Putoljub u 2018-toj
1/14/2019
Svi rade neke rekapitulacije krajem godine. Iskreno, ja ih ne volim. Nekako me podsećaju na to koliko vreme brzo prolazi. Ali s druge strane, pružaju ti priliku da vidiš koliko si kvalitetno uspeo da utrošiš svoje vreme.
Da li sam uspela da utičem na druge , ne znam......ali da ću raditi na sebi, e to znam...
Pre neki dan pročitah jednu veoma lepu priču....svako putovanje ostavi trag u čoveku, oplemeni ga i nauči nečemu...eto, zahvaljujućim svim ovim putešestvijima u prethodnoj godini, donekle sam mudrija
Priča kaže da je Franz Kafka sreo devojčicu u parku gdje je svakoga dana šetao. Plakala je. Izgubila je lutku i bila je neutešna. Kafka se ponudio da joj pomogne u traženju lutke, pa su se dogovorili da se nađu na istom mestu sledećeg dana. S obzirom da nije našao lutku, sastavio je pismo u lutkino ime i pročitao ga devojčici.
“Molim te, ne žali za mnom. Krenuh na put da vidim svijeta. Pisat ću ti o svojim dogodovštinama.”
Bilo je ovo prvo u nizu pisama. Kada bi se sreo sa djevojčicom, Kafka joj je čitao ova pažljivo osmišljena pisma o izmišljenim
avanturama voljene lutke. Devojčici je to pružalo utjehu. Kako je susretima došao kraj, Kafka je devojčici donio lutku.
Ona, naravno, nije bila slična izgubljenoj.
Na prikačenoj poruci pisalo je: “Putovanja su me izmenila…
Putovanje 2018. smo započeli veličanstvenim Vroclavom. Poljska je uvek prijatna za obilazak, ali zaista je prevazišla moja očekivanja.
O samom, Vroclavu možete pročitati: ovde.
Videli smo patuljke, to je verovatno najupečatljivija stvar po kojoj ću se Vroclava uvek sećati. I dvorac Ksijaž je zaista bio prijatno iznenađenje kao i sladak fotogeničan Klodzko. Poljsku sam obišla mnogo puta, i nijednom me nije razočarala....
Sledi putovanje u Dubai i Abu Dabi:
Dubai ne moram ni da vam opisujem, sve je veličanstveno, sve je bogato. Bila sam izmeštena u jedan novi svet, svet budućnosti. Kao arhitekta, divila sam se građevinama koje su sagrađene ili koje tek planiraju da grade. Da li bih volela da živim ovde? Mislim da ne....mene vuče želja za prirodom, ovde toga nema.... Više o Dubaiju pročitajte ovde
Posle Dubaija idemo opet za Bugarsku. Ovog puta to je Vračanska ekapoteka...Neverovatna staza preko koje se krećemo, viseći mostovi, vodopad Borov kamak i kao završnica pećina Božje oči. Divna, očuvana priroda je ono što Bugarsku karakteriše. Već sam pisala o tome, ali ne omalovažavajte ni malo lepote ovog suseda!
Sa planinarima se opet otiskujemo put Rumunije. Lepote Rumunije za mene su uvek iznenađenje. Siromašna zemlja, a bogata lepom prirodom i gradovima koje vredi posetiti.
Potom na red dolazi Sardinija, divlja, planinska i morska u isto vreme....obilazimo i divimo se prirodi, seocima, plažama....zavirujemo i u onaj siromašni, ruralni deo i onaj bogat, koji služi samo za kratke obilaske. Za deset dana nismo uspeli da je obiđemo u potpunosti. Možda joj se opet nekada vratimo.
Da li sam uspela da utičem na druge , ne znam......ali da ću raditi na sebi, e to znam...
Pre neki dan pročitah jednu veoma lepu priču....svako putovanje ostavi trag u čoveku, oplemeni ga i nauči nečemu...eto, zahvaljujućim svim ovim putešestvijima u prethodnoj godini, donekle sam mudrija
Priča kaže da je Franz Kafka sreo devojčicu u parku gdje je svakoga dana šetao. Plakala je. Izgubila je lutku i bila je neutešna. Kafka se ponudio da joj pomogne u traženju lutke, pa su se dogovorili da se nađu na istom mestu sledećeg dana. S obzirom da nije našao lutku, sastavio je pismo u lutkino ime i pročitao ga devojčici.
“Molim te, ne žali za mnom. Krenuh na put da vidim svijeta. Pisat ću ti o svojim dogodovštinama.”
Bilo je ovo prvo u nizu pisama. Kada bi se sreo sa djevojčicom, Kafka joj je čitao ova pažljivo osmišljena pisma o izmišljenim
avanturama voljene lutke. Devojčici je to pružalo utjehu. Kako je susretima došao kraj, Kafka je devojčici donio lutku.
Ona, naravno, nije bila slična izgubljenoj.
Na prikačenoj poruci pisalo je: “Putovanja su me izmenila…
Putovanje 2018. smo započeli veličanstvenim Vroclavom. Poljska je uvek prijatna za obilazak, ali zaista je prevazišla moja očekivanja.
O samom, Vroclavu možete pročitati: ovde.
Videli smo patuljke, to je verovatno najupečatljivija stvar po kojoj ću se Vroclava uvek sećati. I dvorac Ksijaž je zaista bio prijatno iznenađenje kao i sladak fotogeničan Klodzko. Poljsku sam obišla mnogo puta, i nijednom me nije razočarala....
Posle Poljske otišli smo u Melnik u Bugarskoj. Pravo otkrovenje za mene, zaista. Ovaj grad me je impresionirao svojom arhitekturom orjentalnog tipa, koja je veoma očuvana. Podsetio me je pomalo na Ohrid. U neposrednoj blizini, nalaze se peščane formacije, nalik na našu Đavolju Varoš. Vredi probati i vino, pošto su čuveni po njemu-imaju čak i muzej vina, a vino od maline je vrhunsko! Više o Melniku pročitajte ovde.
Sledi putovanje u Dubai i Abu Dabi:
Dubai ne moram ni da vam opisujem, sve je veličanstveno, sve je bogato. Bila sam izmeštena u jedan novi svet, svet budućnosti. Kao arhitekta, divila sam se građevinama koje su sagrađene ili koje tek planiraju da grade. Da li bih volela da živim ovde? Mislim da ne....mene vuče želja za prirodom, ovde toga nema.... Više o Dubaiju pročitajte ovde
Posle Dubaija idemo opet za Bugarsku. Ovog puta to je Vračanska ekapoteka...Neverovatna staza preko koje se krećemo, viseći mostovi, vodopad Borov kamak i kao završnica pećina Božje oči. Divna, očuvana priroda je ono što Bugarsku karakteriše. Već sam pisala o tome, ali ne omalovažavajte ni malo lepote ovog suseda!
Sa planinarima se opet otiskujemo put Rumunije. Lepote Rumunije za mene su uvek iznenađenje. Siromašna zemlja, a bogata lepom prirodom i gradovima koje vredi posetiti.
Potom na red dolazi Sardinija, divlja, planinska i morska u isto vreme....obilazimo i divimo se prirodi, seocima, plažama....zavirujemo i u onaj siromašni, ruralni deo i onaj bogat, koji služi samo za kratke obilaske. Za deset dana nismo uspeli da je obiđemo u potpunosti. Možda joj se opet nekada vratimo.
Skoknili smo i do Korzike, kako da propustimo da obiđemo ovo francusko ostrvo
E onda na red dolazi Vojvodina sa svojom raskošnom lepotom, sa svojim mirom, dostojanstvom, nekadašnjim bogatstvom i kulturom.
Onda idemo u Makedoniju, odnosno Skoplje. Nakinđureno Skoplje ipak ima šarm, koji je i pored previše detalja jako dopadljiv, jer nešto starinsko zrači iza ovih novih ukrasnih elemenata.
I za kraj godine Jordan, neobičan, pust, egzotičan. Tu nastaju fotografije kakve do sada nisam imala i doživljaji, i iskustva drugačiji od dosadašnjih...
Lepa i ispunjena godina. Nadam se da će nam nova 2019.godina doneti zdravlje i sreću, a možda i neko lepo putovanje.
Voli vas i pozdravlja,
Putoljub
2 коментара
I sam mnogo putujem, ali vaši putopisi ostavljaju bez daha. Hvala Vam, divni ste.
ОдговориИзбришиI sam mnogo putujem, ali vaši putopisi ostavljaju bez daha. Hvala Vam.
ОдговориИзбришиНапомена: Само члан овог блога може да постави коментар.