Stari deo Istanbula II (Sulejmanija, Pijaca Začina, stanica Orjent Ekspresa)

7/20/2021

Toliko mnogo vekova nagomilanih na ovom zemljištu. Imam utisak da kada zagrebeš površinu, nešto bitno izroni van.

Polako otkrivamo ovaj deo Istanbula. I ako sam mislila da će nam se manje svideti od novijih delova, pogrešila sam.

Sulejmanija je jedna od najvećih džamija u Turskoj. Da nije sagrađena nova džamija, i dalje bi nosila tu titulu. U narodu je poznata kao džamija koja nikada neće biti srušena, zato što je preživela vekovne zemljotrese bez i jedne pukotine.

Sagrađena je 1557.godine a njen arhitekta bio je genijalni Mimar Sinan, koji je sahranjen u blizini džamije. U drugom kraju dvorišta džamije leže Sulejman Veličanstveni i Hurem Sultanija.

Iste one godine kad je po naređenju Sulejmana Zakonodavca,kao simbol njegove vladavine izgrađen kompleks Sulejmanije na izuzetnom komadu zemlje iza Stare palate s pogledom na Zlatni rog, Hurem je zagledana u kamena zdanja što su poput spomenika nicala usred drvenog pokrivača grada, lično odabrala mesto svog večnog počinka. Veličanstveni sultan bio je mišljenja da je Hurem, ženi koju je on smatrao jednako veličanstvenom kao što je on sam, mesto u tom kompleksu uprkos tome što je strankinja, uprkos svim njenim kontradiktornostima i nerazumljivim idejama, te je ova najambicioznija majka-sultanija koju je osmanlijski dvor ikada video, nakon što je ispustila poslednji dah, sahranjena da u budućnosti počiva kraj Zakonodavca, od kog je želela da pobegne i od kog je želela da je zarobi. 

Iskender Pala-Smrt u Vavilonu,ljubav u Istanbulu

Džamija je napravljena na pravilnoj kvadratnoj osnovi, iznad koje je kupola sa osnovom upisanog kruga. Sagrađena je tako da ima klimatizaciju a zimi se greje, uz pomoć tople vode koja prolazi ispod mermernih ploča poda. Dim koje su davale sveće zapaljene da osvetle džamiju odlazio je u posebnu dimnu komoru odakle se pravilo najbolje mastilo u gradu. U okviru džamije nalaze se i danas nojeva jaja, postavljena u XVI veku. Ona ispuštaju posebni miris koji paukovi i škorpioni ne vole, pa ne ulaze u džamiju.

U dvorištu džamije ljudi opušteno sede u uživaju u lepom danu. Tu i tamo neki turista se slika, ali nema ih previše kao pored Plave džamije. Poseta turista je dozvoljena posle molitve. 

U prisustvu ovakve građevine osećaš se majušno. Kao jedno malo ljudsko biće u ogromnoj Božjoj tvorevini u kojoj trenutno obitavamo. Zanemiš, ćutiš, posmatraš i moliš se, onako kako znaš i onako kako tvoja vera propoveda. I uživaš u lepoti i divoti moćne strukture nastale pre toliko vekova. Nepekidni lukovi nižu se jedan na drugi, kamena struktura stoji dostojanstveno, upotpunjena minaretima koji komuniciraju sa nebesima. Setih se teksta koji sam pročitala u knjizi Istanbul-Uspomene i grad, Orhana Pamuka.

Kad pogledam džamiji Sulejmainiju, kad u sebi osećam sve njene linije, njeno elegantno spuštanje od kubeta nadole, otvaranje bočnih malih kubeta, proporciju njenih zidova i njenog volumena, glasove koje kao u nekom muzičkom komadu proizvode težišne kule i maleni svodovi, naleganje građevine na breg i zemljište, jednostavnost njene beline i olova  na kubetima, kad uživam u njenoj lepoti, to nije uživanje koje se dobija iz nekog pitoresknog prizora.Jer, i posle četiri stotine godina od gradnje, dok posmatram Sulejmaniju, ja još uvek vidim građevinu u celini i svrsi kojoj je namenjena otkako je napravljena i vidim je onako kako se želelo da bude viđena. Snaga, ne samo obrisa Istanbula nego i njegove lepe slike, proističe iz toga što mnoge stare i moćne zgrade koje se zovu sultanske džamije i koje su osim Sulejmanije u srcu grada, poput Aja Sofije, džamije sultana Selima, Bajazitove džamije, još uvek blješte sa idejom lepote iz vremena kada su tek bile podignute. Zadovoljstvo pak, koje nas obuzme kad se deo ovih zdanja pojavi tamo gde se otvara pogled na ulici ili s uzvišice pokrivene smokvinim drvećem u svetlosnoj igri mora, možemo nazvati pitoresknom lepotom.

Orhan Pamuk






Dok smo sačekali da se vreme molitve završi, otšetali smo do terase, sa prelepim pogledom na džamiju. Zove se Mihrimah terasa po imenu Sulejmanove ćerke. I sve okolne terase nose poznata imena (Mimar Sinan terasa itd...). Kafa sa najlepšim pogledom. S jedne strane Zlatni rog, Galata most i panorama Istanbula, s druge moćna džamija. Ili u našem slučaju piće koje se zove frozen (zamrznuto). Spema se sa ledom i voćem i jako je lepog ukusa.



Danas nismo želeli mnogo da žurimo. Sledeća odrednica bila je Pijaca začina. Jedna je od najstarijih pokrivenih tržnica u Istanbulu i napravljena je prilikom gradnje Nove džamije da bi se ostvario prihod za njenu izgradnju.


I zadnja tačka posete za danas, stanica Orjent ekspresa, zadnja stanica na kojoj se zaustavljao voz iz Evrope. Svi koji su želeli da osete orjentalni duh Turske, a imali mogućnosti za to, vozili su se luksuznim vozom čije je putovanje počinjalo u Parizu a završavalo baš na ovoj stanici. Voz je počeo da saobraća 1883. godine.
Stanica je zadržala taj duh prošlosti i pravo je uživanje popiti kafu u restoranu Orjent ekspresa ili jesti neko tradicionalno jelo.


Takođe, ovde postoji i Šou ples derviša, pa ako imate želje da odgledate tako nešto, ovo je pravo mesto za to. Mi smo ga već gledali (možete pročitati ovde).

Do sledećeg putopisa,
Putoljub



You Might Also Like

0 коментара

Instagram