Dok smo čekali da nas sa jedne strane jezera Komo prebace na drugu, uživali smo u malom mestašcetu sa slatkim šarenim ili kamenim kućama, gde je sve podredjeno turistima.


Trajektom dodjosmo do Beladja. Malo mestašce, veselih boja, koje se kupaju u plavetnilu jezera, privlači pogled još iz daljine, kad ga ugledaš sa vode. Oko pola sata je potrebno da se stigne do njega.




Ovo mesto još nazivaju i italijanski Beverli Hils. Svaka vila odiše posebnim arhitektonskim stilom.

Stari grad je zaista fantastičan jer je očuvao miris i ukus stare Italije. Strmim stepenicama se probijate do načičkanih radnjica i restorana, između kuća sa žutim, narandžastim i bordo fasadama, prepunim puzavica.
Šteta što je bio praznični dan i slabo šta je radilo. Naravno, našli smo jednu poslastičaru da probamo čuveni gelato.







Posle obilaska grada spustili smo se do obale jezera. Divna pošljunčana staza, obrasla zelenilom void do jedne od najpoznatijih vila u Beladju, sa ogromnim parkom. Nažalost vila je u fazi restauracije, te nam se nije pokazala u najboljem svetlu.