Kaliningrad je deo Rusije, otrgnut od ostatka zemlje-enklava. S obzirom da je važna rečna i morska luka i ima izvarendan položaj na Baltičkom moru, Rusi su zadržali ovu teritoriju, i dobro je naoružali. Bliži je položajem Berlinu i Pragu, nego Moskvi i Sant Peterburgu, a okružen je zemljama članicama Nato-a. Zato ovaj grad smatraju i ruskim trojanskim konjem.
Ušetasmo u grad pomalo skeptični. Rusi su na granici bili prilično rigorozni. Prošli smo četiri kontrolna punkta ne bi li ušli u zemlju.
Sam prilaz gradu nije obećavao, ali kada smo ušli u grad preplavio nas je drugačiji osećaj.
Ovaj deo Rusije formiran je na teritoriji koju je nekad zahvatala Istočna Prusija i izlazi na Baltičko more. Grad ima odluke lučke arhitekture, sačuvano je i dosta zgrada iz perioda vladavine Prusije, ali i države Tevtonskog viteškog reda.
Naravno, ima i savremenih zgrada, ali to ne čini dušu jednog grada.
1. Kraljevska vrata-deo nekadašnjih zidina oko Keninsburga (pruski grad koji su Rusi osvojili i nazvali Kalininigrad). U nekoj vrsti prstena oko grada postoji još ovakvih kapija sa sličnim arhitekturom. Na ovoj, kraljevskoj, smeštene su skulpture kraljeva značajnih za prusku vladavinu.
Sa dvorcem je zauvek nestala i Ćilibarna soba-osmo svetsko čudo. Ne znam da li ste ikada čuli za nju, tek ona je nastala ujedinjenim snagama nemačkih i ruskih zanatlija. Bila je ukrašena sa oko šest tona ćilibara i dodatnim dragim kamenjem i prvobitno je stajala u dvorcu Keninsberg, a potom ju je pruski vladar darovao Petru Velikom. Za vreme II svetskog rata Nemci su je vratili u Keninsberg, a odatle joj se gubi svaki trag. Lovci na blaga i danas tragaju za njom.
2. Katedrala je centralno mesto grada. Okružena velikim parkom i Parkom skulptura meta je okupljanja kako lokalaca tako i turista. Do nje se dolazi preko mosta načičkanog katancima sa imenima zaljubljenih (da im ljubav traje večno).
U neposrednoj blizini je i grob Imanuela Kanta, jednog od najvećih svetskih filozofa.
 |
| Park skulptura |
3. Šetalište uz reku sa ostatkom svetionika-pretpostavljam da po arhitekturi znate da su i ove zgrade iz pruskog perioda. Ako imate vremena, sa svetionika je moguće osmotriti grad, ali se ulaz plaća, a rubalja nažalost nismo imali (sve se plaća u rubljama, pa ako želiti da kupujete bili šta, prvo nađite menjačnicu).
4. Crkva Hrista Spasitelja u samom centru grada. Njena izgradnja počela je 1995. godine. Spada u najveći pravoslavni hram na ovoj teritoriji. Završena je 2006. godine.
5. Spomenici-naravno , kao i svuda u Rusiji i ovde ima mnogo svedočanstava o vremenu postojanja SSSR-a. Na slici iznad vidi se stub sa velikom petokrakom na vrhu.
Grad je dobio naziv po jednom od istaknutih čelnika SSSR-a, čija bista i danas stoji u gradu, a i Lenjinova bista je ovde, takođe.
Oduševile su nas lepo negovane gradske površine, pune zelenila i prelepog cveća.
Iako je posle raspada SSSR-a Kaliningrad bio jedan od najdepresivnijih gradova Rusije, otrgnut od ostatka zemlje, grad u kome je cvetao kriminal, trgovina narkoticima i crna ekonomija, a broj obolelih od side dostigao je kritične razmere, danas ovde više nije tako. Rusija je u grad uvela slobodnu zonu trgovine, a stanovnici Kaliningrada mogu slobodno u Poljsku i Litvaniju.
Grad je prijatan i deluje prilično pitomo, a ima šta da ponudi svakom turisti koji zakuca na njegova vrata.
Do sledećeg putopisa sa Pribaltika,
Pozdravlja vas Putoljub.
