Drugi dan naše lombardijske ture bio je jednako zadivljujući kao i prvi.
Komo nas je dočekao obasjan suncem. Plavetnilo mora i neba spojeno u jedno, istačkano beličastim mrljama čamaca, tu i tamo razbacanih po jezeru.
U gradiću Komo, na obali jezera podignut je  Voltin hram, muzej posvećen jednom od najslavnijih stanovnika ovog mesta Alesandru Volti, slavnom fizičaru po kojem je i oznaka za merenje jačine električne struje dobila ime.



Jezero Komo je treće po veličini u Italiji, posle jezera Garda i Verbano. Nalazi se na samom severu zemlje, na granici sa Švajcarskom. Ima veoma neobičan oblik - slova Y obrnutog naopako. Na vrhu zapadnog kraka nalazi se gradić Komo.
Naravno, kao i sva ostala mesta koja smo posetili na ovoj turi, i ovo naselje imalo je neki tipično primorski šmek.
Oblast oko jezera je naseljavana još u vreme Rimljana, kada su patriciji ovde podizali svoje letnjikovce. Još tada, Komo je bio rezervisan za najbogatije.
 
 




Ovo što vidite ispod okićene jelkice nije cveće, već plave sijalice, kao deo novogodišnje dekoracije.
Novogodišnjih tezgi sa raznovrsnom robom bilo je i ovde. Najviše pažnje privukli su mi sirevi, koji na oko, priznaćete ne deluju primamljivo. Ipak, ova regija je jedna od najpoznatijih po proizvodnji sireva.



Stare gradske kuće, i dalje su lepe, iako sa oronulim fasadama.



















I za kraj, vraćajući se do autobusa, uhvatih nemirnu vodu jezera, kako se igra sa prolaznicima.