Mene je mesto podsetilo na našu, Djavolju Varoš o kojoj sam već u više navrata pisala ( pročitajte tekstove o njoj ovde i ovde) . Sastavljeno od neobičnih stena, načičkanih jedna do druge, takođe podseća na okamenjene svatove. Mi smo imali priliku da na ovom mestu vidimo i prave, ( doduše samo za potrebe svetkovine, ali o tome u nastavku teksta (usput to nisu ovi na slici dole, mnogo su mlađi))
 |
| dva velika kamena u centru predstavljaju mladu i mladoženju |
Pre ulaska u kameno selo dočekali su nas Šopi,obučeni u tradicionalu nošnju, da sa nama podele običaj šopske svadbe.
Kao i za pravu svadbu, ulazimo u rezverat okićeni grančicom šimšira. Svi su oko nas obučeni u narodne nošnje. Dvoje mladih određeni su da budu mlada i mladoženja. Svi zajedno dočekuju goste. A oni pristižu sa različitih strana.
Kao i za pravu svadbu, ulazimo u rezverat okićeni grančicom šimšira. Svi su oko nas obučeni u narodne nošnje. Dvoje mladih određeni su da budu mlada i mladoženja. Svi zajedno dočekuju goste. A oni pristižu sa različitih strana.
Prvo počinje zdravica, pa muzika. Mladoženju kite parama. Na svadbu ulaze i dva konjanika bez kojih nema ni jedne šopske svadbe. Muzika se vije nad stenama. Posmatrači okolo, načičkani kud koji. Neko posmatra običaje, a neko, kao ja, stene.
Prva, poznatija i popularnija, kaže da mladić nije mogao da se odluči koju od dve devojke treba da oženi.Zato je isplanirao da se oženi sa obe, samo u različito vreme, ali istog dana.Neplanirano, na prvo venčanje dođe druga devojka, iz znatiželje da vidi ko se to udaje istog dana kad i ona. Kad je videla svog budućeg muža kako se ženi drugom, proklela ih je, te se oni pretvoriše u stene.
 |
| veliki kamen koji je nazvan kum |
Po drugoj legendi, postojala je nekad šuma u ovom području, ali tokom bitke ona je izgorela. Onda je područje preraslo u pustaru. Temperatura je bila veoma niska kada je armija vojnika prešla preko zemlje, te su se vojnici pretvorili u kamenje (zaledili su se).
Mladi i stari igraju, da kakva bi svadba u Makedoniji bila bez ora.
Trudimo se da nađemo mesto za sovrom, dok nas muzika ne ponese da se veselimo....
