, u jedan od mnogobrojnih hotela.
Velika gužva u gradu. Kao i svaka prestonica, Anikara ima mnogo toga da ponudi. Koliko sam primetila, Turci su više vezani za Istanbul, nego za Ankaru, ona im je tokom istorije nametnuta kao glavni grad.
U vreme kada je  postala prestonica, Ankara je imala samo 35.000 stanovnika.S obzirom da je Istanbul u to vreme bio okupiran od strane članica Antante, posle Prvog svetskog rata, turski političari su odlučili da prestonicu premeste u srce Anadolije.
Danas ovaj grad ima oko 5.000.000 stanovnika. Svud vri, i ljudi su užurbani, ali se tradicionalni turski metalitet, opet, može osetiti na svakom koraku.
Par minuta hoda nam je dovoljno da dodjemo do centralnog trga na kom je postavljen Ataturkov spomenik.

Ovaj grad, kao i svaka prestonica nudi i moderno i tradicionalno u isti mah.
Žene odmaraju, čekajući autobus.


Odmor posle molitve
Anakara nema mnogo arhitektonski karakterističnih zdanja. Ovo je jedno od retkih, gradjeno u vreme vladavine Ataturka.
 stub cara Julijana 4. vek
tradicionalna odeća za Turkinje

naravno, neograničen izbor marama
Arhitektura Ankare je ogledalo njene duge prošlosti. Iz vremena rimske vladavine ostale su ruševine termi, Julijanov stub i Augustov hram podignut 25.godine pre nove ere. Tvrdjava iznad grada ostatak je vizantijske vladavine.


Prodavac salepa, u tradicionalnoj turskoj nošnji.
Odatle, prema brdu, penjemo se do vidikovca, na kom se nalazi džamija i prelepo uredjen plato sa fontanom. A na travi, trčkaraju deca, jureći golubove.


Hadži Bajramova džamija potiče iz osmanlijskog perioda vladavine Turskom.







Uhvati nas nevreme te udjosmo u kafić dok ne prodje.
Pored kafe ovde su nudili i široku ponudu turskih specijaliteta.
Prvobitan plan da obidjemo muzej Anadolske civilizacije je propao, s obzirom da je bio u procesu rekonstrukcije.
Odatle odosmo do starog grada, Ankara Kalesi. Grad izgradjen na 120m visokoj litici, deluje dovoljno primamljivo da ga posetimo, i nikako nije dosadan, kako pročitah po forumima.


Polako se penjemo ka vrhu. Gužva u centru, mnogo vozila...
Sa uzvisine, pre ulaska u grad, odakle se sa jedne strane sagledva centar Ankare, a s druge najstariji ,,gecekondo" kvart, Altindag, posmatrali smo klince kako puštaju zmajeve.




I evo nas unutar tvrdjave.
Unutar zidina postoji naselje. Sve kuće su veoma stare, i to je jedno od retkih naselja koje je očuvano u okviru gradskih zidina. Zato je i stavljeno pod zaštitu UNESCO-a.
Zidine na koje nabasasmo u okviru starog grada napravljene su od velikih kamenih blokova i komada antičkih gradjevina.
Sreli smo meštanku koja ima baštu u podnožju gradskih zidina, i ona nam je ispričala priču o zidinama i ljudima unutar zidina. Jedna od džamija sada je pretvorena u eksluzivni hotel u kome se naravno služi i alkohol. Kaže da se plaši da će neko od ekstremista zbog toga dići celo naselje u vazduh. Zato meštani u ovom delu Ankare ne žive mirno, i stalno strahuju za svoju sigurnost.


Gotovo je nemoguće poverovati u kakvoj bedi žive ljudi u samom centu grada. Činilo mi se da se nalazim u nekom zabačenom selu u Turskoj. Kuće od blata, sirotinja...A svi su veoma ljubazni, i hoće da pomognu, šta god vam zatreba...Naravno, klinčad iskoristi priliku i da zatraži koju paru..
Dok smo silazili iz starog grada nabasali smo na etnografski muzej i na pijacu začina. Prvi put sam videla kako izgela rogač...
Već je pao mrak kada smo se odlučili da posetimo obližnji park.
Ovo je Park mladih, pa sam pretpostavljala da je lepo sredjen, ali ovo je premašilo naša očekivanja.









Počela je kiša, ali nam se čudesna igra svetlosti i tame nije napuštala nikako.






Park je toliko lepo uredjen, da nam je u jednom trenutku stao dah od uzbudjenja. U početku smo čuli muziku i iz daljine videli svetlost. Shvatih da je ovo ustvari spoj vode, muzike i svetlosti, a ono što me je još vise oduševilo, što su u jednom trenutku pojavljuju i hologramski efekti u okviru fonatne. Oteo mi se vrisak oduševljenja, dok sam gledala hologramsku projekciju igrača u centru vodoskoka, kako igraju uz zvuke turskog folklora.
Po povratku u hotel, zakasnili smo na večeru. Ljubazno osoblje hotela otvorilo nam je salu i naknadno serviralo večeru samo za nas. Usluga, koju bi trebalo da imaju i druge turističke zemlje u Turskoj. Svi se zaista trude da ugode turistima.

You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email