Put nas je iz Minhena vodio do bajkovitog dvorca. Umesto kočije, uskočile smo u jedan od ovih brzih vozova :-).
Uz jedno presedanje- iz voza u bus, lako se stigne do Nojsvanštajna-novi labudji dvorac (Neuchwainsteina). Našle smo se u podnožju brda, odakle se kreće put dvorca. Sem peške, do vrha se može stići i kočijama, u kojima su se uglavnom vozile bogate Ruskinje, odevene u najskuplje i najlepše bunde koja sam ikada videla.
I onda počinje priča:Bio jednom jedan kralj kolji je poželeo dvorac samo za sebe i za lepu muziku. I odluči on da svoje maštarije sprovede u delo. A zašto i ne bi, kad je bio kralj. I tako izgradi Neuchwainstein.
Kralj je živeo u 19.veku, ali opčinjen srednjovekovnim dvorcima, želeo je da napravi sličan. Ustvari, nije kralj bio jedini. U to vreme mnogi su se bavili obnovom i rekonstrukcijom srednjovekovnih zamaka, često praveći značajne promene da bi ih učinili što bajkovitijim. Bio je to pokret u Nemačkoj pod nazivom romantizam dvoraca.
I tako kralj izabra jednu bajkovitu dolinu nedaleko od grada Fusena, u podnožju Alpa, okruženu sa dva planinska jezera gde su nekad bila tri zamka. Jedan od njih kupio je i obnovio kraljev otac, Maximilian II Bavarski, a druga dva dvorca ostaše u ruinama.
Kralj pozva neimare i zatraži im ideje ali pošto je lično nadzirao svaki, pa i najmanji detalj i učestvovao u njihovom stvaranju, moglo bi se reći da je zamak njegovih ruku delo.
Oblik zamka je romanski sa elementima gotske ali i vizantijske arhitekture i svi ovi elementi izmiksani su na eklektičan način zajedno sa tehničkim dostignućima 19.veka /zamak ima i telefon/.
Uprkos svojoj veličini zamak je bio predvidjen samo za jednu osobu, dakle, ludog nam kralja. Posvećen Ričardu Vagneru, koji nije nikada ni kročio u njega, pošto je umro pre završetka radova, zamak je služio Ludvigu II samo 172 dana, pre nego je umro pri nerazjašnjenim okolnostima. E onda su zamak otvorili za posetioce i dnevno kroz njega prodje do 6000 ljudi a popularnost zamka je još više porasla kada je Diznijeva kompanija iskoristila zamak za nacrt dvorca Uspavane lepotice.
Šetajuci se zamkom, može se zaključiti da je kralj mnogo truda uložio u dizajn. Pošto je bio očaran labudovima (zamak je dobio ime po njima), trudio se da ih ima svud, od poda do plafona, čak su i česme bile u obliku labudjih vratova.
izvor Wikipedia /nazalost zabranjeno je slikanje u dvorcu/
Soba za koncerte
Da je zamak završen, imao bi oko 200 soba, uključujući i sobe za sluge. Nažalost, samo oko 15 soba u zamku je završeno.Najveća je soba sa prestolom, u kojoj presto nikad nije ni bio postavljen, a koja je izradjena u vizantijskom stilu i koja glorifikuje kanonizovane kraljeve i njihovu smrt.
Ludvigova soba dekorisana je scenama iz Vagnerove opera Tristan i Izolda, a kraljevski krevet u ovoj sobi je umetnost za sebe, uradjen kao duborez u vidu gotske katedrale.
Na povratku smo svratile u jedan od onih slatkih bavarskih restorana, da se utoplimo i osvežimo. Unutra možete poručiti raznovrsne bavarske specijalitete, a svi konobari su u tradicionalnim nošnjama.
I tako provedoh jedno bajkovito popodne u Bavarskoj, a i vama to toplo preporučujem.
Uz jedno presedanje- iz voza u bus, lako se stigne do Nojsvanštajna-novi labudji dvorac (Neuchwainsteina). Našle smo se u podnožju brda, odakle se kreće put dvorca. Sem peške, do vrha se može stići i kočijama, u kojima su se uglavnom vozile bogate Ruskinje, odevene u najskuplje i najlepše bunde koja sam ikada videla.
-Alpski predeli obavijeni snegom-
- Slatki restorani u bavarskom stilu -
- I naravno, bavarska hrana -
I onda počinje priča:Bio jednom jedan kralj kolji je poželeo dvorac samo za sebe i za lepu muziku. I odluči on da svoje maštarije sprovede u delo. A zašto i ne bi, kad je bio kralj. I tako izgradi Neuchwainstein.
-Restoran u zamku-
Kralj je živeo u 19.veku, ali opčinjen srednjovekovnim dvorcima, želeo je da napravi sličan. Ustvari, nije kralj bio jedini. U to vreme mnogi su se bavili obnovom i rekonstrukcijom srednjovekovnih zamaka, često praveći značajne promene da bi ih učinili što bajkovitijim. Bio je to pokret u Nemačkoj pod nazivom romantizam dvoraca.
I tako kralj izabra jednu bajkovitu dolinu nedaleko od grada Fusena, u podnožju Alpa, okruženu sa dva planinska jezera gde su nekad bila tri zamka. Jedan od njih kupio je i obnovio kraljev otac, Maximilian II Bavarski, a druga dva dvorca ostaše u ruinama.
Kralj pozva neimare i zatraži im ideje ali pošto je lično nadzirao svaki, pa i najmanji detalj i učestvovao u njihovom stvaranju, moglo bi se reći da je zamak njegovih ruku delo.
Oblik zamka je romanski sa elementima gotske ali i vizantijske arhitekture i svi ovi elementi izmiksani su na eklektičan način zajedno sa tehničkim dostignućima 19.veka /zamak ima i telefon/.
Uprkos svojoj veličini zamak je bio predvidjen samo za jednu osobu, dakle, ludog nam kralja. Posvećen Ričardu Vagneru, koji nije nikada ni kročio u njega, pošto je umro pre završetka radova, zamak je služio Ludvigu II samo 172 dana, pre nego je umro pri nerazjašnjenim okolnostima. E onda su zamak otvorili za posetioce i dnevno kroz njega prodje do 6000 ljudi a popularnost zamka je još više porasla kada je Diznijeva kompanija iskoristila zamak za nacrt dvorca Uspavane lepotice.
Šetajuci se zamkom, može se zaključiti da je kralj mnogo truda uložio u dizajn. Pošto je bio očaran labudovima (zamak je dobio ime po njima), trudio se da ih ima svud, od poda do plafona, čak su i česme bile u obliku labudjih vratova.
izvor Wikipedia /nazalost zabranjeno je slikanje u dvorcu/
Soba za koncerte
Da je zamak završen, imao bi oko 200 soba, uključujući i sobe za sluge. Nažalost, samo oko 15 soba u zamku je završeno.Najveća je soba sa prestolom, u kojoj presto nikad nije ni bio postavljen, a koja je izradjena u vizantijskom stilu i koja glorifikuje kanonizovane kraljeve i njihovu smrt.
Ludvigova soba dekorisana je scenama iz Vagnerove opera Tristan i Izolda, a kraljevski krevet u ovoj sobi je umetnost za sebe, uradjen kao duborez u vidu gotske katedrale.
Na povratku smo svratile u jedan od onih slatkih bavarskih restorana, da se utoplimo i osvežimo. Unutra možete poručiti raznovrsne bavarske specijalitete, a svi konobari su u tradicionalnim nošnjama.
I tako provedoh jedno bajkovito popodne u Bavarskoj, a i vama to toplo preporučujem.