Monca

1/07/2015

Monca nas je dočekala sa nešto manje luksuza od Sirmonea. Ovo nije mondensko mesto sa dosta vila, ali ga i te kako posećuju bogataši iz celog sveta, takmičeći se da dodju do što boljih mesta prilikom trka Formule jedan.

Pre nego li smo kročili na ulice ovog grada, svratili smo u palatu Reale.

Vilu Reale projektovao je Pjermarini , čovek koji je projektovao i Milansku Skalu za nadvojvodu Ferdinanda Austrijskog u neoklasičnom duhu. Smeštena je na obalama Lambroa, i okružena parkom Monza, jednim od najvećih parkova Evrope.

Sama palata, sa ogromnim vrtom, verovatno je impresivnija u proleće ili leto, ali su se Italijani svakako potrudili da je ogrnu prazničnim ruhom. Velika jelka ispred palate bila je okićena, u pozadini su se širile note veselog prazničnog valcera, a ispred dvorca se nalazio veliki prazan ram, nudeći turistima mogućnost da naprave slatke, uokvirene fotografije.

Takozvane Vruće kuće u okviru Vile Reale, nažalost nismo mogli da posetimo pošto se radi na njihovoj rekonstrukciji, ali imaju zanimljvu dekoraciju. Ukrašene su freskama koje prikazuju uzbudljivu fabulu između Erosa i Psihe.

U severnom delu parka, nalazi se autodrom Monca-Hram brzine, kako ga poklonici ovog sporta nazivaju. Dosta ljudi, što trkača, što publike strada u takmičenjima, te lično ne razumem andrenalin i uzbudjenje koji izaziva ovaj sport ili koji uopšte brza vožnja. Kako bilo, autodrom je proslavio ovaj grad, i godišnje se zahvaljujući automobilskom sportu i posetiocima ovde sliva velika količina novca.

Sama Monca nalazi se na svega 20 km severno od Milana, i predstavlja u neku ruku, njegovo predgradje.

Ono po čemu će ovaj grad da pamte turisti koji ga posete je prvo romansko-gotička kotedrala sv. Jovana Krstitelja,zaštitnika grada, napravljena u kombinaciji crnog i belog mermera. Za katedralu je vezana legenda o odvažnoj kraljici Teodolindi, langobardskoj kraljici koja je praktično vladala Lombardijom.

U katedrali postoji kapela kraljice Teodelinde koju je freskama dekorisao Zavatari, poznati umetnik gotskog stila. Priznaćete da se ovako nešto ne sreće često po crkvama da kapela, pa i ceo grad odaju poštovanje jednoj ženi / sem ako ona nije svetica/. Zlatna legenda o Teodelindi lebdi nad gradom- trenutak kada kraljica dolazi u Italiju kao supruga Autarija, kralja Longobarda,a posle njegove smrti, preudaje se za Agilufa, novog kralja. Usnula kraljica kojoj golubica u snu poručuje gde da sagradi grad-golubica kaže modo (ovde) poručujući kako je upravo to mesto temelj za izgradnju oracculuma, a kraljica je u snu odgovorila etiam, što znači da. Sledstveno tom predanju srednjovekovni naziv za Moncu, Modoetia, skovan je od ove dve reči.
U katedrali je smeštena i gvozdena kruna Lombardije, u koju je smešten ekser koji je korišćen za Hristovo raspeće.

Arendjario je palata iz 14-tog veka, služila je za obraćanje vlastodržaca narodu,sa balkona izgradjenog na spratu, ali i za okupljanja trgovaca u prizemnom delu. Uz nju je izgradjena kula-zvonik.

Potom se prošetasmo ljupkim ulicama grada, pa svratismo u kafeteriju koja je nastala još u XIX veku. Izvrsan italijanski espresso, uživanje je za čulo ukusa. Bilo je zanimljivo posmatrati Italijane, stare i mlade, kako ulaze u kafe da se zgreju i popiju sa nogu šoljicu espresa. Ovde je najnormalnije videti baku od osamdeset godina, kao i tinejdžere. Svi vole kafu, svi uživaju u njoj. Kefeterija je sem kafe nudila i brdo igračaka i raznorazne čokoladice....

Monca obiluje poslastičarama, te je prosto teško odlučiti se u koju ući i koje posalstice isprobati. Izgleda da im je zaostala dekoracija iz Noći veštica, pošto je dosta izloga umesto deda Mraza, bilo ukrašeno lutkama-vešticama, različitih veličina...

Lutali smo još malo ulicama, posmatrajući i fotografišući...