Nacionalni park Kanjon reke Nere (Beušnice), nalazi se u Rumuniji, nedaleo od granice sa Banatom.
Reka Nera je duga 124 km i leva je pritoka Dunava. Od njenog ušća u Dunav počinje Đerdapska klisura. Malo je poznato da je kanjon reke Nere predeo izuzetne lepote. Pokušaću da vam ih kroz ovaj post pokažem.
Put je krenuo kroz pašnjake, uglavnom ravnom stazom prema rečnom toku. Prelepi predeli i toplo vreme omogućili su da uživamo u svakom koraku.
Posle pašnjaka ulazimo u šumu. Jesenje boje svuda nas prate.
Stigavši do rečnog toka pratimo reku Beu, i idemo ka jezercetu nestvarne boje. Ovo je vrelo Ochiul Beiului. Voda je modro plava, a u neposrednoj okolini nalaze si i bigrene kaskade reke Beu.
Još oko kilometar puta nas je delio od vodopada Beušnica, nažalost bez vode, ali to nije umanjilo njegovu lepotu.
Idući ka ušću reke Beu u Neru nailazi se na još jedan vodopad.
Odavde je usledio povratak prema ušću reke Beu u Neru, čiji tok se širi i ona postaje moćnja reka. Staza koja vodi pored reke, uklesana u liticu kanjona reke Nere, vodi kroz brojne tunele, prilagođene za prolazak pešaka. Na trenutak me je sve ovo podsetilo na Kapadokiju i podzemni grad Derenkuj (vidi ovde).
Završetak staze je u selu Saska Romana. Završnica u vidu prelaska preko zaista impozantnog visećeg mosta veoma je uzbudljiva. Most podseća na filmove iz serijala o Indijani Džonsu, a radi bezbednosti i sigurnosti samo je po troje ljudi smelo je da se istovremeno nadje na mostu.
Sam predeo ima još mnogo toga da ponudi, i nadam se da ću ga još koji put posetiti.
Reka Nera je duga 124 km i leva je pritoka Dunava. Od njenog ušća u Dunav počinje Đerdapska klisura. Malo je poznato da je kanjon reke Nere predeo izuzetne lepote. Pokušaću da vam ih kroz ovaj post pokažem.
Put je krenuo kroz pašnjake, uglavnom ravnom stazom prema rečnom toku. Prelepi predeli i toplo vreme omogućili su da uživamo u svakom koraku.
Posle pašnjaka ulazimo u šumu. Jesenje boje svuda nas prate.
Stigavši do rečnog toka pratimo reku Beu, i idemo ka jezercetu nestvarne boje. Ovo je vrelo Ochiul Beiului. Voda je modro plava, a u neposrednoj okolini nalaze si i bigrene kaskade reke Beu.
 |
| bigrene kaskade |
 |
| vrelo |
 |
| vodopad Beušica |
Odavde je usledio povratak prema ušću reke Beu u Neru, čiji tok se širi i ona postaje moćnja reka. Staza koja vodi pored reke, uklesana u liticu kanjona reke Nere, vodi kroz brojne tunele, prilagođene za prolazak pešaka. Na trenutak me je sve ovo podsetilo na Kapadokiju i podzemni grad Derenkuj (vidi ovde).
Završetak staze je u selu Saska Romana. Završnica u vidu prelaska preko zaista impozantnog visećeg mosta veoma je uzbudljiva. Most podseća na filmove iz serijala o Indijani Džonsu, a radi bezbednosti i sigurnosti samo je po troje ljudi smelo je da se istovremeno nadje na mostu.
Sam predeo ima još mnogo toga da ponudi, i nadam se da ću ga još koji put posetiti.
