фебруар 2015

Djurdjevi Stupovi

nadjite me na fejsu: Putoljub

Manastir o kojem smo često slušali u poslednje vreme. Srednjovekovni spomenik za koga su se mnogi ljudi dobre volje borili da ga spasu od propadanja, sakupljajući sredstva, zahvaljujući akciji pod nazivom "Podignimo Stupove - Obnovimo Sebe".

Zadužbina velikog Stefana Nemanje koju je podigao u znak zahvalnosti sv. Djordju. Njemu se naš veliki Župan molio dok je bio zatočen u pećini zbog borbe za presto, od strane svoje braće. Pećina je gledala prema brdu na kom je kasnije, u XII veku, podigao manastir. Gradjevina dominira sa pošumljenog uzvišenja iznad Novog Pazara. Vizuelno, okružena šumom, kao da se nalazila u sredistu svete srpske zemlje.

Obilazeći kompleks, pogled mi je lutao po zelenim poljima oko manastira. Tu negde, bila je i Deževska dolina, u kojoj je bio smešten dvor Stefana Nemanje. Šteta što je dvor bio od drveta i zemlje, te ništa od njega nije sačuvano. Svedoci tog davnog vremena jedino su crkve i manastiri, gradjeni u kamenu.

Manastirski kompleks obuhvata Crkvu Svetog Đorđa, istorijsku trpezu Svetog Simeona, konake, vodeno spremište i zidine oko dva ulazna zvonika /staroslovenski "stupovi"/. Upravo ove dve kule-zvonici su obeležile sam manastir i dale mu specificnost u izgledu. Zapravo, spoj vizantijskog i romansko-zapadnog stila gradnje iznedriće novi, Raški stil, u kom će mnoge naše crkve kasnije biti podignute.

Kralj Dragutin, drugi ktitor manastira Đurđevi Stupovi je bio poslednji vladar dinastije Nemanjića koji je imao svoj dvor u Rasu. Tokom njegove vladavine otvoren je novi ulaz na južnoj strani odbrambenih zidina i izgrađena je kula.

Manastir je jedinstven u Srbiji, jer je njegov živopis bio naručen od vladara Stefana Nemanje i nijedna druga srpska srednjovekovna svetinja ne čuva fresko slikarstvo po svetiteljevom nalogu.

Kroz istoriju više puta rušen i obnavljan. Deo gradje raznošen je za gradnju tvrdjave u Rasu, a korišćen je i kao vojno uporište, a najteže je stradao u Prvom svetskom ratu, kada je potpuno sravnjen sa zemljom.

No коментара

, by putoljub

Srbija

Koznik-grad vitezova

nadjite me na fejsu: Putoljub

izvor fotografije-sa neta

Prolazeći Kopaonikom prema Raški, još od malena čeznem da obidjem grad koji tako ponosno stoji na jednom uzvišenju. Ne treba ni da vam opisujem koliko se u meni razbuktala ona detinja mašta kako iz blizine izgleda ovaj grad.
Prilika da ga posetim ukazala mi se mnogo kasnije, kada mi se već formirala strast za obilaskom naših starih utvrdjenja.
Iskreno, stepen očuvanosto Koznika nije ni blizu onoga što sam ja očekivala, ali su u poslednjih par godina dosta uložili u njega i njegovu promociju. Čak se u Noći muzeja ovde odvija jedna specifična manifestacija, kada se svi posetioci vrate u srednjovekovni život, obuku odore seljaka i velmoža, i kada Koznik oživi.

-ovako izgleda u Noci muzeja-

U 14. veku, kada Turci prodiru na Balkan, javljaju se mnoge fortifikacije, radi zaštite tadašnjeg srednjovekovnog feuda. Medju njima je i Koznik, grad koji se nalazi na oko 8 km zapadno od Aleksandrovca i 10 km severozapadno od Brusa, na padini planine Željin, na desnoj obali reke Rasine.
Lazar Hrebeljanović je često boravio u ovom gradu, a kada je Koznik pripao njegovom sinu, on je Koznik dodelio Oblačić Radu (poznatom iz narodnih pesama).
U vreme despota Djuraća Brankovića, i njegove žene Jerine, dosta se radilo na obnovi i širenju grada. O tome koliko je muke uloženo da se dopremi gradja i izgradi grad, i o kuluku koji je bio nametnut, govori i drugo ime ovog utvrdjenja, grad proklete Jerine. (O Jerini, i njenoj zasluzi za obnovu Srbije pisaću u nekom od sledećih postova). Legenda kaže da su i životinje bile angažovane na izvlačenju materjala na strminu gde je grad gradjen, naročiti koze, pa je tako i sam grad dobio ime-Koznik.
U samom gradu, bila je veoma bogato oslikana crkva, četiri bunara sa pijaćom vodom, a ispod grada bilo je formirano podgradje.

Nas je sačekala magla, nadam se da ćete vi imati vise sreće! Dan je bio kišovit, te nam se lepota ovog kraja sakrila ispod gustog plašta. Ipak, naziralo se da ovaj kraj ima i te kako šta da ponudi.

Ovde je i odlično mesto za izlete u prirodi. Ako baš niste ljubitelj obedovanja na travi, u podnožju je odličan etno restoran-Skačak, gde se možete opustiti posle penjanja do starog grad.

No коментара

, by putoljub

Srbija

Smilovska jezera

No коментара

, by putoljub

Nemačka

Bautzen

KORISNE INFORMACIJE
Lokacija: istočna Saksonija, Nemačka
Broj stanovnika: oko 40.798,00
Za koga: Za one koji vole da istražuju manje popularne turističke destinacije

Višednevni izlet: zemlja Lužičkih Srba

Bautzen je nezvanično glavni grad Gornje Luzijane i važan centar Lužičkih Srba.
Kad smo krenuli na ovo putovanje, pokušavala sam da se prisetim ko su bili Lužički Srbi? To nisu naši preci, mi samo imamo zajedničkog prapretka. I oni su Sloveni, ali Zapadni, i prilikom seobe su se odselili u prostor između Labe i kapija Berlina, između Budišina i Kočebuza. Ovo je nakad bilo močvarno i pusto zemljište, nepristupačno i teško za život, ali su vrednim radom uspeli da ga pripitome. Napravili su lepe gradove, bar sudeći prema Budišinu ili Bautzenu, što ćete videti u narednim slikama.

Sva zaostavština Lužičkih Srba sačuvana je u muzeju koji je njima posvećen. Kustos muzeja priča srpski jezik, tako da su svi nesmeteno mogli da prate priču o životu i radu Lužičkih Srba.

Naročito interesantna mi je bila ova nošnja, gde lutka preko lica ima isheklani veo. Prvo sam mislila da su u pitanju mlade, ali nam je kustos objasnio da je to maskota, mlada devojka koja se ovako oblači u vreme Uskrsa, noseći bojena jaja.

Lužičkosrpsko stanovništvo je izmešano ca nemačkim življem.
U početku su imali svoje, staroslovenske bogove, Peruna, Gromovnicu, Živu i Svaroga. Vremenom misionari su počeli da im nameću katoličanstvo, često i na veoma grub način.
Bez obzira na viševekovnu germanizaciju Lužički Srbi su u duhovnoj i materijalnoj kulturi sačuvali brojne slovenske elemente. Zanimljive su trodelne kuće, ušorena i raštrkana sela, ženska narodna nošnja, što se sve bitno razlikuje od susednog i ѕa njima pomešanog nemačkog stanovništva. Razlikuje se u po nečemu od nemačkog i svadbeni ceremonijal. Narodno usmeno stvaralaštvo bogato je izrekama, poslovicama, pesmama i pričama. Očuvani su i stari muzički instrumenti.

U njihovoj bogatoj tradiciji nalazi se i umetnost oslikavanja jaja.

Grad ima veoma dobro očuvane stare zidine, i veliki broj crkava i kula. Leži na reci Spi. Njegove uličice su čiste, načičkane starim obojenim zgradama, i odišu nekim posebnim mirom.