Putoljub

Smederevo je jedini grad u Srbiji koji je podignut sa namerom da bude prestonica. Despot Đurać Branković zaista se pobrinuo za gradioznost, podižući moćnu prestonicu po ugledu na vizantijske. S obzirom da je bio jedan od najobrazovanijih evropskih vladara, u gradu se nalazila bogata biblioteka, na despotovom dvoru napisane su 24 knjige,pisana je duhovna muzika, izvođene predstave. 

Smederevu smo posvetili jedan dan obilaska. Ono što bih izdvojila za vas, a što je vredno obilaska, pobrojala sam dole.

Šta videti:

1.Tvrđava

Tvrđava je znamenitost oko koje se razvija priča vezana za Smederevo. Jako moćno utvrđenje koje zauzima veliku površinu. Mogu samo da zamislim koliko je ljudstva i snage bilo potrebno da se izgradi ovakva moćna tvorevina na ušću  reke Jezave u Dunav.

Da bi je sagradio,Đurađ je morao da ima dozvolu sultana koju je skupo platio. Prema nekim izvorima, obećao je da da ćerku Maru u harem.

ulaz u Mali grad

Građena je tolikom brzinom da su njeni graditelji umirali od iznemoglosti.Njima je bilo nametnuto gradozidanije, a podanici su morali da daju namet i u jajima (za vezivni materjal) , pa je u okolini zavladala glad.Nije ni čudo što su Đurđevu ženu nazvali prokletom, neko je morao da bude kriv za toliki kuluk (Prokleta Jerina). 

vodeni rov oko Malog grada

                                                          

Bila je druga žena despota Đurđa Smederevca , Grkinja-Irina Kantakuzin, tudjinka, pa samim tim i daleka srpskom narodu. Nije retkost u srpskoj,a ni u drugim svetskim istorijama, da se za sve poraze i stradanja okrivi jedna žena! Govorilo se da je izgradnja grada samo njen hir, da noću u postelji proždire mlade momke a zorom im odseca glave,da je u tvrđavi zakopala silna blaga i da pod njenim nogama sagori trava na mestu gde je stala. Istina ili ne tek ovoliki grad sagrađen je jako brzo. Kada se nađete međ zidinama i sami ćete se zapitati kako su imali sredstva za ovako nešto.

I Grci i Dubrovčani trgovali su sa Smederevom. Ovde se mogla naći najfinija roba, poput one na evropskim dvorovima. Za bogatstvo despota Djurdja nadaleko se čulo. Kažu da je deo blaga ostavio na čuvanje Dubrovčanima i po Evropi i da bi danas sa tim blagom (kada bi joj se vratilo), Srbija mogla da otplati sve svoje dugove.

Grad je imao trougaonu osnovu i sastojao se od Malog i Velikog grada.

maketa Smederevske tvrđave

Mali grad je u stvari bio vladarski dvor i vojno utvrđenje ojačano snažnim odbrambenim zidovima. Dvor ili „polata“ imao je prostranu dvoranu za audijencije gde su se potpisivali ugovori i povelje.Upravo je ta dvorana imala prozore zastakljen crvenim murano staklom i gledala je na Dunav.Njih je Đurađ naručio specijalno iz Venecije.

Despot je u Smederevu ustanovio sedište posebne vlasti i kovnicu novca. 

Istorija na ovim mestu još uvek živi – grobnica plemkinje sa srednjovekovnim nakitom iskopana je 2012. godine. Taj nakit možete videti u muzeju grada Smedereva.

Đurađ Branković i njegova porodica

2.Karađorđev dud

Drugo mesto za obilazak koje bih vam preporučila je Karađorđev dud, gde su Turci predali ključeve grada našem voždu 1805. i tako simbolički proglasili Smederevo za prestonicu po drugi put. Možda će vam ovo, već skoro suvo stablo predstavljati iznenađenje kad ga vidite,ali izračunajte koliko samo ono ima godina.⠀

Karađorđev dud

3.Muzej Smedereva

Muzej Smedereva je zavičajnog tipa. Posetom ovom muzeju zaokružujute svoje znanje o istoriji grada.⠀Ulaznica košta 130din, a o radnom vremenu se možete obavestiti na sajtu TO Smederevo.

zaostavština Milana Jovanovića Stojimirovića

Najviše utiska na mene su ostavile maketa Smederevske tvrđave, jer upravo tako možete videti koliko je velika zapravo, potom naušnice nađene u tvrđavi koje bi i sada bile posebne i skupocene, skulptura proklete Jerine, monoksili u lapidarijumu muzeja.

Imali smo sreće da prisustvujemo još jednoj, dodatnoj izložbi, zaostavštini Milana Jovanovića Stojimirovića, i upravo na slici gore možete videti neke od predmeta iz te zbirke.

4.Glavni gradski trg i Crkva sv-Đorđa

Crkva Sv.Đorđa i glavni trg su lepši leti. Pored hladnoće koja nas je dočekala,nije vaš bilo prijatno šetati. Čak je i šetališna ulica Kralja Petra bila pusta.Blizu je i Vinski grad, ali nažalost zbog cele situacije, nije se moglo kupiti vino.

Crkva sv.Đorđa

5.Vinski grad

Vinski grad zamišljen je kao prodavnica u buradima u centralnoj gradskoj zoni. Verovato je pre epidemije dobro radio, sada ni jedno bure-trafika nije bilo otvoreno.

Vinski grad

6. Dunav

Dunav je žila kucavica Smedereva. On se ne može preskočiti.Na samom kraju šetališne zone,kada se spustite niz ulicu Kralja Petra, eto Dunava. Kada je lepo vreme, uverena sam da je divno uživati na njegovim obalama.⠀

pored Dunava

7. Vila Zlatni Breg

Poznatija je kao letnjikovac dinastije Obrenović,a nalazi se na 4 kilometara od centra Smedereva, u naselju Plavinac.

vila Zlatni Breg-Smederevo

Godine 1829.godine, knez Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović, kupio je ovde imanje sa vinogradom od izvesnog Turčina Muhameda.U početku tu je sagrađen skroman objekat, ali je u vreme  kralja Milana i kraljice Natalije sazidana vila, uređena po željama kraljice. 

U letnjikovcu je kraljevski par priređivao zabave i okupljao poznate umetnike i književnike. Dolazili su Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić i drugi. Po razvodu kraljevskog para, vila je pripala Nataliji nakon čega je ona angažovala čuvenog dvorskog arhitektu, Jovana Ilkića i načinila pojedine izmene u izgledu vile (Ilkić je, inače, autor zdanja Narodne skupštinu u Beogradu, kao i hotela „Moskva“ i Oficirskog doma - SKC-a). 

Za vreme vladavine kraljice Drage i kralja Aleksandra, vila je bila njihovo utočište gde su nesmetano uživali u svojoj ljubavi, osporavanoj od svih. Po njihovom ubistvu, Natalija je vilu poklonila jednom od oficira kraljevske garde, te možda zato  nije ruinirana, kao sve ostale građevine iz vremena Obrenovića.

Malo je sačuvano originalnih predmeta. Mnoge dragocenosti rasute su po celom svetu. 

Oko vile se nalazi uređeni dvorski park sa jednim od najlepših pogleda na Dunav i Panonsku niziju.

Vilu možete posetiti od aprila do oktobra u okviru organizovanih poseta.

Treba još napomenuti da je su Branislav Nušić i Sremac jedan deo svog života proveli u ovom gradu. Smederevo je takav utisak na Nušića ostavilo da je zapravo kroz neka njegova dela protkana priča o Smederevu i Smederevljanima. A kuća u kojoj je živela njegova porodica i dalje se koristi. Sada je u njoj pekara.

Smeštaj smo imali u Etno apartmanima Dunav  Smederevo, i jako je dobar, a domaćini su veoma ljubazni.

A ako imate više vremena možete otići do neke vinarije ili probati sir u vinu (vidi ovde).

Pa ako se odlučite da u ovom lepom gradu na Dunavu provedete vikend, nadam se da sam vam pomogla.

Ovoga puta naša odrednica bila je Valjevo. I ne samo Valjevo, nego okolina, i puno znamenitosti koje se ovde mogu videti.

Valjevo je ljubak gradić pored reke Kolubare. 

Uvek mi je zanimljivo da otkrivam kako su naša naselja dobila ime. Šta mislite, kako je nastalo ime Valjevo?

Ime VALJEVO se izvodi iz starog slovenskog ličnog imena Valj, i  kao prisvojni pridev označavao je vlasništvo feudalnog poseda. 

Ipak ovo nije jedina tvrdnja. Postoje i tri legende o nastanku imena grada.Po jednoj,  budući stanovnici grada su se sa obližnjih brda svaljali u kotlinu i osnovali grad. Po drugoj, grad Valjevo je dobio ime po valjanoj-plodnoj zemlji i valjanim-poštenim ljudima. Po trećoj legendi dobilo je ime po valjaricama, za izradu sukna, koje su nekada u velikom broju postojale duž Kolubare.

Šta je na mene ostavilo najveći utisak? Definitivno Tešnjar, s obzirom da volim te stare građevine usnule u vremenu. Mada, nisam sigurna da u drugo doba godine, ne bih možda odabrala prirodu Valjeva i sve što ona nudi. U svakom slučaju, uverena sam da šta god odaberete da obiđete od dole pobrojanih znamenitosti, nećete se pokajati, pošto je sve u Valjevu VALJANO.

1. Muzej Valjeva 

Nekako nam je ovo postala nezaobilazna tačka obilaska u svakom gradu. Pogotovo ovaj muzej nismo želeli da preskočimo, s obzirom da je jedan od lepših muzeja u Srbiji.

Prolazili smo kroz vremenske kapije, otkrivajući prošlost ovog kraja. 
Postoji čitava ulica starih zanata, ali i rekonstrukcija valjevske bolnice iz vremena Prvog svetskog rata,  sa buradima za dezinfekciju odeće protiv tifusnih vaši. Ova burad nazvana su srpskim izumom i bila su najznačajniji alat u borbi protiv pegavca.Nije ih napravio Srbin, već Englez, ali za potrebe naših vonika, i kasnije su korišćena i u vreme Drugog svetskog rata kao partizanska burad. Improvizovana su na licu mesta, od raspoloživog materijala. 

Na ognjištu ispod kazana, založila bi se vatra, voda u kazanu bi ključala, a para išla nagore, kroz rupe u buretu iznad kazana. U buretu je bila okačena odeća iz koje je valjalo istrebiti vaške. Bure bi se odozgo dobro zatvorilo, pritisnulo nekim kamenom, a ceo postupak trajao je oko 40 minuta.

U muzeju je smešten i kabinet Živojina Mišića,vojskovođe koji je rođen u Struganiku, kraj Valjeva a životno bio vezan za ovaj kraj događajima u Kolubarskoj bici. 

Još mnogo zanimljivih stvari čeka na vas da ih ovde otkrijete.

kabinet Živojina Mišića

trpezarija bogate trgovačke porodice iz Valjeva

srpsko bure

2. Muselimov konak

Ulaznica se može kupiti i  za jedan i za drugi objekt i košta 260 dinara.

Muselimov konak je najstarija zgrada u Valjevu i pripadala Turčinu Muselimu, a podignuta je u 18.veku. U prizemlju su bile stambene prostorije, u podrumu zatvor. U njemu su početkom 1804.godine bili zatvoreni valjevski knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin, odakle su 4.februara izvedeni na gubilište na obali reke Kolubare. Ovaj događaj poznat je kao Seča knezova i u njemu su pogubljeni mnogi viđeniji Srbi, kako bi se sprečio ustanak protiv Dahija. 

Njihove glave pobijene su na kolac u znak opomene. Ipak, ustanak je i pored toga podignut, i zapravo sva ta dašavanja zajedno sa zulumima Dahija dovela su do Prvog srpskog ustanka.

U konaku se danas nalazi stalna muzejska postavka posvećena Prvom i Drugom srpskom ustanku u valjevskom kraju, a u podrumu je replika zatvora sa Ilijom i Aleksom u lancima.

Ja volim istoriju, pa ovakve zgrade jednostavno ne zaobilazim. Tako povezujem datume, ličnosti i različite krajeve naše zemlje. 

3. Šetališna zona

Nedaleko odatle, nalazi se šetališna zona sa dve glavne ulice, i trg na kojem ponosno stoji skulptura Živojina Mišića.

Knez Miloševa ulica, danas glavni trgovački deo grada, nastala je u  19-tom veku  sa leve strane reke Kolubare,naredbom kneza Miloša Obrenovića. On je želeo da se napravi četvrt u gradu po ugledu na evropska naselja. Tešnjar ima orjentalan duh, i bio je stešnjen, nije se mogao širiti. Upravo zbog toga, on je i očuvan u originalu, nije se mnogo menjao tokom vremena.

4. Tešnjar

Zašto je ulica nazvana Tešnjar? Zato što je stešnjena između Kolubare i okolnih brda.

Tešnjar-ulaz u jednu od kafana

Nekada su ovde postojali turski dućani, ali i džamije (negde oko 15-ak). Kasnije,odlaskom Turaka, Srbi su preuzeli dućane i razvili svoje zanate. Joakim Vujić kaže da je ovde postojalo oko 100 zanatskih radnji, a kasnije je otvoreno još 86. Možete li da zamislite kako je to bila jako razvijena oblast u periodu 18-og i 19-og veka?

Ulica je popločana kaldrmom, a kuće su zaspale u vremenu. Sve je slično kao pre tri veka. Zato se Tešnjar često koristi za snimanje filmova koji su smešteni u prošlim vekovima, poput Šešira profesora Vujića, Ivkove slave,Montevidea i sličnih filmova.

Lako mogu da zamisim graju na ulicama,zvukove koji dolaze iz obližnjih radnji, rastrčale šegrte, mirise iz pekara.....Ujutru se ovde prodavao salep (pogledaj ovde), tokom dana alva i boza, a uveče-nećete verovati-kiselo mleko!

Kada padne mrak ulica je  bila šetalište, gde su se dešavale prve ljubavi i prva begenisanja :). 

Kaldrma je rekonstruisana, ali nažalost voda i kanalizacija nije sprovedena, tako da ove kuće i radnje koje postoje u Tešnjaru, moraju da se snalaze. U kućama se i dalje živi, i kažu da su Tešnjarci velike lokal patriote.

5.Trg pesništva

Na trgu pesništva skulptura naše pesnikinje Desanke Maksimović. Podignuta je još dok je Desanka bila živa, i mada se pobunila, uspeli su da je ubede da skulptura nije posvećena direktno njoj, već da je namenjena slavljenju pesništva.

Sama skulptura predstavlja najavu onoga što ćete doževite posetite li Brankovinu. Pesnikinjin duh tamo još uvek provejava.

Za zemlju,

za slovo ljubve,

poeziju ljubavnu njenu,

za madrigale vodenog cveta,

za svadbenu pesmu belog granja,

za julskog neba zbirke soneta,

za pesnika koji voli i sanja,

za kosa, za slavuja,

za njega, za svakoga

koji je pao nemilosti –

pomilovanja!

(odlomak iz pesme Za pesnikinju,zemlju starinsku-D.Maksimović)

6. Moderna galerija

Moderna galerija je smeštana u centru grada blizu TO Valjevo, sa lepim izložbenim prostorom i stalnom postavkom slika Ljube Popovića. Za one koji vole umetnost, pravo je uživanje. 

Videćete slike iz ranijeg i kasnijeg umetnikovog stvaralašva, kada je boravio u Parizu, sa življim koloritom i naglašenijom tematikom, kao i slikarevu radnu sobu i biblioteku.

Ulaz u galeriju se ne naplaćuje, a moći ćete da čuejte priču o životu i stvaralaštvu samog slikara.

7.Kula Nenadovića

Kula nije u blizini centra, imate jedno dvadesetak minuta pešačenja do nje. Možete je obići i kada pođete put Brankovine.

Nju je  1813.godine podigao vojvoda Jakov Nenadović a služila je za vojne potrebe. Iste godine osvojili su je Turci koji su je koristili kao zatvor. 

Kada ju je osvojio (1815.god) vojvoda Sima Nenadović,sin Alekse Nenadovića (istog onog kneza koji je pogubljen u Seči knezova), je, videvši kako su u njoj Srbi mučeni, naredio da se zapali.

Posle oslobođenja Valjeva, kula je obnovljena 1836.godine,po nalogu kneza Miloša Obrenovića. Danas je ovo kulturno-istorijski spomenik pod zaštitom države sa stalnom muzejskom postavkom, i jedan od simbola grada Valjeva.

U zimskim mesecima kula ne radi, nismo je mogli posetiti.

8.Stara crkva

Crkva je posvećena Pokrovu svete Bogorodice, i mada u Valjevu postoji nova crkva, ova stara ima posebnu lepotu. Njenu izgradnju naredio je knez Miloš Obrenović.

Unutrašnjost u plavim nijansama, impresionira posetioce.

8. Spomenik borcima Revolucije

Mnogo je spomenika ostalih iz vremena komunizma koje smo zaboravili i koje ne smatramo vrednim. Ovaj je poseban, jako upečatljiv i izaziva emocije kada mu se približite. 

Sećam se slike Stevana Filipovića iz udžbenika istorije, kada ga vode na vešanje, kako prkosno drži skupljene pesnice držeći revolucionarni govor kao prkos neprijatelju.

Ta slika upravo je prenešena u ovaj betonski kolos. Stisnutih pesnica stoji iznad Valjeva,na brdu Vidrak,podsećajući na neka minula vremena i propale ideale.

9.Vidikovac Markova stolica

Kada ste već na brdu Vidrak, odakle možete nastaviti put Brankovine, posetite i vidikovac Markovu stolicu. Kažu da je taj brkati junak seo ovde da bi potopio noge u Kolubari, te napravio zaravan na brdu.

Kada je lepo vreme, pored vidikovca je restoran,pa se možete osvežiti i napraviti predah u istraživanju ovog prelepog grada.

Mi smo nastavili dalje, otkrivajući lokalitete u okolini.

Do sledećeg putopisa,

Pozdravlja vas Putoljub