Kremona
1/22/2015
Postoji li čovek koji ne uživa u zvuku violine?
Violina izaziva u čoveku nešto što ni jedan drugi instrument ne može, nešto izuzetno, čarobno i dirljivo. To su Bahova matematička čuda, jecaj ciganske melodije, Betovenovo dostojanstvo, puno bola u Koncertu u C-duru. To je Isak Štern koji svira uspavanku. To je nešto najbliže ljudskom glasu. Nijedan instrument nije obavijen tolikim slojevima mita i nauke. Gradjenje violine rukama jednog čoveka, od početka do kraja, takodje je jednako čudu.
-odlomak iz knjige Graditelj i violina. Džona Markezea
o samoj knjizi pročitajte ovde
Pisac knjige počeo je da prati graditelja violine, Sema Zigmundoviča u njegovom podvigu građenja violine-po njegovim rečima,akustički najsavršenijeg instrumenta. I naravno, krenuli su u Kremonu, tragom najpoznatijih stvaraoca violine.
Kada sam knjigu pročitala pre dve godine, ni sanjala nisam da ću se i ja naći u Kremoni, gradu koji su proslavili lutaristi iz porodica Gvarneri, Stradivari i Amati.
Danas je ovo grad muzike. Na svakom koraku postoji nešto što vas podseća na violinu: nazivi ulica, trgova, muzeji, koncertna hala, čak si i kolači u obliku violine.
Antonio Stradivari napravio je preko 1100 violina, i danas su to najcenjeniji instrumenti na kojima je prestiž svirati.
Virtualni muzej violine nudi posetiocima znanje kako nastaju, ali i kako zvuče najbolje violine ikada napravljene. U zamračenom centralnom delu muzeja postoji neka vrsta muzičke kutije. Posetioci unutra mogu da uživaju u virtuoznim bravurama najpoznatijih violinista današnjice.
Sem violine, na centralnom trgu u Kremoni obišli smo katedralu i Baptisterijum. Ulaz se plaća, ali dovoljno je sedeti na trgu i gledati u elegantne linije ovih gradjevina. Sem toga, pored katedrale je Terazzo, treći najveći toranj od cigala u Evropi. Visok je oko 112,7m, i na njemu se nalazi i astronomski sat, poput onih a tornjevima u Veneciji i Pragu.
Na trgu je te subote bila pijaca. Prava pijaca, sa mnoštvom raznolikih tezgi, i ljudima koji se oko njih guraju. Centralno mesto zauzimala je cvetna pijaca. Bogatstvo boja i mirisa se širilo gradom.
Obilazak smo upotpunili i sladoledom, onim pravim italijanskim, te je naša tura po Kremoni bila zaokružena.
Violina izaziva u čoveku nešto što ni jedan drugi instrument ne može, nešto izuzetno, čarobno i dirljivo. To su Bahova matematička čuda, jecaj ciganske melodije, Betovenovo dostojanstvo, puno bola u Koncertu u C-duru. To je Isak Štern koji svira uspavanku. To je nešto najbliže ljudskom glasu. Nijedan instrument nije obavijen tolikim slojevima mita i nauke. Gradjenje violine rukama jednog čoveka, od početka do kraja, takodje je jednako čudu.
-odlomak iz knjige Graditelj i violina. Džona Markezea
o samoj knjizi pročitajte ovde
Pisac knjige počeo je da prati graditelja violine, Sema Zigmundoviča u njegovom podvigu građenja violine-po njegovim rečima,akustički najsavršenijeg instrumenta. I naravno, krenuli su u Kremonu, tragom najpoznatijih stvaraoca violine.
Kada sam knjigu pročitala pre dve godine, ni sanjala nisam da ću se i ja naći u Kremoni, gradu koji su proslavili lutaristi iz porodica Gvarneri, Stradivari i Amati.
Danas je ovo grad muzike. Na svakom koraku postoji nešto što vas podseća na violinu: nazivi ulica, trgova, muzeji, koncertna hala, čak si i kolači u obliku violine.
Antonio Stradivari napravio je preko 1100 violina, i danas su to najcenjeniji instrumenti na kojima je prestiž svirati.
Virtualni muzej violine nudi posetiocima znanje kako nastaju, ali i kako zvuče najbolje violine ikada napravljene. U zamračenom centralnom delu muzeja postoji neka vrsta muzičke kutije. Posetioci unutra mogu da uživaju u virtuoznim bravurama najpoznatijih violinista današnjice.
Sem violine, na centralnom trgu u Kremoni obišli smo katedralu i Baptisterijum. Ulaz se plaća, ali dovoljno je sedeti na trgu i gledati u elegantne linije ovih gradjevina. Sem toga, pored katedrale je Terazzo, treći najveći toranj od cigala u Evropi. Visok je oko 112,7m, i na njemu se nalazi i astronomski sat, poput onih a tornjevima u Veneciji i Pragu.
Obilazak smo upotpunili i sladoledom, onim pravim italijanskim, te je naša tura po Kremoni bila zaokružena.
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.