Očekivala sam da mestašce u koje smo stigli ima par oronulih kućica u jarkim bojama tipičnim za italijanska mesta i trg na kome se sve dešava. A pojavilo se divno, čarobno mesto,zalutalo iz prošlih vremena.

I bilo mi je jasno zašto ovo mesto zovu biserom jezera Garda, i zašto je operska diva Marija Kalas bila zaljubljena u njega. I ne samo ona: Cezar, Dante i još mnogi drugi provodili su ovde dane uživajući u Sirmioneu.

Detalji su možda izbledeli od vremena, ali rimski duh još uvek luta ulicama ovog mestašceta. Ovde su pronadjene rimske terme a i danas je moguće opuštati se u termalnim izvorima… nažalost za to nismo imali vremena, ali opuštanje uz divan sirmionski sladoled ne iziskuje ni mnogo para a ni vremena, a iskustvo je koje se ne preskače.
Sirmione je smešten na jezeru Garda, na samo jugu, izdvojeno na poluostrvu Sirmio.
Prvo što vidite kad udjete u grad su zidine dvorca Scaliger iz 13.veka. Srednjovekovno utvrdjenje koji je izgradila Scaliger porodica na ulazu na poluostrvo, za zaštitu od neprijatelja, ali i od lokalaca. Okruženo je jarkom sa vodom iz jezera, a do njega se može doći jedino preko dva viseća mosta. Danas u jarku plivaju patkice, veselo se šepureći pred jatom turista, a zelenkasto plava voda idealna je pozadina za divne fotografije.










Za četri eura moguće je ući u utvrdjenje i  popeti se do najviše kule, odakle se pruža pogled na jezero Garda i na krovove Sirmionea.











Jato turista šetalo se ulicama grada, slikajući ljupke kuće, obrasle puzavicama…jedna baka je sa svog prozora posmatrala ljude koji su promicali ulicama…






Vila Marije Kalas stoji ponosno na jednoj uzvišici.


Od vile, kroz park, vodi staza oko jezera. Nepregledna vodena površina podseća na more, samo što je voda mirnija. Patke, galebovi, pa čak i labudovi, šepure se pred turistima.












Posetili smo crkvu Santa Maria Maggiore iz 15.-og veka, koja se u potpunosti uklapa u ovaj omamljujući ambijent Sirmionea.